Корисничке алатке

Алатке сајта


приштина

Приштина

Приштина, град у Србији, који је уједно главни и највећи град у АП Косово и Метохија, који припада Косовском управном округу. Албански назив града је Prishtina, или Prishtinë, у потпуности изведен из српског имена.

Градско насеље има 145.149 становника, док подручје општине Приштина има 198.897 становника према званичним резултатима пописа становништва 2011. године на Косову.1) Највећи део становништва чине Албанци, а остале етничке заједнице су Турци, Срби, Бошњаци и Роми. Из Приштине се после НАТО агресије иселило више од 40.0002)3)4)5)6)7)8)9)10) Срба.

Приштина има међународни аеродром у Слатини испод Голеша и универзитет.

Географија

Приштина се налази у северном делу Косовске котлине, испод планине Грмије. Град има добар географски положај, јер лежи на раскрсници важних путева који воде за Скопље, Призрен и Албанију, Пећ и Црну Гору, Косовску Митровицу, Нови Пазар, Краљево, Ниш и Гњилане. Још 1873. прошла је пруга косовском котлином од Митровице до Урошевца и, потом, Скопља, а приштинска станица је био Обилић (тадашњи назив Глободерица), потом Косово Поље. Из Приштине се пружа поглед на планину Голеш, која се налази 13 километара западно од града. Близу Приштине су две велике варошице, Обилић и Косово Поље. Наглим приливом албанског становништва с Косова и Метохије и из Албаније, после доласка међународних снага у ову српску покрајину, 1999. године, Приштина се толико проширила, да је заправо спојена са Косовим Пољем, Орловићем, Чаглавицом и Грачаницом. Грачаничко језеро, одакле се град снабдева водом, системом „Бадовац“, налази се 15 километара јужно од града, према Гњилану.

Кроз Приштину протичу речице Велуша и Приштевка, које су седамдесетих година прошлога века добиле покривене бетонске канале, тако да је боље регулисана саобраћајна мрежа у граду, што је помогло његовом даљем урбаном развоју. Приштевка је протицала поред градске пијаце и у њу је бацан отпад, па се градом ширио непријатан мирис, што је био један од разлога за прекривање. Спајају се у самом граду, код Стадиона, а потом се Приштевка улива у Ситницу.

Историја

Становништво

Након протеривања српског и осталог нелбанског становништва са своје вековне територије Косова и Метохије, посебно са територије града Приштине и успостављања протектората Уједињених нација на Косову и Метохији 1999. године, на територији града Приштине од укупно 46 места, која чине територију града, српско становништво је успело да опстане и остане само у 11 насељених места и то: Грачаницаница (њих око 4.500), Лапље Село, Чаглавица, Преоце, Сушица, Бадовац, Сливово, Доња Брница, Горња Брница, Девет Југовића, Лебане, док је свега њих неколицина живела самом граду. Осим Срба, од неалбанско становништва већину чине Горанци и Роми.11)

У граду Приштини, без околних насеља 2008. регистровано је око 10.000 наалбанског становништва становниика, од чега је скоро 10% становништва чинило интерно расељено и избегло становништво, које се сусреће са тешкоћама: нерешено стамбено питање, висок ниво незапослености, низак животни стандард, недовољна и неодговарајућа социјално материјални подстицаји за њихву интеграцију, од чега већина истих проблема мучи и остале становнике овог града.12)

Култура

У Приштини је од 2005. до 2010. грађена Катедрала Мајке Терезе у Приштини, највећи римокатолички храм на Балкану. Из турског периода најзначајнији културно-историјски споменици у Приштини су Царска џамија из 15. века, Таш-џамија, Сахат-кула, кућа Еминџика, која представља типичну оријенталну богаташку зграду из 19. века и др.13)

Јужно од Приштине налази се манастир Грачаница, подигнут 1321. године, задужбина краља Милутина, један од најлепших српских средњовековних манастира. Споменик на Газиместану, у близини Приштине, обележава место на коме је вођена Косовска битка.14)

Насеља у Приштини

  • Ајвалија
  • Ајкобила
  • Бадовац
  • Балабан
  • Бариљево
  • Бесиње
  • Бусиње
  • Врани До
  • Глоговица
  • Грачаница
  • Граштица
  • Горња Брњица
  • Девет Југовића
  • Доња Брњица
  • Дабишевац
  • Драговац
  • Дреновац
  • Златаре
  • Качикол
  • Колић
  • Којловица
  • Кукавица
  • Лебане
  • Лапље Село
  • Лукаре
  • Маковац
  • Маревце
  • Матичане
  • Мрамор
  • Нишевце
  • Орловић
  • Пропаштица
  • Преоце
  • Приштина
  • Пруговац
  • Радошевац
  • Сињи Дол
  • Сићево
  • Сливово
  • Софалија
  • Сушица
  • Тенеш До
  • Трудна
  • Чаглавица
  • Шарбан
  • Шашковац

Према закону о територијалној организицији Републике Србије насеље Кишница је засеок Грачанице. Такође не постоји насеље Злаш.

Галерија

Литература

  • Arthur John Evans: Antiquarian Risearches in Illiricum, Pars III, Archeologia or miscellaneons tracts to antiqity. Vol XLIX, London, 1885, 72 - 78,
  • Гласник Музеја Косова и Метохије, I, Приштина, 1956, 207 - 215,
  • Атанасије Урошевић: Косово, Научно дело, Београд, 1965,
  • Милан Ивановић: Црквени споменици XIII - XX века, Здужбине Косова, Београд - Призрен, 1987.

Спољне везе

1)
„Попис”, Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Косово 2011. Становништво- (подаци по насељима) на Косову, Приступљено 24. 4. 2013.
3)
РТС: Приштина без Срба, 15. 5. 2009., Приступљено 20. 1. 2013.
4)
ТО Србија: Приштина, Приступљено 20. 1. 2013.
5)
Визит Сербиа: Приштина, Приступљено 20. 1. 2013.
11)
„комесаријат”, Локални план акције за унапређење положаја избеглица и интерно-расељених лица, Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије, Град Приштина-Грачаница, јун 2009.
12)
комесаријат
13)
„тос”, Приштина, ТОС
14)
тос
приштина.txt · Последњи пут мењано: 2020/03/17 14:00 од жељко_тодоровић