Корисничке алатке

Алатке сајта


косово_и_метохија

Косово и Метохија

Косово и Метохија (службени назив Аутономна Покрајина Косово и Метохија) (Космет или КиМ или Косово), аутономна покрајина са суштинском аутономијом под суверенитетом и територијалним интегритетом Србије, а под привременом управом ОУН односно међународног цивилног и безбедносног присуства.

Након НАТО агресије која је директно помогла албанским терористима, дошло је до изнуђеног Кумановског споразума према којем привремену управу преузима Организација уједињених нација. Касније су органи привремене управе под доминацијом Албанаца једнострано прогласили независност коју је признао известан број држава, углавном оних које су и учествовале у нападу на Србију. Србија се на подручју Косова и Метохије граничи са Албанијом, Северном Македонијом и Црном Гором. Покрајина има око 1,7 милиона становника.1) Службени језици су српски и албански, а седиште администрације се налази у Приштини. Површина износи 10.887 квадратних километара.

Од завршетка НАТО агресије 1999. године, покрајина Косово и Метохија се у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности ОУН налазила под администрацијом ОУН (УНМИК). Европска унија је 16. фебруара 2008. одлучила да покрене „Мисија владавине права Европске уније на Косову и Метохији - ЕУЛЕКС КОСОВО“, а 17. фебруара 2008. органи привремене самоуправе на Косову и Метохији, уз политичку и организациону подршку ЕУ и САД,2) донели су једнострану одлуку о проглашењу независности Косова и Метохије од Србије.

Тренутна ситуација на терену је следећа. На читавој територији покрајине се налазе војне снаге НАТО пакта илу ЕУ, које обезбјеђују окупаторску силу за заштиту нелегалне албанске квазидржаве. Албанску квазидржаву новцем и оружјем помажу САД и земље НАТО. На северу Косова и Метохије које је углавном насељено Србима и које албанска квазидржава у Приштини не контролише, постоји самоуправа која се труди да заштити преостале Србе на северу КиМ. Другде на КиМ Срби су изложени свакодневним прогонима и убијањима.

Име

Назив Косово потиче од словенске, српске речи кос - црна птица, а појам Косово означава, на српском језику, област насељену тим птицама. Друго објашњење је да име потиче од термина косити или покосити, дакле Косово је поље за кошење (одатле и Косово поље). Име Метохија долази од грчке речи метохи, којом су била називана црквена имања, пошто су значајни земљишни поседи са селима у тој области били не само у власништву Пећке патријаршије), него су повељама српских владара, многи њихови поседи у Метохији, укључив и читава села додељивани појединим српским манастирима, пре свега владарским задужбинама, попут Високих Дечана или Светих Архангела. Део владарских поседа у Метохији био је често уступан на трајно коришћење манастиру Хиландару на Светој гори.

Историја

Географија

Косово и Метохија заузима 10.887 km² и 1999. године је према проценама имало готово два милиона становника. Налази се источно од Црне Горе, југоисточно од Рашке области, северозападно од Македоније и северно од Албаније. Највећи градови су: Приштина са 209.000 становника и Призрен са 127.000. Покрајина се састоји из две регије, Косова на истоку и Метохије на западу.

Метохија на најширем делу има 23 km ширине, а дуга је око 60 km, на просечној надморској висини од 550 метара. Главна река је Бели Дрим. Метохију окружују планине Мокра Гора на северу и северозападу, Проклетије на западу, Паштрик на југозападу, Шар-планина на југу и југоистоку и Дреница, која је одваја од остатка Косова, на истоку и североистоку.

Покрајина је углавном брдовита. Најпопуларнији туристички центри су Брезовица и Превалац, на Шар-планини, која се налази на југу и југоистоку на граници са Македонијом. Највећи врх је Ђеравица (2.656 m) на Проклетијама, на граници Албаније и Црне Горе. Део планине Копаоник се налази на северу ове покрајине. Од река, највеће су Бели Дрим, Биначка Морава, Ситница, Ибар.

Клима на Косову и Метохији је континентална, са топлим летима и хладним зимама.

Политика и међународни статус

Званично, Косово и Метохија је покрајина Србије, али Србија нема фактичку суверену власт над читавом регијом, због окупације НАТО и ЕУ војних снага.

Војно-технички споразум из Куманова 1999. године, регулисао је смернице повлачења Војске Југославије и српске полиције са територије Аутономне покрајне Косово и Метохија. Администрационе послове обављају Уједињене нације без учешћа Србије (резолуција 1244 Савета безбедности од 10. јуна 1999). Власт има УНМИК.

УНМИК је до сада направио привремену скупштину, привремену владу и канцеларију привременог председника које чине законодавно и извршно тело под контролом УНМИК-а. Контрола сигурности (унутрашњи послови), судски систем и спољни послови су и даље под пуном контролом УНМИК-а.

Статус покрајине још није одређен, а преговори око статуса покрајине одржавали су се током 2006. године у Бечу између Владе Републике Србије, привремених институција на Косову и Метохији и Уједињених нација. Дана 16. фебруара ЕУ је одобрила слање мисије владавине права.

Економија

На Косову и Метохији се паралелно користе евро и динар као званичне валуте. Евро се користи за званичне административне потребе.

Косово и Метохија спада у једну од најсиромашнијих регија у Србији и у Европи са годишњим приходом по становнику од 1.565 евра (2004).3) Иако је у прошлости покрајина Косово и Метохија примала велике инвестиције за време СФРЈ од бивших република, Косово и Метохија је и пре било најсиромашнији део Југославије. Поред тога, у периоду деведесетих година прошлог века, лоша економска политика, међународне санкције, слаб извоз, као и етнички сукоби, су утицали на већ лошу економију.4)

После благог раста 2000. и 2001. године, БДП је имао негативан раст 2002. и 2003. године. Инфлација је мала, док је буџет у дефициту први пут од 2004. године. Већа економска улагања су почела од 1999. године у трговини и грађевинарству, док је индустрија и даље слаба, као и производња електричне енергије. Незапосленост је између 40-50% од укупног радно-способног становништва.5)

УНМИК је de-facto увео царине, као и спољно-трговинску политику од 3. септембра 1999, када је постављена царинска контрола на границама Косова и Метохије. Сва увезена роба је оцарињена са 10% (укључујући и робну размену између централне Србије и Војводине). УНМИК и косовско-метохијска влада потписали су ЦЕФТА споразум о слободној трговини са Босном и Херцеговином,6) Албанијом и Македонијом и Хрватском,7) која се примењују само на одређене врсте производа,8) при чему је Босна и Херцеговина 2011. године, накнадно морала да усвоји царински печат Косова, како се на њену извезну робу не би једнострано примењивала царина од 10%.9)

Због неодређеног статуса Косова и Метохије, покрајина има великих потешкоћа у привлачењу страних инвестиција и кредита.10) Због таквог стања, на Косову и Метохији има доста „сиве економије“ - шверцовање бензина, цигарета, цемента. Такође, један од проблема је и организовани криминал.

Демографија

Приближна демографска слика Косова и Метохије према оквирној процени УН из 2002. године. Укупно становника: између 1,7 и 1,9 милиона.

  • 88 % Албанци (1.496.000—1.672.000)
  • 6 % Срби (102.000—114.000)
  • 3 % Словенски муслимани (Горанци, Муслимани, Бошњаци и др.) (51.000—57.000)
  • 2 % Роми (34.000—38.000)
  • 1 % Турци (17.000—19.000).

Из овог демографског прегледа искључена су међутим, расељена лица са Косова и Метохије, којих је крајем 1999. године по подацима УНХЦР-а било око 248.000, и то Срба, Црногораца, Рома и Горанаца. Број интерно расељених Срба 2008. години, још је био око 200.000 лица, Рома око 60.000 лица и Горанаца око 16.000 лица.

Процентуално узев, 60% Срба, 66% Рома и 70% Горанаца живе и 2012. године у централној Србији као интерно расељена лица. Нелегалне албанске власти у Приштини нису обезбедиле ни безбедносне ни политичке ни економске услове за њихов повратак, који је бројчано остао симболичан, мањи од једног процента.

Административне поделе

Према институцијама Владе Републике Србије Косово и Метохија се дели на 5 округа: Косовски, Пећки, Призренски, Косовскомитровачки и Косовскопоморавски.

Фотографије Косова и Метохије

Сродни чланци

Литература

  • Димитрије Богдановић, Књига о Косову, САНУ, Београд, 1985.
  • Косово и Метохија у српској историји, Српска књижевна задруга, Београд, 1989.
  • Савременици о Косову и Метохији 1852 -1912, избор, предговор и објашњења Д. Т. Батаковић, Београд, Српска књижевна задруга, 1988. ISBN 86-379-0083-6
  • Душан Батаковић, Kосово и Метохија. Историја и идеологија, Београд, Чигоја штампа, 2006.
  • Душан Батаковић, Косово и Метохија у српско-арбанашким односима, Чигоја штампа, Београд, 2007.
  • Branislav Krstić-Brano, Kosovo: Facing the Court of History. (Prometheus Books, New York: 2004) (ISBN 1-59102-207-X)
  • Nikolić, Autonomous Province of Kosovo and Metohija. (BIGZ, Belgrade: 1965)

Спољне везе

3)
Косово укратко, Светска Банка, 2006.
4)
Мисија на Косову, Светска Банка
5)
Косова и Метохије незапослено, Економска иницијатива за Косово
6)
УМНИК и Босна и Херцеговина започињу Трговински споразум, ЕУ УНМИК - мисија на Косову и Метохији, 17. фебруар 2006.
8)
Free Trade Agreements (FTA-s), CEFTA, 16. 4. 2012.
косово_и_метохија.txt · Последњи пут мењано: 2020/09/08 21:41 од жељко_тодоровић