Садржај
Крагујевац
Крагујевац (КГ), српски град са 179.4171) становника на територији града, према попису из 2011, и 150.835 у самом градском насељу.2) Пети је град по величини у јединственој Србији, и седиште Шумадијског округа. Налази се око 120 километара јужно од Београда.
Крагујевац је значајан привредни, културни, образовни и здравствени центар Шумадије, Поморавља и суседних региона. Макрорегионални је центар за регионе: Чачка, Краљева, Ужица, Јагодине, Крушевца, Смедерева, Пожаревца и северног Косова. До 1990. године Крагујевац је био 5. град по развијености у СФРЈ, одмах после словеначких градова. Почетком 1990-их година град постаје један од сиромашнијих градова у Србији, због проблема са погонима Црвена Застава. Данас је Крагујевац поново један од најјачих административних, културних, финансијских, индустријских и политичких центара у Србији.
Географија
Град Крагујевац се налази у централном делу Србије, на стотинак километара јужно од Београда. Крагујевац је подигнут на обалама реке Лепенице, у котлини између крајњих огранака Рудника, Црног врха и Гледићких планина. Град се налази на надморској висини од 173 - 220 m, са математичко-географским положајем +44° 22' ; +20° 56'.
Подручје града простире се на површини од 835 km², окружен обронцима планина Рудник и Црни Врх, а долином реке Лепенице отворен је према долини Велике Мораве.
Шумадију карактерише брежуљкасто - брдовито земљиште, благо заталасано. Рудник је највећа планина у Шумадији са највишим врхом од 1.132 m. Овај крај има разуђену мрежу речних токова, али без већих река. Због недостатка река и ограничених падавина за снабдевање града водом изграђене су вештачке акумулације. Тако су настала Грошничко, Гружанско језеро и Дуленско језеро, као и језеро у Шумарицама. Такође велики значај има и Бубањ. Крагујевац има развијену саобраћајну инфраструктуру.
Клима
У Крагујевцу влада умерено-континентална клима.
- Надморска висина 180 - 220m
- Најхладнији месец - јануар -5°C
- Најтоплији месец - јул +27°C
- Просечна годишња температура +11.5°C
- Највлажнији месец - децембар - влажност 79%
- Најсувљи месец - септембар - влажност 39%
- Просечна годишња количина падавина 550 l/m²
- Дани са температуром преко 25°C - 92
- Број ледених дана (испод нуле) - 96
- Број дана под снегом - 34 (највише јануар)
- Највише падавина - јун - просек 83 l/m²
- Најмање падавина - фебруар - просек 32 l/m²
- Просечан број сунчаних сати - 5.5 h/дан
- Најмањи број сунчаних сати - децембар 2.1 h/дан
- Највећи број сунчаних сати - јун 8.8 h/дан
Историја
Претпоставља се да је Крагујевац као насељено место постојао и пре Немањићке државе. Крагујевац је први пут споменут у турском пописном дефтеру из 1476. године као „Крагујфоча“, бивши трг са 32 куће. Име је добио по птици крагуј (врсти јастреба) која је у средњем веку коришћена за лов, а данас заузима почасно место на градском грбу.
По много чему овај град можемо назвати „првим у Србији“ – био је прва престоница модерне српске државе (1818—1841), у њему су основане: је 1833/1835. прва гимназија у Србији као и Лицеј, 1838, претеча Универзитета у Београду, први суд (1820), прво позориште („Књажеско – србски театар“ 1835), прве новине („Новине србске“), музичка формација („Књажеско – србска банда“), прва апотека, галерија слика, музеј, библиотека… После вишевековне турске (тј. Аустроугарске 1718—1739) владавине град је 1815. године ослобођен од Турака, а 3 године касније проглашен престоницом новостворене државе. Тада почиње његов бржи развој, оснивање институција од националног значаја и масовније досељавање становништва, а 1853. године, изливањем првог топа у крагујевачкој Тополивници започиње индустријска производња у Србији. Од тада је Крагујевац познат као индустријски центар, пре свега значајан због производње оружја, а од средине 20. века и производње аутомобила. Крајем претпрошлог и почетком прошлог века, Крагујевац је доживљавао као и цела Краљевина свој успон. Поред многих лепих догађаја од великог значаја за историју Србије који су се одиграли у Крагујевцу попут Сретењског устава или објаве одредби Берлинског конгреса (1878) по коме је Србија постала самостална држава историја града бележи и ружне тренутке. Такав је био и 21. октобар 1941. године када је у Шумарицама стрељано око 7000 крагујевчана међу којима је био и одређен број ђака и професора. У знак сећања на њих у Крагујевцу се сваког 21. октобра одржава „Велики школски час“. Споменик „Сломљена крила”, међу крагујевчанима познат и као споменик V3 (пето три), подсећа на жртве стрељаних гимназијалаца. (види Крагујевачки октобар). За време Првог светског рата, Крагујевац поново постаје престоница, али овога пута ратне Србије (1914—1915). Након Другог светског рата, Крагујевац се све више развија индустријски, започиње производња аутомобила и долази до још масовнијег досељавања становништва.
Административна подела
Крагујевац је административно и политички од 2002. до 2008. године био организован као град са пет градских општина: Аеродром, Пивара, Станово, Стари град и Страгари.
Изменама Статута града из 2008. године3) укинуте су градске општине, али је остављена могућност каснијег формирања градских општина у члану 3. важећег статута града.4)
Демографија
Данас (попис становништва 2011. године) на територији Града Крагујевца живи 179.417 становника, а у самом граду Крагујевцу живи 150.835 становника што га чини четвртим градом по величини у Србији и надрегионалним центром над општинама: Чачак, Краљево, Јагодина, Параћин, Горњи Милановац, Аранђеловац, Трстеник и Крушевац. Велики значај за стално досељавање становништва током 20. века имала је чињеница да Крагујевац представља један од највећих индустријских центара у земљи, док се данас у Крагујевац досељавају претежно млади људи који студирају на Крагујевачком универзитету који поседује 11 факултета у граду и у општинама чији је надрегионални центар. Већину становништва чине Срби, мада у граду живе и припадници многих националних заједница. Говори се српским језиком екавског изговора, у писању се паралелно употребљавају ћирилица и латиница.
Привреда
Индустрија
У Крагујевцу је велика фабрика оружја и камиона као и велика фабрика аутомобила. Град Крагујевац данас спада међу четири највећа индустријска центра у Србији, с обзиром да је после Другог светског рата постао највећи индустријски гигант на Балкану. Убрзо је отворена прва и једина фабрика аутомобила на Балкану која је привукла многе грађане Србије. Међу осталим индустријским фабрикама у индустријској зони у Крагујевцу, такође се налазе и фабрика 21. октобар5) (фирма која производи делове за аутомобиле произведене у Застави), Филип Кљајић (фирма за производњу ланаца), Казимир Вељковић и Ратко Митровић (Грађевинска предузећа), Црвена звезда (Прехрамбена индустрија), 22 Децембар и ДИОРК (Текстилна индустрија).
Почетак распада СФРЈ оставио је тежак утицај на привреду града. Већина великих производних фирми нашла се у тешкој кризи. Године 2008. италијански Фијат најављује преузимање најбитније крагујевачке фирме Заставе. Најављена су велика улагања (око милијарду евра), и производња од 300000 аутомобила годишње. Опет ти планови су одложени услед светске кризе. Тренутно стање у Фијату је да почињу да се реализују најаве. Реновирају се хале, подигнута је нова трафостаница, примљено је пуно нових радника и кренула је дуго очекивана производња новог модела 500l. Такође у град долазе и италијански произвођачи опреме за аутомобиле попут Мањети Марелија, Џонсон контролс и Сигит контрол.
У погонима „Филипа Кљајића“ једно време веома успешно је пословала фирма Метал Системи. Опет последњих пар година и они су такође на ивици преживљавања.
У Крагујевцу се налази успешна фирма Форма Идеале која се бави производњом намештаја. Њен асортиман се извози у великој мери у околне земље.
Београдска фирма Com Trade купила је 2008. словеначку фирму Hermes која се бави израдом софтвера за бројне купце широм света. Тако је под окриље Com Trade-a дошао и Hermes-ов огранак у Крагујевцу, са око 80 запослених, и најављено је дуплирање броја запослених .
Сајам
У граду функционише и градско сајмиште - Шумадија сајам које је смештено у индустријској зони ”Сервис два” где је изграђена једна од три планиране хале Градског сајмишта. Шумадија сајам опслужује читав простор јужно од Саве и Дунава и као такав представља једну од важнијих институција које доприносе позиционирању Крагујевца као регионалног, комерцијалног и наравно сајамског центра регије централне Србије. Шумадија сајам је уједно и члан АСЈЕ- Асоцијације сајмова југоисточне Европе и заједно са Новосадским, Београдским, Пловдивским и Букурешким сајмом, спада у ред великих сајмова.
Саобраћај
Здравство
Крагујевац је значајан центар здравства. У граду функционише више здравствених установа које по свом значају и функцији представљају стуб организовања здравствене заштите у Србији. У здравственим установама Крагујевца и Клиничком центру Крагујевац запослено је преко 3.000 људи, од чега је преко 70% квалификованих здравствених радника, око 700 лекара, међу којима више од половине специјалиста и око 50 доктора наука. Овај кадровски потенцијал укључен је у наставу Медицинског Факултета Универзитета у Крагујевцу и научно-истраживачки рад.
Култура
У Граду постоји више значајних институција од регионалног, а неке и од националног значаја у области културе и уметничке делатности. Више њих наставља традицију првих установа своје врсте у модерној Србији, као што су Књажевско-српски театар (основан 1835), Народна библиотека „Вук Караџић“ (1866), Културно - уметничко друштво „Абрашевић“ (1904).
Народни музеј Крагујевац има одељења за археологију, етнографију, историју Крагујевца и Шумадије и ликовне уметности. У археолошком одељењу чува се више од 10.000 инвентарисаних и преко 100.000 предмета студијског материјала. Ликовна збирка (1680) располаже са више од 1.000 уметничких дела изузетне вредности, посебно српског сликарства.
Музеј „Стара ливница“ лоциран је у старој ливници и презентира век и по развоја индустрије у Крагујевцу и Србији.
Историјски архив Шумадије прикупља и сређује архивску грађу са подручја седам општина Шумадије и располаже са више од 700 дужних метара архивске грађе са 780 регистратура и стотинама хиљада оригиналних историјских докумената.
Завод заштиту споменика културе брине о очувању и заштити културних добара на ширем подручју централне Србије.
У спомен на жртве стрељања, од стране Вермахта 21. октобра 1941. године, читав простор Шумарица је претворен у Спомен парк „21. октобар“ у коме се, између осталих, налазе Споменик стрељаним ђацима и професорима, Споменик бола и пркоса, Споменик чистачима обуће, споменик „Сто за једног“, споменик „Отпора и слободе“… На улазу у спомен парк подигнута је импозантна зграда спомен-музеја „21. октобар“ у чијој је архитектури наглашена симболика крагујевачке трагедије.
О презентацији и афирмацији филмске уметности брине предузеће „Шумадија филм“. Аматерско стваралаштво шире и негују Културно - уметничко друштво „Абрашевић“, Универзитетско културно - уметничко друштво „Светозар Марковић“, Омладинско културно - уметничко друштво „Застава“, Дом омладине, Књижевни клуб „Катарина Богдановић“.
Основни носилац издавачке делатности у Крагујевцу је предузеће „Нова Светлост“, које сем издавања књига издаје и часопис за књижевност, уметност, културу и друштвена питања „Кораци“ и јединствени часопис за дечје уметничко стваралаштво „Дечје искре“. Издаваштвом се баве и друге установе, организације и институције у култури.
У Крагујевцу се организује и више културних манифестација, од којих су најзначајније Фестивал најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора „ЈоакимФест“, Међународни позоришни фестивал малих сцена „ЈоакимИнтерФест“, „ОКТОХ“, Међународни салон антиратне карикатуре „Крагујевац“, Међународни фестивал камерних хорова, Интернационална школа хармонике и друге.
Образовање
Прва крагујевачка гимназија је основана далеке 1833. године као прва гимназија на територији тадашње Србије. Зграда у којој се данас налази је саграђена 1887. године и представља једну од најлепших грађевина у граду.
Универзитет у Крагујевцу је основан 21. маја 1976. Његови корени сежу до прве половине 19. века, када је 1838. године у овом граду основан „ЛИЦЕЈ“, као прва највиша образовна институција у Србији. Лицеум Књажества сербског је настао 1838. године пошто је пре тога приликом свог боравка у Крагујевцу код Књаза Милоша Обреновића, Вук Стефановић Караџић предложио Књазу да отвори стручну школу, а затим „мало по мало“ Лицеум, и на крају Универзитет. То је могло бити остварено тек после хатишерифа од 1830. године кад Србија добија први признати облик своје државности.
Осам година касније оснива се „Лицеум Књажества србског“ претеча данашњих Универзитета у Србији. Из Лицеума, три године касније премештеног у Београд, оснива се 1863. године „Велика школа“, а 1905. и Београдски Универзитет. Претече високог школства у Крагујевцу су биле Гимназија, Војнозанатска школа, Учитељска школа и Лицеј.
Манифестације
Од културних манифестација које имају посебан значај а одржавају се у Крагујевцу најпознатији су:
- Фестивал најбољих позоришних представа Србије по текстовима домаћих аутора, Јоакимфест
- Међународни позоришни фестивал малих сцена, ЈоакимИнтерФест
- Међународни Џез фестивал ОФФ
- Међународни музички фестивал ОКТОХ
- Међународни фестивал антиратне карикатуре Крагујевац
- Међународни фестивал камерних хорова
- Међународни луткарски фестивал „Златна искра“
- Позоришни сусрети ученика гимназија Србије (од 1996)
- Градска слава Ђурђевдан
- Ђурђевдански карневал
- Сајам књига
- Шумадијски сајам пољопривреде
- Шумадија Фест
Знаменитости
- Народни музеј Крагујевац
- Књажевско-српски театар
- Амиџин конак
- Акваријум
- Стара црква
- Стара скупштина
- Музеј „Стара ливница“
- Спомен-парк „Крагујевачки октобар“
- Споменик палим Шумадинцима
- Нова црква
- Манастир Липар
- Ватрогасни дом у Крагујевцу (проглашен спомеником културе, одлуком Владе Републике Србије од 27. јула 2001)
- Шумаричко језеро
- Стадион Чика Дача
Галерије
- Уметничка галерија Народног музеја
- Модерна галерија Народног музеја
- Галерија акварела
- Галерија СКЦ
- Универзитетска галерија
- Галерија Народне Библиотеке „Вук Караџић“
- Галерија Јоаким, Књажевско-српски театар
- Галерија Дома омладине
Медији
Телевизијске станице
- РТС Телевизија Београд, дописништво Крагујевац
- РТВ Крагујевац
- Канал 9
- ТВ ИН
Радио станице
- Радио Браво
- Радио ТДИ
- Радио РСГ
- Радио 34
- Радио Крагујевац
- Радио 9
- Радио Бис
- Радио Стари Град
- Радио Златоусти
Недељна штампа
- Светлост
- Крагујевачке новине
Градови побратими
- Сирен, Француска (1967)
- Питешти, Румунија (1971)
- Бидгошч, Пољска (1971)
- Бјелско-Бјала, Пољска (2002)
- Охрид, Северна Македонија (2002)
- Спрингфилд (Охајо), САД (2002)
- Ређо Емилија, Италија (2004)
- Могиљев, Белорусија (2006)
- Карловац, Хрватска (у време СФРЈ)
- Стари град-Сарајево, Босна и Херцеговина (2012)
Галерија фотографија
Спортски клубови
- ФК Раднички 1923
- ФК Шумадија 1903
- ФК Победа
- ФК Колонија
- ФК Застава
- ФК Арсенал
- ФК Ердоглија
- КК Раднички
- ОК Раднички
- РК Раднички
- Пливачки клуб Делфин