Корисничке алатке

Алатке сајта


србија

Србија

Република
Србија
Историјски називи:
Српска кнежевина
Српско краљевство
Српско царство

Кнежевина Србија
Краљевина Србија

НР Србија / СР Србија

Председник Републике:
Александар Вучић

Председник Владе:
Ана Брнабић

Главни град:
Београд

Површина:
88.499 км2

Становништво:
9.024.734

Србија (службени назив Република Србија), континентална држава која се налази у југоисточној Европи и простире се на Балканском полуострву и једним делом у средњој Европи (Панонској низији).1) Број становника Србије по попису из 2011. године је 9 024 734.

Главни град је Београд. Са 1.639.121 становника у широј околини по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (Република Српска).

Србија је од завршетка Првог светског рата била оснивач и саставни део заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Србији и Црној Гори. Од 2006. године Србија као наследница СЦГ постала је суверена и независна држава.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија.2) Од НАТО агресије покрајина Косово и Метохија се налази под привременим протекторатом Уједињених нација. Институције самозване привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. једнострано су прогласиле независност, коју Србија не признаје.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу. Такође је званичан кандидат за чланство у Европској унији и војно неутрална држава, а има и статус земље посматрача у Организацији за колективну безбедност и сарадњу.

Географија

Србија се налази на Балкану - региону југоисточне Европе (око 75% територије) и у Панонској низији - региону средње Европе (око 25% територије). Исто тако, географски и климатски, једним делом се убраја и у медитеранске земље. Укупна дужина граница са околним земљама износи 2.397 km, од чега је 1.717km сувоземних и 680km речних3). Дужина граница по државама суседима износи: Албанија 122 km, Босна и Херцеговина 391 km, Бугарска 371 km, Хрватска 315 km, Мађарска 166 km, Северна Македонија 252 km, Црна Гора 236 km, Румунија 544 km4).

Северни део Републике заузима равница, а у јужним пределима су брежуљци и планине. Постоји преко 30 планинских врхова изнад 2.000 метара надморске висине5), а највиши врх је Ђеравица (на Проклетијама) са висином од 2.656 метара6). Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача). Најнижа тачка се налази на тромеђи са Румунијом и Бугарском7), на ушћу Тимока у Дунав, на 28-36 метара надморске висине.8)

Хидрологија

Већи део Србије припада сливу Дунава (81.646 km² тј. 92.4%9), који и сам протиче кроз северну Србију дужином од 588 километара10). Поред Дунава, пловне су још целим својим током кроз Србију реке: Сава (206 km11)), Тиса (168 km12)) и Бегеј (75 km13)), а делимично су пловне Велика Морава (3km од 185 km14)) и Тамиш (3km од 118 km15)). Остале велике реке, са дужином тока кроз Србију већом од 200km, су16): Западна Морава (308 km), Јужна Морава (295 km), Ибар (272 km), Дрина (220 km) и Тимок (202 km). Део југа Србије припада сливу река Бели Дрим у Метохији и Радика у Гори (4.771 km² тј. 5.4%17)) које теку ка Јадранском мору. Сливови река Пчиња, Лепенац и Драговиштица на југоистоку Србије припадају егејском сливу (1.944 km² тј. 2.2%18))19). Поред река, у Србији је изграђен и читав низ вештачких канала, који служе за одбрану од поплава, наводњавање земљишта, пловидбу и друге намене. Њихова укупна дужина износи 939.2 km20), од чега је за бродове, до 1000 t, пловно 385.9 km21). Највећи систем канала се налази у равничарском делу земље и познат је под називом Канал Дунав—Тиса—Дунав, према називима река које повезује.

Већина језера у Србији је полигенетског порекла22), а највеће међу њима је Ђердапско језеро, површине 178 km² (са румунским делом: 253 km²)23), које је по настанку вештачко-акумулационо језеро, направљено преграђивањем Дунава. Друга већа вештачка језера у Србији, са површином већом од 10 km², су24): Власинско језеро (на реци Власини, 16 km²), Перућац (на реци Дрини, 12,4 km²) и језеро Газиводе (на реци Ибру, површине 11,9 km²). Највећа природна језера су Палићко језеро површине 5,6 km² и Бело језеро површине 4,8 km², која се налазе у Војводини. На високим планинама југа Србије, јављају се глацијална језера, попут Ђеравичког на Проклетијама или језера на Шар-планини25), док се на крајњем северу јављају, иначе ретка26), еолска језера, Палићко (5.6 km²) и Лудошко27). Поред њих, у Србији данас постоје још две групе природних језера и то су: крашка (Жагубичко врело) и речна језера (Русанда, Царска бара), док су тектонска језера, која су постојала у прошлости, током времена нестала. У неким пећинама Србије, јављају се подземна тј. пећинска језера, каква су на пример, језера у Раваничкој пећини.

Највиши водопад у Србији је Јеловарник (71 метар) на Копаонику28), који сачињавају три узастопне каскаде, а други по висини је Пиљски на Старој планини 64 метра29). Највећи и најдужи кањон Србије и Европе је Ђердап на Дунаву30), док је највеће речно острво Србије Острво у Дунаву код Костолца, површине 60 km².31)

Клима

Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим морима (Јадранским, Егејским и Црним) док се на северу наслања на европски континент. Додатни важан фактор који одређује климу Србије је рељеф. Грубо се може рећи да у Србији влада континентална клима на северу, умереноконтинентална на југу, и планинска клима на високим планинама. Зиме у Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла. Најхладнији месец је јануар, док је најтоплији јул. Најнижа температура забележена у Србији је –39,5°C (13. јануара 1985. у насељу Карајукића Бунари на Пештеру), а највиша 44,9°C (24. јула 2007. у Смедеревској Паланци)32). Просечна годишња температура у Србији је: 10.9°C (предели испод 300 метара надморске висине), 10°C (300—500 метара), 6°C (1000—1500 метара), 3°C (изнад 1500 метара)33). Просечна годишња количина падавина је 896 mm. Највише кише има у јуну и мају, док су најсувљи фебруар и октобар.

Најзначајнији ветрови Србије су:

  • кошава (хладан и сув ветар карактеристичан за север Србије)
  • северац (хладан и сув северни ветар)
  • моравац (хладан и сув; долази са севера и дува долином Мораве)
  • јужни ветар (топао и сув; дува са југа долином Мораве)
  • југозападни ветар (топао и влажан; долази са Јадрана и допире до Западне Србије)

Биљни и животињски свет

Биогеографски, на територији Србије налазе се две зоналне вегетације (односно, два биома) — већи део површине припада биому широколисних и мешовитих шума умерених предела, док предели изнад горње шумске границе припадају биому тундри (алпијске тундре). У оквиру шумског биома присутна су четири екорегиона: балканске мешовите шуме (заузимају највећи део територије јужно од Саве и Дунава), панонске мешовите шуме (заузимају Панонску низију са ободним пределима), динарске мешовите шуме (мала површина у југозападном делу Србије) и родопске планинске мешовите шуме (мала површина у југоисточном делу Србије). У оквиру биома тундри развијена је високопланинска зељаста вегетација алпијских ливада и камењара. Поред зоналне вегетације, заступљени су и други вегетацијски облици, у зависности од локалних услова, нпр. низијске ливаде, тресаве, степски фрагменти.

Национални паркови

  • Национални парк Ђердап
  • Национални парк Копаоник
  • Национални парк Тара
  • Национални парк Шар-планина
  • Национални парк Фрушка гора

Историја

Уставно уређење и политички систем

Република Србија је секуларна држава са републиканским обликом владавине.

Територијална организација Републике Србије

Након Другог светског рата, комунистичке власти су на територији Народне Републике Србије формирале две аутономне покрајине:

Ове покрајине имају јасно утврђене надлежности и за свој рад су одговорне републичкој власти.

Напомена: До формирања статистичких региона у Србији 2009. године, део територије Републике Србије који се налазио изван подручја аутономних покрајина називао се колоквијално централна Србија. Централна Србија није представљала посебну административно-управну јединицу, већ је била под непосредном управом Републике. Уставом из 1990. територија Републике је јединствена и недељива. На истом становишту је и Устав из 2006.

Статистички региони

У фебруару 2010. године, скупштини Србије предложен је закон којим је формирано пет статистичких региона на територији Србије.34) Статистички региони Србије су:

Окрузи

в. Управни окрузи Србије

Територија Србије је подељена на 29 управних округа и територију града Београда. Управни окрузи су облик деконцентрације власти тзв. деаташирани центри. На челу управног округа налази се начелник, који нема велике надлежности, али је одговоран Влади за спровођење прописа Владе на подручју округа. Практично он има положај емисара, но његове надлежности су знатно веће у случају великих несрећа или елементарних непогода. Округ се састоји од неколико јединица локалне самоуправе — општина (комуна), које за разлику од округа представљају вид децентрализације власти, и као такве имају своје приходе и органе локалне власти.

Градови

в. Општине и градови Србије

У Србији и њеним покрајинама налази се 6.16735) насеља.

На територији Србије службено постоји 24 града и главни град Београд (који има посебан статус). То су градови:

Београд (1.154.589, са околином 1.639.121), Крагујевац (147.473, са околином 180.252), Ниш (190.230, са околином 257.867), Нови Сад (286.157, са околином 372.999), Приштина (198.214, са околином 465,186), Ваљево, Врање, Зајечар, Зрењанин, Јагодина, Краљево, Крушевац, Лесковац, Лозница, Нови Пазар, Панчево, Прокупље, Пожаревац, Смедерево, Сомбор, Сремска Митровица, Суботица, Ужице, Чачак и Шабац.

Док су Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Врање и Пожаревац своју територију поделили на 2 или више градских општина, остали градови су организовани као јединствена јединица локалне самоуправе.

Демографија

Према попису из 2002. године, који није извршен на целој територији Републике Србије, јер није извршен на југу Србије, у АП Косово и Метохија, пописани део територије Републике Србије имао је 7.498.001 становника. 52% становништва живи у градовима.

Проценат писменог становништва је 97,8%.36) (мушкарци 98,9%, жене 94,1%).

Стопа рађања је 1,78 деце у просеку по свакој жени. Просечна дужина живота становника Србије је 75,3 године (мушкарци 71,25; жене 77,1).

Према попису из 2011. године, који ни овог пута није спроведен на територији Косова и Метохије, а није обухватио ни Албанце са југа Србије који су га бојкотовали, број становника Србије без Косова и Метохије износио је 7.120.666. Тај број представља пад од 377.335 у односу на претходни попис из 2002.

Према одвојеном косовском попису, који није спроведен на Северном Косову, на Косову су 2011. живела 1.733.872 становника.

Процењује се да на југу Србије живи још око 36.000 Албанаца који нису учествовали у попису, а да на Северном Косову живи још око 68.000 становника.

Народи и националне мањине

Срби чине већину од 83,32% становништва, следе Мађари 3,53%, Роми 2,05%, Бошњаци 2,02%, Хрвати 0,80%, Словаци 0,73%, Црногорци 0,54%, Власи 0,49%, Румуни 0,41%, затим Југословени, Македонци, Муслимани, Бугари, Буњевци, Русини, Украјинци, Словенци, Горанци, Немци, Руси, Чеси, Турци и други.

Језик

в. Српски језик

Службени језик је српски језик писан ћириличним писмом. На подручју АП Војводине и АП Косова и Метохије у складу са Уставом поред српског користе се и језици националних мањина мађарски, словачки, хрватски, румунски, русински и албански језик.

Становништво према матерњем језику, по попису 2011.

  • Српски 88,09%
  • Мађарски 3,38%
  • Босански 1,93%
  • Нису се изјаснили и непознато 1,78%
  • Ромски 1,40%
  • Словачки 0,69%
  • Остали језици 0,55%
  • Влашки 0,60%
  • Румунски 0,40%
  • Босански 0,60%
  • Хрватски 0,27%
  • Македонски 0,18%
  • Бугарски 0,19%
  • Русински 0,16%
  • Албански 0,14%
  • Буњевачки 0,10%

Попис 2011. године није спроведен на територији АП Косово и Метохија, док је у општинама Прешево и Бујановац и делимично у Општини Медвеђа забележен смањен обухват јединица пописа услед бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице.37)

Религија

Највећи број верника у Србији је православне вере (84,59%). За њима следе католици (4,97%), муслимани (3,1%), који су великом већином сунити, и протестанти (0.99%), док су друге религије слабије заступљене. Становништво чини и 1,11% атеиста.38)

Устав и закони Србије дозвољавају слободу вероисповести, што се у пракси и поштује, иако слобода вероисповести није остварена у потпуности. Примери овога су постојање две исламске заједнице у Србији и њихов међусобно напет однос, питање национализоване имовине верских заједница, као и спорадични напади на вернике, службенике и објекте мањих верских заједница.39)

Србија нема државну религију, па се тако ни верски празници не третирају као државни, али је грађанима дозвољено да прослављају верске празнике, као и одређен број нерадних дана за најзначајније празнике за сваку вероисповест (први дан Божића, Ускрс, крсне славе, Рамазанског и Курбан-бајрама и Јом кипура).40)

Уредбом Владе Србије о организовању и остваривању верске наставе, од школске 2001/2002. године се као изборни предмет у свим основним и средњим школама Србије учи веронаука.41) Постоји више врста верске наставе, која се иначе одвија кроз један час седмично — православна (катихизис), исламска, католичка, протестантска и јудаистичка (јеврејска). Осим похађања овог предмета, други избор је грађанско васпитање.

Државни симболи

Химна Републике Србије је уједно и стара химна некадашње Краљевине СрбијеБоже правде“, уз незнатно измењен текст.

Грб Републике Србије је стари грб Краљевине Србије из доба Обреновића из 1882. године и чини га двоглави бели орао са штитом на грудима на коме су крст и четири оцила, а изнад глава орла се налази круна Немањића.

Република Србија има народну заставу која је тробојка са водоравно положеним бојама: црвеном, плавом и белом. Поред народне, постоји и државна застава која је у основи иста као и народна с тим што на трећини дужине гледано са лева на десно на плавом пољу стоји и мали грб Србије.

Међународна политика

Република Србија је и чланица више међународних организација као што су: Организација уједињених нација, Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Пакт за стабилност југоисточне Европе, Савет Европе (СЕ), НАТО програм Партнерство за мир, Међународна организација за миграције, Црвени крст.

Залаже се за приступање Европској унији, статус кандидата је добила 2012.

Народна скупштина Републике Србије је 26. децембра 2007. године усвојила Резолуцију о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије којом је проглашена „војна неутралност Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању“.42)

Правосуђе

Устав Србије одређује да су судови самостални и независни државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост.

Судска власт припада судовима и независна је од законодавне и извршне власти. Судске одлуке се доносе у име народа и заснивају се на Уставу, закону, потврђеном међународном уговору и пропису донетом на основу закона. Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле. Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку. Свако је дужан да поштује извршну судску одлуку.

Судови републичког ранга: Уставни суд, Врховни суд, Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд и Управни суд.

Судови опште надлежности:

  • Основни судови — за територију града односно једне или више општина
  • Виши судови — за подручје једног или више основних судова
  • Апелациони судови — за подручје више виших судова
  • Врховни суд

Судови посебне надлежности:

  • Привредни судови — за територију једног или више градова, односно више општина
  • Привредни апелациони суд — непосредно виши суд за привредне судове
  • Прекршајни судови — за територију града, односно једне или више општина
  • Прекршајни апелациони суд — непосредно виши суд за прекршајне судове
  • Управни суд

Уставни суд је самосталан и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе. Одлуке Уставног суда су коначне, извршне и општеобавезујуће.

Врховни суд је највиши суд у Србији, који је непосредно виши суд за Привредни апелациони суд, Прекршајни апелациони суд, Управни суд и апелационе судове.

Апелациони суд је непосредно виши суд за више судове и основне судове.

Виши суд је непосредно виши суд за основне судове када је то одређено законом.

Привреда

Привреда на територији Србије се налазила у врло лошем стању током 1990их. Просечна плата у децембру 1993. износила је 21 немачку марку (DM). Хиперинфлација, у укупном трајању од 24 месеца43) је достигла врхунац у јануару 1994. године, када је просечна инфлаторна стопа износила 313.563.558, односно дневна стопа је износила 62,2%, на сат – 2,03%. У најкритичнијим моментима долазило је и до несташица хране.44) Србији су уведене опште санкције Савета безбедности ОУН 1992. Већи део санкција је укинут 1996, 2000, 2001. и 2005. када је у потпуности нормализована трговина са САД.

Пољопривреда чини 16,6% националног БДП-а, индустрија 25,5% и услужне делатности 57,9%. Укупни БДП за 2007. годину био је око 44,8 милијарди долара. Док је БДП-ППП за 2007. по становнику износио 10,375 долара45).

Србија се налази на површини од укупно 8.840.000 хектара. Површина пољопривредног земљишта обухвата 5.734.000 хектара (0,56 ha по становнику), а на око 4.867.000 хектара те површине простире се обрадиво земљиште (0,46 ha по становнику). Око 70% укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, док је 30% под шумама. Највећи ратарски крај је Војводина. Гаји се жито, кукуруз, сунцокрет и соја, те у мањој мери повртарске културе. Најпознатији кромпир је из Ивањице, паприка из Лесковца, а купус из Футога. Шумадија је позната по воћарству; Вршац, обронци Фрушке горе, Александровачка Жупа и део Метохије по виноградима. Сточарство је развијено у Рашкој и у источној Србији.

Србија располаже са око 2 971 220 радно-способног становништва, са стопом незапослености од 22,4%46). Најнижа стопа незапослености забележена је у Београдском региону (17,9%), а највиша у Региону Јужне и Источне Србије (27,3%).47) (Косово и Метохија око 50%). У пољопривреди ради око 30%, индустрији 46% и услужним делатностима 24% (2002, без Косова и Метохије)48).

Укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-децембар 2007. године износила је 19.790,9 милиона евра. Извоз је износио 6432,2 милиона, а увоз 13358,7 милиона. Спољнотрговинска робна размена била је највећа са чланицама Европске уније, око 60%. У извозу, главни спољнотрговински партнери, појединачно, били су: Италија (1.094,2 милиона долара); Босна и Херцеговина (1.042,1 милиона долара) и Црна Гора (950,9 милиона долара).49)

Туризам

Сеоски туризам се у Србији третира као приоритетан у оквиру оних видова туризма који су везани за посебна интересовања (нарочито се потенцира развој еко-туристичких села на брдско-планинским подручјима, која нуде здраву средину, еколошку храну, угодан амбијент, активан одмор у природи, етнографске и друге културно-историјске вредности). У досадашњем развоју брдско-планинских села доминантну, а често и једину функцију привређивања имала је пољопривреда (углавном сточарство и ратарство).

Такође, у Србији су развијени и бањски, планински и урбани (градски) туризам.

Саобраћај

Србија има развијен друмски, железнички, ваздушни и водни саобраћај.

Путна мрежа Србије има 40.845 километара, од тога су око 5.500 километара путеви првог реда. У мрежи је 498 килиометара ауто-пута под наплатом путарине и 136 километара полуауто-путева под наплатом путарине.50)

Железнице Србије АД обављају главну делатност промета роба и путника на националној мрежи пруга. Укупна дужина железничке мреже у Србији је 3.619 km а укупна дужина путева је 42.692 km (асфалтни) и 24.860 km (бетонски).51)

Најзначајнија саобраћајница је друмско-железнички европски коридор 10 (ауто-пут Е-75, Суботица - Београд - Ниш - Прешево; са својим краковима ауто-пут Е-80 Ниш - Димитровград као и ауто-пут Е-70 Шид - Београд), који је кроз историју био пут који је повезивао исток и запад, који је спајао Блиски исток и средњу Европу.

Кроз Србију тече река Дунав, важан пловни пут (коридор 7) који повезује средњу Европу са Црним морем. Поред Дунава, пловне реке су: Сава, Морава и Тиса, као и канал Дунав—Тиса—Дунав.

Аеродроми за међународни путнички саобраћај у Србији су аеродром Никола Тесла у Београду, аеродром Кοнстантин Βелики у Нишу и аеродром Слатина у Приштини.

Енергетика

Највећи део енергије у Србији се производи у термо- и хидроелектранама, при чему се 25,4% производи у хидроелектранама, што је само 34 % од укупних инсталисаних електроенергетских потецијала за производњу струје. Термоелектране у Србији раде на угаљ. Највећа термоелектрана у Србији је Термоелектрана Никола Тесла која са 14 блокова чини трећину производног потенцијала Електропривреде Србије и највећи је произвођач у југоисточној Европи.

Највећи произвођач нафте и гаса је компанија Нафтна индустрија Србије, која се налази у већинском власништву руске компаније Газпром њефта. НИС и Газпром њефт зајдно са Републиком Србијом планирају да направе српски део гасовода Јужни ток. Такође, гради гасно складиште Банатски Двор, које се налази 60 километара североисточно од Новог Сада.

Мада енергетски ресурси у Републици Србији нису у довољној мери истражени, познато је да Србија располаже енергетским потенцијалом у нафти, природном гасу, квалитетном угљу и нуклеарним минералним сировинама. Нафта и гас чине мање од 1%, а остало су различите врсте угља, од чега доминира нискокалорични угаљ (лигнит), у Колубарском, Костолачком и Ковинском и Косовско-Метохијском басену. Експлоатација квалитетнијих врста угља (мрких и камених) се врши углавном јамским путем. Од већег значаја су рудници са подземном експлоатацијом угља у „Соко“ (Сокобања52), „Рембас“ (Ресавица53), Лубница54) и „Штаваљ“ (Сјеница55), уз могуће одржавање производње, до исцрпљења резерви у Боговини56), „Јасеновцу“ (Крепољин57), Вршкој Чуки (Грљан58) и „Ибарским рудницима“ (Баљевац59). Знатно увећање производње могло би се постићи великим улагањима и савременијим техничко-технолошки приступом, те отварањем нових рудника у Мелници, Пољани, Ћириковцу и у оквиру Деспотовачког угљеног басена.60)

Највеће резерве нафте и гаса откривене су на територији Војводине, а у мањем значају у Подунављу и Поморављу. Рудне појаве уљни шкриљци, најбоље су истражени у Алексиначком и Врањском басену, али за њих тренутно није обезбеђена економична технологија прераде.61)

Чланом 267 Кривичног законика Републике Србије забрањена је свака изградња нуклеарних постројења62), а Србија је шеста земља у свету која је уклонила високообогаћени уранијум са своје територије.63)) У складу са тим, систематска геолошка истраживања нуклеарних минералних сировина (урана и торијума) у новије време су прекинута.64)

У погледу коришћења енергије ветра, Србија у односу на земље ЕУ касни око 20 година. Још према првој студији за потребе Електропривреде Србије из 2002. године, на територији Србије процењен је потенцијал енергије ветра на инсталисану снагу од око 1300 MW, а могућа годишња производња електричне енергије из ветра на 2.3 TWh.65) Као најперспективније локације за изградњу електрана на ветар процењене су Миџор на Старој Планини, са просечном брзином од 7.66m/s, Вршачки брег 6.27m/s, Крепољин 6.18 m/s, Дели Јован 6.13m/s, Јухор и Јастребац, као и области у долини Дунава, Саве и Мораве.66) Ово кашњење у изградњи ветроелектрана, пружа Србији могућност да искористи више од две деценије искуства земаља са развијеном ветроенергетиком, као што су Данска, Немачка и Шпанија.67)

Интензитет сунчевог зрачења на територији Србије се креће од 1,1 kWh/m²/дан на северу до 1,7 kWh/m²/дан на југу током јануара, а током јуна се интензитет креће од 5,9 до 6,6 kWh/m²/дан. Ови подаци указују на чињеницу да је потенцијал сунчевог зрачења у Србији за око 30% виши него у Средњој Европи, а интензитет сунчеве радијације међу највећим у Европи. Инсталациони потенцијали за фотонапонске системе до 2012. године износили су око 20 МW. Тренутно се осећа потреба за подстицањем научних институција да организују пројекте који обухватају основна и примењена истраживањаа, чији се резултати могу користити у фотонапонској технологији, као и упознавањем шире јавности са садржајем нових уредби о повлашћеним произвођачима електричне енергије и подстицајним откупним ценама електричне енергије произведеним у таквим системима.68)

Енергетски потенцијал биомасе у пољопривреди процењује се у ратарству на око 3 милиона тона, а у воћарству и виноградарству на око 1,1 милион тона. Постоји и могућност гајења тзв. енергетских шума на око 200.000 хектара необрађеног земљишта, на којем би се могле засадити брзорастуће шуме (топола) и остварити приноси између 3 и 4 милиона тона дрвне биомасе, које би се даље користиле у енергетске сврхе. Употреба биомасе до сада је нашла примену у загревању домаћинстава, коришћењем брикета и палета од биомасе.69) Употреба биомасе, дрвних отпадака и пољопривредних култура за сагоревање и производњу струје постаје све популарнија70), али тренутно за њихову широку примену нема довољно инвестиција.71)

Култура

Ликовне уметности

На територији Србије постоје остаци културне заоставштине још из праисторије. Најпознатија неолитска култура на тлу Србије је култура Лепенског Вира. У Србији су се налазили раскошни царски градови и палате у доба позног Римског царства и ране Византије, чији се остаци могу видети у Сирмијуму, Гамзиграду и Царичином граду (Justiniana Prima).

Српски средњовековни споменици који су се очували до данас углавном су цркве и манастири. Већина ових споменика има фрескама украшене зидове. Најоригиналнији споменик српске средњовековне уметности је манастир Студеница (око 1190). Овај манастир је био модел за касније манастире Милешева, Сопоћани и Високи Дечани. Вероватно најпознатија српска средњовековна фреска је приказ „Мироноснице на гробу“ (или Бели анђео) из манастира Милешева.

Иконосликарство је такође део српског средњовековног културног наслеђа.

Утицај византијске уметности се појачао након пада Цариграда у руке крсташа 1204, када су многи уметници утекли у Србију. Њихов утицај је видљив у изградњи цркве Богородица Љевишка, манастира Старо Нагоричане и манастира Грачаница.

Манастир Високи Дечани је саграђен између 1330. и 1350. За разлику од других српских манастира, овај је саграђен у романичком стилу под надзором мајстора Вите из Котора. На фрескама овог манастира налази се 1.000 портрета који описују све најважније епизоде из Новог завета. У катедрали се налазе иконостас, игуманов престо и декорисани саркофаг краља Стефана III Дечанског.

Још један стил црквеног грађевинарства се развио у Србији крајем 14. века, и то у долини реке Мораве (Моравска школа). Одлика овог стила је била богата декорација спољних црквених зидова. Фреске у манастиру Манасија приказују религијске сцене у којима учествују људи у српским средњовековним одорама.

За време турске владавине углавном је замрла уметничка активност у Србији. Неке барокне тенденције видљиве су код српских уметника са краја 18. века у јужној Угарској (Теодор Крачун, Јаков Орфелин).

Многи млади уметници из новоустановљене српске државе 19. века су се школовали у иностранству, посебно у Француској и Немачкој, и донели су са собом авангардне стилове. Поред Париза и Минхена, Београд је био у првој половини 20. века један од центара импресионизма. Надежда Петровић је сликала у стилу фовизма, док је Сава Шумановић био под утицајем кубизма. Ипак у том периоду српско сликарство је обележио Паја Јовановић.

Значајни српски сликари 20. века били су: Милан Коњовић, Марко Челебоновић, Петар Лубарда, Владимир Величковић и Мића Поповић.

Србија је позната по сликарима наиве, као што су Јанко Брашић, Сава Секулић, Мартин Јонаш и Зузана Халупова. Словачко село Ковачица у Војводини је центар наивног сликарства.

Књижевност

Почетак српске писмености везује се за активност браће Ћирила и Методија на Балкану. Постоје споменици ране српске писмености из 11. века, писани глагољицом. Већ у 12. веку, појављују се текстови писани ћирилицом. Из ове епохе је најстарија ћирилична књига српске редакције, јеванђеље захумског кнеза Мирослава, брата Стефана Немање. Мирослављево јеванђеље је и најстарија и најлепше илустрована српска књига средњег века.

За време турске владавине, у Србији се развијала усмена лирска и епска књижевност. Српске народне песме прикупљене углавном у 19. веку осликавају ово богатство.

У доба националног препорода, током прве половине 19. века, Вук Стефановић Караџић је превео Нови завет на српски народни језик и реформисао српски језик и правопис. Тиме је ударен темељ српској књижевности новијег времена. Најзначајнији српски песници 19. века били су Бранко Радичевић, Петар Петровић Његош, Лаза Костић, Ђура Јакшић и Јован Јовановић Змај. У 20. веку примат имају прозни писци: Иво Андрић, Исидора Секулић, Милош Црњански, Меша Селимовић, Добрица Ћосић, Борислав Пекић, Данило Киш, Александар Тишма, мада има и вредних песничких достигнућа: Милан Ракић, Јован Дучић, Десанка Максимовић, Миодраг Павловић, Мирослав Антић, Бранко Миљковић и Васко Попа.

У последњој деценији 20. века и у првој деценији 21. века, најзначајнији су аутори: Давид Албахари, Милорад Павић, Горан Петровић, Светлана Велмар-Јанковић, Светислав Басара и други.

Музика

Србија има дугу традицију фолклора и народне музике. Игра групе плесача, под именом коло, најомиљенији је вид фолклора у Србији и разликује се од региона до региона. Најпопуларнија кола су ужичко коло и моравац.

Уметничка музика

Најзначајнији српски композитор уметничке музике био је Стеван Стојановић Мокрањац (1856—1914). Он је био и музиколог, сакупљач народне музике и директор прве музичке школе у Србији. Његово најпознатије музичко дело су хорске песме Руковети. Остали значајни српски композитори су: Корнелије Станковић, Стеван Христић и Станислав Бинички.

Народна музика

У 19. веку и раније, карактеристични народни инструменти су биле гусле и фрула, док су у Војводини коришћене тамбуре и гајде. Знатно касније, а и данас, главни инструменти у новокомпонованој народној музици су хармоника и виолина.

Трубачки оркестри су веома популарни у Србији. Фестивал трубача у Гучи је централна манифестација ове врсте музике. Најпознатији трубач Србије је Бобан Марковић.

Најважнији представници српске народне музике су: певачи Предраг Цуне Гојковић, Предраг Живковић Тозовац, Тома Здравковић, Оливера Катарина, Лепа Лукић, Василија Радојчић, Мирослав Илић и Шабан Шаулић, као и композитори Милутин Поповић Захар, Радослав Граић, Драган Александрић. Ту су још Звонко Богдан и Јаника Балаж чија је музика везана за војвођанске музичке традиције, а у новије време и група Легенде. Многи данашњи српски певачи су популарни у целој југоисточној Европи, као на пример: Лепа Брена, Светлана Цеца Ражнатовић, Жељко Јоксимовић, Индира Радић, Драгана Мирковић, Сека Алексић, Јелена Карлеуша и Аца Лукас.

Период турске власти оставио је оријентални траг у музици целог Балкана, па и Србије. Приметан је и утицај ромске музике. У последњих 20-ак година, развијен је тренд комбиновања народне музике, оријенталних утицаја и денс музике под именом турбо-фолк.

Забавна, поп и рок музика

У забавној и поп музици, велике звезде естраде са простора Србије (тада као дела Југославије) били су Ђорђе Марјановић и Лола Новаковић.72) Још увек су активни Ђорђе Балашевић и Здравко Чолић.

Рок групе су се појавиле у Србији крајем 1960е-их. Велику популарност су постигле 1980е-их, са групама новог таласа: Идоли, Електрични оргазам и Екатарина Велика. У то време, а и данас, активне су групе Рибља чорба, Бајага и инструктори и Ван Гог.

Легенда југословенског рока, Горан Бреговић, последњих десетак година стекао је међународну популарност својом музиком обојеном етномузичким мотивима. Сличном категоријом музике баве се Биљана Крстић, Слободан Тркуља, Балканополис и Неле Карајлић са групом No Smoking Orchestra.

Србија је победила на такмичењу за Песму Евровизије 2007. у Хелсинкију са песмом „Молитва“ у извођењу поп-певачице Марије Шерифовић.73)

Позориште и филм

Јоаким Вујић је оснивач савременог српског позоришта. Он је основао „Књажеско-србски театар” у Крагујевцу 1835. Значајни српски писци позоришних комада били су Јован Стерија Поповић у 19, и Бранислав Нушић у 20. веку. У Београду се од 1967. одржава међународни фестивал савременог театра БИТЕФ. Традиционално најквалитетније позоришне сцене у Србији су Народно позориште у Београду, Атеље 212, Југословенско драмско позориште и Српско народно позориште у Новом Саду.

Међу позоришним радницима који су обележили српски театар последњих деценија издвајају се Бојан Ступица, Мира Траиловић и Јован Ћирилов, а од писаца Александар Поповић, Душан Ковачевић, Љубомир Симовић и Биљана Србљановић.

Српска филмска уметност је једна од водећих кинематографија источне Европе. Пре Другог светског рата у Србији је произведено 12 филмова. У послератном периоду, на међународној сцени су се истакли режисери: Горан Марковић, Александар Петровић, Душан Макавејев, Слободан Шијан, Горан Паскаљевић и други. Најнаграђиванији српски филмски режисер је Емир Кустурица који је између осталог добитник две Златне палме на фестивалу у Кану.

Међу глумцима, у првој половини 20. века су се истакли Чича Илија Станојевић, Жанка Стокић и Добрица Милутиновић. Новије доба српског позоришта и филма су обележили глумци: Миодраг Петровић Чкаља, Павле Вујисић, Радмила Савићевић, Љубиша Јовановић, Зоран Радмиловић, Љуба Тадић, Данило Бата Стојковић, Драган Николић, Милена Дравић, Велимир Бата Живојиновић, Мира Ступица, Јелисавета Сека Саблић, Љубиша Самарџић, Мира Бањац, Бора Тодоровић, Мија Алексић, Оливера Марковић, Ружица Сокић, Мики Манојловић, Светлана Бојковић и други.

Светска културна баштина УНЕСКО-а у Србији

  • 1979 - Град Стари Рас, манастир Сопоћани и Петрова црква (најстарија црква у Србији)
  • 1986 - Манастир Студеница
  • 2004 - Манастир Дечани
  • 2006 - Манастир Грачаница, Пећка патријаршија и црква Богородица Љевишка
  • 2007 - Царска палата Феликс Ромулијана код Гамзиграда

Развој науке и високог школства

Услови за развој науке и школства у Србији нису постојали за време турске владавине. Први покушај оснивања националног школства била је Велика школа из 1808, потпомогнута Србима из Аустрије. Тек у периоду 1835—1878. долази до институционализације просвете. Велика школа у Београду је отворена 1863, а трансформисана је у Универзитет 1905. Оснивањем институција Народног музеја (1844) и Друштва српске словесности (1841), које је прерасло у Српску академију наука и уметности, остварени су услови за организовано бављење науком. Многи млади и талентовани Срби су у том периоду школовани у иностранству о трошку државе, да би се добили стручњаци за даљи развој.

У Аустрији, Срби су организовали Матицу српску (1826) као своју културну институцију. Касније је њено седиште пресељено из Пеште у Нови Сад. Прилике у Аустрији су биле знатно повољније за развој српског школства и науке.

Светски вредни научници из Србије су, између осталих: природњак Јосиф Панчић, географ Јован Цвијић, математичар Михајло Петровић, астроном Милутин Миланковић, физикохемичар Павле Савић. Поред њих, многи српски научници су радили и стварали у иностранству. Такви су на пример Михајло Пупин и Никола Тесла.

Током друге половине 20. века, у Србији су отворени научни институти за нуклеарне науке у Винчи и институт за инжењерство „Михајло Пупин“. Ово су данас два најзначајнија научна института у земљи.

Образовање

По законима Србије, школовање је сваком доступно под једнаким условима.

Основно школовање је обавезно и траје осам година. Деца у основну школу полазе са навршених 6 или 7 година. После основне школе, долази до рачвања; неки ученици настављају средње школовање у гимназијама и ту 4 године стичу опште образовање, док други настављају образовање у средњим стручним школама, које такође трају четири године. Трећа опција су занатске школе на којима специјалистичко образовање (трговина, занати) траје три године.

Више и високо образовање се реализује на вишим школама, факултетима и уметничким академијама. Данас у Србији делује 7 државних и 7 приватних универзитета. Државни имају 84 факултета, а приватни 51 факултет. Постоји и пет самосталних приватних факултета ван универзитета. Државни универзитети Србије су: Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду, Универзитет у Нишу, Универзитет у Крагујевцу, Универзитет у Новом Пазару, Универзитет у Приштини (садашње седиште у Косовској Митровици), Универзитет уметности у Београду. Универзитетски програми су прилагођени Болоњској декларацији, која предвиђа стицање диплома три нивоа: лиценца, мастер и докторат.

За редовно школовање, које се финансира из јавних прихода буџета Републике Србије, грађани не плаћују школарину. Припадници националних мањина имају право на образовање на свом језику, у складу са законом74).

Фестивали и сајмови

У Србији има много културних фестивала и сајмова. Најзначајнији су: Београдски сајам књига, Вуков сабор и Београдски интернационални театарски фестивал (БИТЕФ). Од музичких манифестација, најпопуларније су: међународни музички фестивал Егзит (Exit) и трубачки Сабор у Гучи.

Спорт

Популарни спортови у Србији су: фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и тенис.

Београд је био домаћин Летње универзијаде 2009. Београдски маратон је најмасовнији спортски догађај у Србији.

Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије/СФРЈ и Србије и Црне Горе. Резултати репрезентативаца државне заједнице Србије и Црне Горе из периода 1992—2006. се рачунају као резултати спортских савеза Србије. Од 2006, односно ОИ 2008, спортисти из Србије наступају као репрезентативци Србије.

Кошаркаши Србије су освојили две златне медаље на светским првенствима 1998. и 2002. На европским првенствима освојили су три прва места (1995, 1997, 2001). Мушки одбојкашки тим је на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју и на Европском првенству 2001. освојио златну медаљу. Ватерполо репрезентација Србије (СР Југославије, Србије и Црне Горе) је 2005. и 2009. освојила светско првенство. Европско првенство је освајано 2001, 2003. и 2006. (као домаћин).

Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан и СД Црвена звезда. Највећи успех клупског фудбала у Србији био је 1991. када су фудбалери Црвене звезде освојили Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп. Кошаркаши Партизана су били прваци Европе 1992, док су ватерполисти Партизана седмоструки клупски прваци Европе.

Пливачи Милорад Чавић и Нађа Хигл су 2009. постали прваци света у пливању у дисциплинама 50 метара делфин, односно 200 метара прсним стилом.

Најуспешнији тенисер Србије је Новак Ђоковић, освајач Отвореног првенства Аустралије 2008, 2011, 2012 и 2013, Вимблдона 2011, и Отвореног првенства САД 2011. Тренутно најуспешније тенисерке Србије су Ана Ивановић (освајач турнира Ролан Гарос 2008) и Јелена Јанковић. У време док је наступала за СФРЈ, Моника Селеш је освојила Отворено првенство Аустралије 1991, 1992. и 1993, Отворено првенство Француске 1990, 1991, и 1992, Отворено првенство САД 1991. и 1992.

Боксер Слободан Качар освојио је златну медаљу на Олимпијади у Москви 1980. Олимпијске медаље освојили су: Тадија Качар 1976. Монтреал, сребрну, Звонко Вујин 1968. Мексико и 1972. Минхен, Бронзане, као и Мирко Пузавић 1984. Лос Анђелес, бронзану и Азис Салиху 1984. бронзану медаљу. Јасна Шекарић је освојила златну медаљу у стрељаштву (дисциплина ваздушни пиштољ 10 метара) на Олимпијским играма 1988, још 4 олимпијске медаље у периоду 1988-2004, три светска и четири европска првенства.

Празници

Нова година, Божић, Српска Нова година, Дан Светог Саве, Дан државности Републике Србије, Велики петак, Васкрс, Васкрсни понедељак, Празник рада, Дан победе, Видовдан, Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату, Дан примирја у Првом светском рату.

Поред наведених празника, запослени имају право да не раде за одређене верске празнике, и то:

  • Православци – на први дан крсне славе
  • Католици и припадници других хришћанских верских заједница – на први дан Божића и у дане ускршњих празника почев од Великог петка закључно са другим даном Ускрса, према њиховом календару
  • Припадници исламске заједнице – на први дан Рамазанског бајрама и први дан Курбан бајрама
  • Припадници јеврејске заједнице – на први дан Јом Кипура

Сродни чланци

Литература

  • Matić Đorđe, LEKSIKON YU mitologije, 2004, Rende i Postscriptum, ISBN 953-99584-0-7
  • http://freska.rs/pdf/GEOGRAFIJA%2008.pdf Географија за осми разред основне школе, Живковић Љиљана, Алексић Ана, Живковић Ненад
  • Vlahović Petar, Serbia: the country, people, life, customs http://books.google.com/books?id=Dx4qAQAAMAAJ 2004 Ethnographic Museum, isbn=978-86-7891-031-9

Спољне везе

1)
RS@CIA https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ri.html Србија на CIA The World Factbook-у
2)
Устав Србије http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=56753 Устав Србије, 25. 1. 2013.
3)
Срб 2009 http://webrzs.stat.gov.rs/axd/godisnjak/god2009pog01.pdf Статистички годишњак Србије, 2009: Географски преглед Републички завод за статистику Србије
4) , 5) , 6) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 20) , 21) , 23) , 24)
Срб 2009
7)
http://freska.rs/pdf/GEOGRAFIJA%2008.pdf Географија за осми разред основне школе, стр. 24
8)
Vlahović2004 Vlahović Petar, Serbia: the country, people, life, customs, http://books.google.com/books?id=Dx4qAQAAMAAJ 2004, isbn 978-86-7891-031-9
9)
Пера Petar Vlahović, „Serbia: The Country, People, Life, Customs“ (2nd edition), Belgrade, 2006. ISBN 86-7891-031-3
10)
Географија http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=36 Влада Републике Србије: Положај, рељеф и клима
17) , 18) , 19)
Пера
22)
Штета Снежана Штетић, „Национална туристичка географија“, Београд, 2004, ISBN 86-84887-03-4
25) , 26) , 27)
Штета
29)
http://www.topirot.com/TOP/03-Selo/Selo.htm Висина водопада, 25. 1. 2013.
30) , 31)
TDS
32)
темп http://www.hidmet.gov.rs/ciril/meteorologija/klimatologija_temp_rezim.php РХМЗ - Републички Хидрометеоролошки завод Србије Кнеза Вишеслава 66 Београд, 25. 1. 2013.
33)
темп
34)
http://www.srbija.gov.rs/vesti/vest.php?id=125924 Смањење броја статистичких региона кроз измене Закона о регионалном развоју, 25. 1. 2013.
35)
Републичка агенција за просторно планирање: http://www.rapp.gov.rs/media/strategije/odluka%20strategija-cir.pdf Одлука о изради Стратегије просторног развоја Републике Србије до 2020. године, „Службени гласник РС“, бр. 119/2008, Приступање 19.5.2013
36)
http://hdr.undp.org/en/media/HDR_2011_EN_Complete.pdf 2011 Human development Report, United Nations Development Programme, стр. 159, 30. novembar 2012
37)
Опште-ТОС http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1586 Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији. Књига 4: Вероисповест, матерњи језик и национална припадност, Републички завод за статистику19.5.2013.
38)
http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Knjiga4_Veroispovest.pdf Вероисповест, матерњи језик и национална 27. 05. 2013. Републички завод за статистику
39)
http://www.ombudsman.rs/index.php/lang-sr/2011-12-25-10-17-15/462-2009-04-30-14-34-25 Специјална известитељка УН за слободу религије и вероисповести Асма Јахангир, код Заштитника грађана Саше Јанковића 30. 4. 2009.
40)
празници http://www.minrzs.gov.rs/drzavni-i-verski-praznici-republike-srbije.php Државни и верски празници Републике Србије 27. 5. 2013. Министарство рада, запошљавања и социјалне политике
41)
http://www.spc.rs/sr/veronauka_u_srpskim_skolama Веронаука у српским школама 27. 5. 2013. Српска православна црква
42)
М. Ч. http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Kako-je-utvrdjena-vojna-neutralnost.sr.html Политика: Како је утврђена војна неутралност, 13. јануар. 2010, приступљено децембра 2012
43)
Г17плусhttp://www.g17plus.rs/v2/images/stories/dokumentiarhiva/knjiga.pdf Бела књига Милошевићеве владавине“], стр 43, Приступање 19.5.2013
44)
драгачево Филозофски факултет Универзитета у Нишу: http://www.filfak.ni.ac.rs/studenti/preuzimanje/radovi/doktorske_disertacije/sociologija/doktorska_disertacija_dragoslav_petrovic.pdf Место и домашај „Драгачевског сабора“ у културном миљеу Србије, Драгослав Б. Петровић, докторска дисертација, Ниш (2012), Приступање 19.5.2013
45)
Међународни монетарни фонд: http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2008/01/weodata/weorept.aspx?sy=2007&ey=2013&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=0&pr1.x=42&pr1.y=3&c=942&s=PPPPC&grp=0&a= Gross domestic product based on purchasing-power-parity (PPP) per capita GDP БДП 2007—2013, Приступање 19.5.2013
46)
Републички завод за статистику: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2 Актуелни показатељи - Република Србија, Приступање 19.5.2013
47)
Републички завод за статистику: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1727 „Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. године у Републици Србији Књига 7: Економска активност“, Пристпупање 19.5.2013
48)
RS@CIA
49)
http://www.pharos-online.org/download/eu_simulation_game/bih/Zemlje_jugoistocne_Evrope_shb.pdf Zemlje kandidati za članstvo u EU], PHAROS e.V. - Internationale Bildungsarbeit und humanitäre Hilfe
50)
http://www.mtsmondo.com/lifestyle/vesti/text.php?vest=101096 МТС Мондо - Радови на путу Mtsmondo.com 10. 6. 2010.
51)
http://www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=59 www.srbija.gov.rs Статистике о Србији Srbija.gov.rs приступ 25. 1. 2013.
52)
ЈП ПЕУ Ресавица: http://www.jppeu.rs/soko.html „Соко - историјат“, Приступање 20.5.2013
53)
ЈП ПЕУ Ресавица: http://www.jppeu.rs/rembas.html „Рембас - историјат“, Приступање 20.5.2013
54)
ЈП ПЕУ Ресавица: http://www.jppeu.rs/lubnica.html „Лубница - историјат“, Приступање 20.5.2013
55)
ЈП ПЕУ Ресавица: http://www.jppeu.rs/stavalj.html „Штаваљ - Историјат“, Приступање 20.5.2013
56)
ЈП ПЕУ Ресавица: http://www.jppeu.rs/bogovina.html „Боговина - историјат“, Приступање 20.5.2013
57)
ЈП ПЕУ Ресавица: http://www.jppeu.rs/jasenovac.html „Јасеновац - историјат“, Приступање 20.5.2013
58)
ЈП ПЕУ Ресавица: http://www.jppeu.rs/vrskacuka.html „Вршка чука - историјат“, Приступање 20.5.2013
59)
ЈП ПЕУ Ресавица: http://www.jppeu.rs/ibarski_rudnici.html „Ибарски рудници - историјат“, Приступање 20.5.2013
60)
план Републичка агенција за просторно планирање Републике Србије: http://www.rapp.gov.rs/media/zakoni/Zakon_o_prostornom_planu_RS-cir.pdf „Закон о просторном плану Републике Србије од 2010 до 2020“, Приступање 20.5.2013
61) , 64)
план
62)
Влада Републике Србије - Управа за Дигиталну агенду: http://www.digitalnaagenda.gov.rs/filesystem/sitedocuments/zakoni/krivicni_zakonik.pdf „Кривични законик - Недозвољена изградња нуклеарних постројења, члан 267“, стр. 95, формат ПДФ, 1.1.2006, Приступање 19.5.2013
63)
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=10&dd=25&nav_category=15&nav_id=552403 Б92: Srbija uklonila obogaćeni uranijum, 25.10.2011 B92.net 25. 10. 2011. приступ 25. 1. 2013.
65)
Џеф„ Jefferson institute: http://www.jeffersoninst.org/sites/default/files/Koriscenje%20energije%20vetra%20u%20Srbiji.pdf „Коришћење енергије ветра у Србији - природни услови и практична примена“, проф. Миодраг Златановић, децембар 2009, Приступање 19.5.2013
66)
Соларни панели: http://www.solarnipaneli.org/energija-vetra/ „Енергија ветра“, Приступање 19.5.2013
67)
Џеф
68)
Jefferson institute: http://www.jeffersoninst.org/sites/default/files/Fotonaponska%20energija.pdf Коришћење соларне фотонапонске енергије у Србији, др Љубисав Стаменчић, децембар 2009, Притупање 19.5.2013
69)
Блиц: http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/55148/Srbija-moze-da-pravi-struju-od-sunca-biomase-vode-i-vetra- „Србија може да прави струју од сунца, биомасе, воде и ветра“, 1.9.2008, приступ 19.5.2013
70)
Време: http://www.vreme.com/cms/view.php?id=460498 „Моја електрана и друге ветрењаче“, Слободан Бубњевић, 27.7.2006, Приступање 19.5.2013
71)
Политика: http://www.politika.rs/rubrike/ostali-komentari/Biomasa-struja-bez-investicija.sr.html „Биомаса, струја без инвестиција“, Предраг Радовановић, 16.1.2013, Приступљено 19.5.2013
72)
Matić Đorđe, LEKSIKON YU mitologije, 2004 ISBN 953-99584-0-7
73)
Еurovision.tv: http://www.eurovision.tv/page/history/by-year/contest?event=435 „Eurovision Song Contest 2007 Final“, Приступљено 19. 5. 2013.
74)
Устав Србије
србија.txt · Последњи пут мењано: 2023/06/29 20:05