Корисничке алатке

Алатке сајта


ниш

Ниш

Ниш (НИ), највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског управног округа. На подручју града Ниша је, према попису из 2011, живело 260.237 становника, док је у самом граду живело 183.164 становника, па је тако по броју становника Ниш трећи град по величини у Србији (после Београда и Новог Сада).

Налази се 237 километара југоисточно од Београда на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Град Ниш заузима површину од око 597 km², укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља.

Ниш је био један од административних, војних и трговинских центара различитих држава и царстава којима је, током своје дуге историје, припадао. На простору данашњег Ниша, у античком граду Наису рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III.1) Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни, Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског рата, када је био под окупацијом. Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.

Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и ваздушног саобраћаја Балкана, (поготово због интензивног саобраћаја ка Турској и Грчкој) и због тога што се на територији Ниша налази међународни аеродром Константин Велики, који носи међународну ознаку INI. Важан је привредни, универзитетски, културни, верски и политички центар Србије. Нишки универзитет, основан 1965. године, има 13 факултета и око 30.000 студената, а град је и седиште Нишке епархије Српске православне цркве.

Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина: Медијана, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст и Нишка Бања.

Етимологија

Име града Ниша може се наћи у многобројним историјским изворима из периода средњег века до савременог доба. Сва та имена су врло слична, зависно од језика на коме су записивана: Naissus, Nais, Nisus, Νισσα, Ναισσός, Νισος, Niş, Ниш.2)

Прво насеље на територији данашњег Ниша основали су Келти у 3. веку пре нове ере, а сам град је име добио по реци Нишави (Naissa) коју су келтски прастановници звали „Вилина река“ (Navissos). Град и река никада од свог именовања нису променили своја имена и значење које је остало исто: Ниш—Вилинград, Нишава—Вилинрека.3)

Разни освајачи су за собом оставили и своју верзију имена овог града: римски Naissus, византијски Ναισσός/Nysos, словенски Ниш, турски Niş, немачки Nissa,4) арапски Талнаси. 5) Такође извори бележе и назив Naica.

Географија

Ниш лежи на геотектонској граници кристаласте, родопске масе и кречњачких планина источне Србије и споју великих удолина Балканског полуострва у пространој и плиткој котлини неправилног облика са дужом осом од око 44 км и краћом од око 22 км. површине око 620 km²,6) попречно утиснутој на меридијански правац јужноморавске удолине. Долина Јужне Мораве је дели на два неједнака дела; западни део, познат под називом Добрич, који је широко отворена према Топличкој котлини,7) и источни (већи) који представља Нишку котлину у ужем смислу, коју пресеца река Нишава, близу њеног ушћа у Јужну Мораву.8)

Нишку котлину окружују кречњачки масиви Калафата (837 м), Баталовца (707 м), Црног врха (683 м) и кристаласта маса Попове главе (534 м). Са Попове главе северна граница града се спушта на мезграјску пречагу, а са ње улази у гребен Малог Јастребца. Источни обод је на кречњачком гребену Сврљишких планина, а затим на сувопланинским огранцима. Јужни обод чини кречњачки гребен Суве планине и кристаласто било планине Селичевице. Западни обод је кристаласти гребен Малог Јастребца од Купињака до Батиншчичког виса.

Најнижи део чини дно котлине, које Нишава пресеца по дужини, на коме лежи град Ниш. Другу целину чини обод котлине у виду ниског побрђа веома погодан за гајење воћарских култура и винове лозе, и за развој туризма, првенствено излетничког и бањског. Ужи центар града налази се на 194 m надморске висине (код Споменика у центру). Највиша тачка градске територије (према ГУП Ниша из 2011),9) јесте Тригонометар 702 у југоисточном делу подручја „брда Коритњак—Сува планина“, са надморском висином 702 м, а најнижа Тригонометар 175 поред реке Јужне Мораве, у северозападном делу подручја „Ада—Мезграја“, са надморском висином 175 м.10)11)12)

Као природне предиспозиције рељефа, долине су оријентисале трасирање железничко-друмске артерије Балканског полуострва односно моравско-вардарске железничке пруге и пута који са севера из правца Београда воде моравском долином до Ниша, где се рачвају ка југу, према Солуну и Атини, као и на исток ка Софији и Истанбулу кроз Сићевачку клисуру (или нишавско—маричку магистралу). Кроз Кутинску клисуру јужно од Ниша полази заплањско-лужнички пут који води у Заплање. На северном ободу Ниша нема долинских усека, па је преко релативно ниског превоја Грамада спроведена железничко-друмска Сврљишко-тимочка, односно Трансбалканска дијагонална магистрала.13)

Подручје општине Ниш захвата површину од 596,71 km², на коме се налази Ниш, Нишка Бања и 68 (72)14) приградских и сеоских насеља, која су се временом повезивала са градом тако да се већ 1970. оцртавала силуета града на читавом просторанству од изласка из Сићевачке клисуре (на истоку), до Јужне Мораве у насељу Девети мај (на југу), на дужини од 18,5 км.15)

Клима

Ниш има умерено-континенталну климу, са средњом годишњом температуром од 11,4°C. Најтоплији месец је јул са просечном температуром од 21,3°C, а најхладнији јануар са средњом температуром од -0,2 °C.16)

Годишње у просеку падне 589,6 mm кише и снега по квадратном метру17) и буде у просеку 123 кишовита дана и 43 дана са снегом.

Просечни ваздушни притисак је 992,74 милибара, а просечна јачина ветра је нешто мања од 3 бофора.

Максимална икад забележена температура била је 44,2°C 24. јула 2007, а најнижа -23,7°C 25. јануара 1963. Максимална количина падавина регистрована је 5. новембра 1954. и износила је 76,6 mm. Највећа дебљина снежног покривача износила је 62 cm, од 23. до 25. фебруара 1954.18)

Климатске промене Ниша прати метеоролошка станица која се налази у нишкој тврђави на 202 метра надморске висине и која бележи податке о времену од 1889.19)

Историја

Локална самоуправа

Према територијалној организацији Републике Србије, Ниш је један од њених 24 града.

Скупштина града

Скупштина града Ниша је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене Законом и Статутом града. Скупштина има 61 одборника који се бирају на локалним изборима. Мандат одборника траје четри године. Скупштина града састаје се по потреби, а најмање једном у три месеца.20)

Градоначелник

Градоначелник Ниша представља и заступа град и обавља извршну функцију у Граду Нишу.

Градоначелник се бира истовремено кад и одборници Скупштине града непосредним тајним гласањем на четири године. Градоначелник не може бити одборник у Скупштини града, нити обављати било коју другу службену функцију.

Тренутни градоначелник Ниша је Зоран Перишић, члан Српске напредне странке.

Градско веће

Градско веће је орган града Ниша који усклађује остваривање функција градоначелника и скупштине града и врши контролно-надзорну функцију над радом градске управе.

Градско веће чине градоначелник, заменик градоначелника и девет чланова. Чланове градског већа бира на четири године скупштина града на предлог градоначелника.

Градска управа

Градска управа обавља управне послове у оквиру права и дужности града Ниша и одређене стручне послове за потребе скупштине града, градоначелника и градског већа.

Начелник градске управе, кога поставља скупштина града на предлог градоначелника, руководи радом градске управе. Начелник градске управе може имати заменика који се поставља и разрешава на исти начин као и начелник.

Градске управе Ниша:

  • Управа за грађанска стања и опште послове
  • Управа за финансије, изворне приходе локалне самоуправе и јавне набавке
  • Управа за дечју, социјалну и примарну здравствену заштиту
  • Управа за образовање, културу, омладину и спорт
  • Управа за комуналне делатности, енергетику и саобраћај
  • Управа за планирање и изградњу
  • Управа за имовину и инспекцијске послове
  • Управа за привреду, одрживи развој и заштиту животне средине
  • Управа за пољопривреду и развој села

Градске општине

Градска општина је део територије града Ниша у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, Законом, Статутом града и актима градске општине.

Општина Медијана се налази у градском језгру. Црвени Крст и Пантелеј се простиру на десној страни реке Нишаве.

Списак нишких општина:

Судска власт

Према Закону о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштва21) Републике Србије, Ниш је центар Прекршајног, Основног, Вишег, Привредног и Апелационог суда као и Основног, Вишег и Апелационог јавног тужилаштва. У Нишу се налазе и одељења Вишег прекршајног и Управног суда Републике Србије. Од војних судова постоји Првостепени војни дисциплински суд.22)

Празници и награде

Празник града се слави 11. јануара, као сећање на дан када је Ниш 1878. ослобођен од Турака. Тај датум носи и највеће градско признање - Награда „11. јануар“, која се додељује колективима и појединцима за изузетне успехе у раду.23) До 1998. године као Дан града славио се 14. октобар, дан када је Ниш 1944. године ослобођен од немачке окупације. Данас се 12. (ослобођење Ниша у Првом светском рату), 14. октобар и 1. септембар (Дан младих) обележавају као Значајни датуми града.24)25) Ови празници се обележавају радно и свечано, полагањем венаца на спомен обележја и одржавањем манифестација.26)

Награда Бранко Миљковић је једна од престижнијих награда коју за књигу песама додељује Скупштина града Ниша од 1971.

Награду Стеван Сремац за књигу прозе сваке године додељује Нишки културни центар за најбољи роман или књигу прича на српском језику.

Слава града је Свети цар Константин и царица Јелена која се обележава 3. јуна као нерадни дан. У Храму Светог цара Константина и царице Јелене одржава се архијерејска литургија, резање славског колача и литија.27)

Градске општине

Демографија

Према попису из 2002. у Нишу живи 250.518 становника. Статистички годишњак за 2007. Републичког завода за статистику бележи 254.164. становника. Највећи раст броја становника Ниш је имао у периоду од Другог светског рата до 1991. године. Од 1991. године број становника стагнира.

Према етничким групама, становници Ниша су се изјаснили као Срби (162.380) 93,47%, Роми (4.461) 2,56%, Црногорци (747) 0,42%, Бугари (679) 0,39%, Југословени (605) 0,34%, Хрвати (601) 0,34% и Македонци (379) 0,21%.

У насељу Ниш живи 140.377 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,6 код мушкараца и 40,2 код жена). У насељу има 60.753 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Привреда

У турском периоду носиоци привредне активности биле су занатлије. Према до сада познатим подацима прво су мутавџије (занатлије које су се бавиле прерадом козје длаке) почеле да се удружују и 1791. године формирали су први „Руфе“ (еснаф).28) Непосредно пред ослобођење, према попису, у Нишу је било: 1507 дућана, три велика магацина, 26 ханова, 4 хамама, 24 чесме, 23 табакане на Нишави, радионица за прераду коже, компаније за превоз робе итд.29)

Прве фабрике појавиле су се непосредно након ослобађања 1878. године, поготову након повезивања пругом са Београдом. Отвара се прва банкарска установа (1881), радионица за одржавање и ремонт возова (1884), „Пивара Јована Апела и синова“ (1884)30) и др.

Пре Другог светског рата зачела се градска привреда кроз развој: текстилне, машинске и дуванске индустрије. Процват нишке привреде се збио у периоду 1960—1990. године. У то време су се развили као економски гиганти: Електронска индустрија Ниш, Дуванска индустрија Ниш, Машинска индустрија Ниш, Нитекс, Вулкан, Нишка пивара, Нишка банка, Нишпромет и Ангропромет.

Током периода СФР Југославије Ниш је имао развијену привреду тако да је 1981. године БДП по глави становника био 110% у односу на југословенски просек.31)

Од 1989. почиње драстичан пад индустријске производње тако да до 2000. године она пада за чак 50%, а највећи падови забележени су 1993. (37%) и 1999. (25,6%).32) Пад производње био је праћен падом зарада и озбиљним повећањем незапослености. Једина фабрика која је повећала производњу била је Дуванска индустрија Ниш, која је имала монополски положај на тржишту СР Југославије. Почетком деведесетих изграђени су ТЦ Калча, ТЦ Амбасадор, ТЦ Душанов базар, ТЦ Зона 1,2 и 3 и подземни пролаз. Ово је значајно увећало број локала и мултифункционалног пословног простора у Нишу, где се отворио велики број малих предузећа и пружила могућност да се ублажи криза.

Након 2000. долази до ланчаног опоравка привредне активности, али испод републичког просека. Најуспешније гране индустрије поред дуванске индустрије су трговина и грађевина, а најуспешнија предузећа у 2007. години су: Нишка фабрика дувана „Phillip Moris“, ПЗП Ниш, Инекс-Морава, Нини, Југо-импекс и Нискоградња.33)

На подручју града послује око 9.700 предузећа различитог облика својине и то: 3,4% друштвених, 1,4% мешовитих, 0,1% државних, 1,4% задружних и 93,7% приватних предузећа.

  • Преглед предузећа по величини: 0,9% великих, 1,9% средњих и 97,2% малих предузећа.
  • Преглед предузећа по делатностима: трговина 30,9 %, индустрија 29,2 %.

На територији града послује и 6.033 радњи од чега су 333 са седиштем на територији друге општине.

  • Највеће учешће појединих грана у структури производње: производња и прерада дувана (43,1%), производња електро-машина и апарата (14,7%), метало-прерађивачка делатност (6,64%), производња готових текстилних производа (5%) и прерада каучука (4,4%).
  • Најниже учешће у укупној производњи имају гране: производња финалних производа од дрвета (0,1%), производња и прерада индустријског отпада (0,2%) и производња грађевинског материјала (0,7%).

Туризам

Са Нишком Бањом, посебним балнеолошким центром у непосредној близини града, али и богатом историјом и издашном природом, туристичка понуда града Ниша и околине пружа велике могућности за бањски, лечилишни, пословни и конгресни туризам. Укупан број туриста у 2008. години на територији града Ниша је 86.149, од чега је 29.885 страних туриста.34)

Излетишта

  • Нишка Бања — бањско лечилиште, удаљено 10 km од центра града, у подножју Коритњака, огранка Суве планине
  • Чаир — градски парк са базеном и спортским теренима
  • Парк Свети Сава - градски парк
  • Каменички вис — излетиште и скијалиште близу Ниша, на 805 - 814 m надморске висине
  • Сићевачка клисура — узак део долине Нишаве између села Просек и Долац, 14 km узводно од Ниша
  • Облачинско језеро — природно језеро на 20 km од Ниша, близу места Облачина, у подножју Малог Јастрепца
  • Бања Топило — мала бања на 25 km од Ниша, у атару села Веле Поља, према Алексинцу и Сокобањи
  • Церјанска пећина — 14 km од Ниша, а атару села Церја
  • Јелашничка клисура — у долини Јелашничке реке, близу села Јелашница, код Нишке Бање
  • Бојанине воде, на огранку Суве планине, изнад села Јелашница
  • Сува планина

Историјски споменици

  • Нишка тврђава — војно утврђење из турског времена, 17. век,
  • Медијана — археолошко налазиште из римског доба (3—4. век),
  • Логор Црвени крст — један од ретко очуваних логора из Другог светског рата,
  • Бубањ — спомен парк на стратишту стрељаним грађанима у Другом светском рату,
  • Ћеле-кула — јединствени споменик из 19. века са лобањама српских устаника из битке на Чегру, узиданим у кулу,
  • Чегар — брдо на коме је било поприште битке на Чегру, 10. маја 1809. године,
  • Споменик ослободиоцима Ниша — споменик посвећен ослобођењу Ниша од Турака и родољубима из Првог светског рата,
  • Споменик Александру Ујединитељу — споменик посвећен краљу Александру Карађорђевићу,
  • Казанџијско сокаче — стари урбани део града у данашњој Копитаревој улици, изграђен још половином 18. века,
  • Старохришћанска базилика са мартиријумом у Јагодин-мали, 4. век,
  • Ранохришћанска гробница са фрескама са краја 6. века,
  • Спомен капела — подигнута жртвама НАТО бомбардовања 1999. године,
  • Праисторијски локалитет Бубањ — археолошко налазиште из доба неолита.

Саобраћај

Ниш се одувак налазио на раскрсници балканских и европских путева. Још у античко време поред Наиса је пролазио римски пут Via militaris касније назван Цариградски друм,35) који је спајао римске градове Сингидунум (данашњи Београд) и Константинопољ (или Цариград, а данашњи Истанбул).36)

Кроз територију града пролазе три важна правца међународних путева и железница. Ниш је мултимодално чвориште највишег ранга у Европи. На овом подручју, укршта се више врста саобраћајних путева: коридор ауто-пута, железничке пруге, аеродром и планиране пруге за велике брзине, железничко чвориште, робно-претоварни центар, оптички каблови, транзитне централе, ТВ и ЦТ предајници, струјни далековод 400kV и гасовод.

Мрежа путева је дугачка 391 km, а њену структуру чине: магистрални путеви 9%, регионални путеви 23% и локални путеви 68%.

Главна саобраћајница долази из правца Београда и наставља на југ према Солуну и Атини. Друга важна магистрала је пут E80, који од Јадранског мора и Приштине води према Димитровграду, Софији, Истанбулу и даље ка Блиском истоку. У Нишу се одваја и пут ка северозападу (Е771), према Зајечару, Кладову и Дробета-Турну Северину у Румунији.

Јавни градски саобраћај се одвија искључиво аутобусима, а састоји се од 13 линија. Трамвајски систем превоза у Нишу постојао је од 16. новембра 1930. до 10. августа 1958. године.37)

Образовање

Прва световна основна школа основана је 1830. године на инсистирање нишких трговаца и занатлија код кнеза Милоша да омогући наставу на српском језику. Пре тога у Нишу су једино попови и калуђери образовали децу спремајући их за свештенички позив, а богатији грађани су могли да шаљу своју децу у грчке школе.

Године 1830. кнез Милош Обреновић у Ниш шаље свог писара Спиридона Јовановића, који организује световну наставу на српском језику, упркос противљењу свештеника у Нишу. Како се број ученика повећавао, Спиридон Јовановић је одабрао свог најталентованијег ученика Атанасија Тасу Петровића и произвео га у учитеља, са његових свега 17 година. Заједно са Тасом Петровићем у описмењавању ради и Анастасија Наста Димитријевић, прва учитељица прве мешовите школе у Нишу, основане већ 1845, такође поред Саборне цркве.

Ипак, заоштравањем односа између Турске и Кнежевине Србије отежава се положај учитеља и учитељица у Нишу. Објављује се наредба да се у Ниш не могу доводити учитељи и учитељице из Србије. Године 1861. у школској згради подметнут је пожар и зграда изгара до темеља. Нова зграда сазидана је 1863/4. године на месту старе и названа је „Мушка народна школа“.

Прва нишка гимназија основана је непуну годину по ослобођењу Ниша од Турака, 27. септембра 1878. године, по указу кнеза Милана Обреновића. За почетак рада гимназији одређен је 1. октобар 1878, а за извођене наставе приватна кућа Бега Ђаковија у Јеронимовој улици у Нишу. Прве школске године (1878/79) уписано је 48 ученика, у два одељења првог разреда, која су формирана 20. новембра 1878.38)39)

Учитељска школа у Нишу се оснива 1882, а 1894. и виша девојачка школа. Први факултети у Нишу почињу да се отварају 1960. године при Београдском универзитету, а Универзитет у Нишу се оснива 15. јуна 1965. године. Универзитет у Нишу данас има 13 факултета, од којих се два налазе ван Ниша.

Око 40.000 ученика похађа 35 основних (од чега три специјалне)40) и 22 средње школе,41) док преко 28.000 студената похађа 13 факултета Универзитета у Нишу. Нишки универзитет се састоји из следећих факултета:

  • Грађевинско-архитектонски факултет
  • Економски факултет
  • Електронски факултет
  • Машински факултет
  • Медицински факултет
  • Учитељски факултет у Врању
  • Правни факултет
  • Природно-математички факултет
  • Технолошки факултет у Лесковцу
  • Факултет уметности
  • Факултет заштите на раду
  • Факултет спорта и физичког васпитања
  • Филозофски факултет

Поред факултета из састава Нишког универзитета у Нишу постоје истурена одељења виших школа и факултета из других градова.

Ниш има три студентска дома чији је укупни капацитет 916 места,42) има и Дом ученика средњих школа.

Образована структура становништва (старији од 15 година):

  • основна школа 19,1%
  • средња школа 44,9%
  • факултет 15,6%

Образовање становништва града Ниша је изнад просека Србије.43)

Здравство

Прве здравствене установе у Нишу настају након ослобођења града од турака и основане су овим редоследом; 1878. Војна болница, 1881. Окружна болница, 1900. Пастеров завод, 1945. Дом здравља и 1986. Завод за здравствену заштиту радника, 1990. Клинички центар.

Војна болница

Ослобађањем од Турака 1878. године, са доласком војног санитета, у Ниш пристижу и први школовани лекари. Наредбом Врховне команде српске војске, само недељу дана након ослобођења Ниша, на предлог начелника санитета др Владана Ђорђевића, формира се, 10. јануара (по старом календару) 1878. године, од тада постојећих турских болница у Нишу, Велика нишка војна болница за 1.000 болесника и рањеника. Она затиче и преузима на даље лечење 384 турска рањеника и болесника. Први болесници и рањеници који су примљени на лечење у новоформирану болницу били су војници из српско-турских ратова, али и становништво Ниша и околине.

У тренутку формирања у болници ради седам лекара, два лекарска помоћника, један апотекар, командир болнице и два писара, а за управника болнице ВК СВ поставља пуковника др Владана Ђорђевића. Први лекари били су: др Лаза Стевановић, др Ђорђе Димитријевић, др Димитрије Поповић, др Розенберг, др Јанко Сјенкијевић, др Казимир Станишевски и др Мурел, заробљени турски лекар. Учитељи из Ниша Тодор Анастасијевић и Димитрије Ђорђевић постављени су за болничке писаре.44)

Формирање и почетак рада Војне болнице за град Ниш, ширу околину, па и цео југ Србије значио је истовремено и први зачетак организоване здравствене заштите становништва. Здравствена култура становништва била је на ниском степену, а сујеверни народ користио је услуге надрилекара, травара, видара и турских хећима.

Током ратних година, 1914—1915. Војна болница у Нишу постаје највећи епидемиолошки центар у Србији. У рано пролеће 1915. године, од пегавог тифуса, у Нишу је умро велики број истакнутих личности.

Војна болница је данас установа отвореног типа како за школовање свих профила медицинског кадра из цивилних структура (волонтери, лекари приправници, специјализанти, санитетски кадар за ратне дужности итд), тако и за прихват и лечење цивилних осигураника. Учешће цивилних осигураника у искоришћености постељног фонда креће се у проценту од 15-20% са тенденцијом раста.45)

Последњих година болница остварује 65.000 до 70.000 болесничких дана, обави преко 1.000.000 разних услуга и прегледа, код 180.000 до 200.000 осигураника, изврши 1.200 хемодијализа, обави 30.000 - 38.000 систематских специјалистичких прегледа и прикупи преко 2.000 литара крви.46)

Пастеров завод

На иницијативу др Мике Марковића 1900.47) у нишкој војној болници формира се и прва превентивно-медицинска установа „Пастеров завод“, који организује превентивно-медицинску заштиту припадника војске и становништва и врши прве вакцинације против великих богиња и других заразних болести. Први управник завода био је др Сава Поповић, војни стипендиста, који је студије медицине завршио у Грацу. Пастеров завод ради у саставу Војне болнице све до њеног повлачења у Првом светском рату преко Албаније. По завршетку рата Пастеров завод ради као посебна, доходовна, здравствена установа града Ниша, која једино није наплаћивала услуге војсци јер је била саставни део војног санитета.48)

Реорганизацијом Министарства здравља Краљевине Југославије, 14. октобар 1923. Пастеров завод је прерастао у Епидемиолошки завод.

Клинички центар

Претеча садашњег Клиничког центра и прва цивилна здравствена установа у Нишу, после ослобођења града од Турака 1878, била је Окружна болница у Нишу. Болница је била смештена у приватној кући изнајмљеној за те потребе која се налазила на левој обали Нишаве, изнад градског парка и бившег официрског дома. Прве пацијенте је примила 17. јула 1881.49) Први персонал болнице чинила су два болничара, једна нудиља и једна куварица50) „… а главну функцију вршио је један лекарски помоћник са економом…“51) све до именовња првог управника Окружне болнице у Нишу дипломираног лекара др Антона Зајичека.52)

У прво време, Окружна болница била је уточиште за оболеле проститутке од венеричних болести и лица оболела од туберкулозе.53) Болесници су примани на основу уверења општине о имовном стању. Сиромашни болесници су лечени на терет санитетског фонда, а за оболеле од сифилиса није било потребно никакво уверење.54)

Војна болница Ниш 1897. добија првог сталног хирурга - мајора др Михајла Петровића (1863—1934), он као и добар број припадника Војне болнице ће у почетку хонорарно радити у првој нишкој Окружној болници. Еминентни лекари Војне болнице значајно су допринели формирању и квалитетном стручном раду Окружне болнице.55) Није прошло много времена, а у граду је већ било 20 лекара, шест апотекара, 16 лекарских и осам апотекарских помоћника и 236 болничара.56)

До почетка Првог светског рата Окружна болница у Нишу била је у надлежности Министарства унутрашњих дела Србије,57) а после рата наилази време наглог развоја Болнице у Нишу која снажи, и мења називе. Од 1915. године до 1922. званични назив болнице у Нишу је Нишка окружна болница првога реда, да би знатно касније прерасла у Клинички центар Ниш.58)59)

  • Клинички центар Ниш60) данас располаже са 1.514 лежаја у 28 организационих јединица, од којих су три организоване као институти, 22 као клинике и три као заводи.
  • У Клиничком центру ради 3.046 запослених, од којих су 2.274 медицински и 772 немедицински радници. Од медицинских радника - 745 је лекара, четири фармацеута, 45 стручних сарадника и 1.480 медицинских техничара и сестара.

Дом здравља

Непосредно пошто је Ниш ослобођен, 14. октобра 1944, предузете су мере за брзо оснивање здравствених установа које би се бавиле здравственом заштитом грађана Ниша. Најпре је основана Среска амбуланта, а убрзо потом и Дом здравља Среза нишког. Већ почетком 1945. године у Нишу почињу да раде два дома здравља; Дом здравља „Црвени крст“ и „Дом здравља Бубањ“.61)

Дом здравља „Црвени крст“ наставља рад некадашњег Дома здравља Среза нишког, са затеченим медицинским кадром, а дужност првог управника преузима др Војислав – Вова Петровић. Дом здравља „Бубањ“ размешта се у зграду бившег „Уреда“ и преузима улогу и обавезе комплетне специјалистичке службе некадашње Градске поликлинике. Први управник овог новоформираног дома био је др Владимир Димитријевић.62)

Крајем маја 1959. године ова два дома уводе нову организацију. Уместо њих формира се већи број здравствених станица. у граду. Веровало се да ће приближавање болесницима дати боље резултате лечења, што се није показало као добро решење, па се већ 31. децембра 1962. у Нишу формира јединствени Дом здравља, који обухвата и бројне здравствене установе: здравствене станице „Расадник“, „Филип Кљајић“, „Ћеле-кула“, „Бубањ“, „Борис Кидрич“, „12. фебруар“, „Јелашница“. У састав Дома здравља улазе и амбуланте у „Горњем Матејевцу“ и „Горњој Топоници“, Завод за хитну помоћ, Стоматолошка поликлиника, Онколошки диспанзер. Током наредних година у сатав Дома улазе и Диспанзер за мајку и дете и Диспанзер за жене. Интегришу се, такође, и Здравствена станица „Ратко Павловић“ и Дом здравља у Гаџином Хану. Све ово утицало је и на повећање броја запослених радника у Дому здравља, па је њихов број нарастао на 450 запослених.63)

У складу са многобројним променама у законодавству тадашње Југославије 27. новембра 1978. године Дом здравља се реорганизује у Сложену организацију удруженог рада основне здравствене заштите, коју чине три радне организације на челу са Домом здравља:

  • Дом здравља у Нишу;
  • Завод за медицину рада;
  • Хитна медицинска помоћ.

Дом здравља Ниш је највећи здравствени центар у Србији по организационој и кадровској структури и мрежи објеката. О томе сведочи десет организационих јединица које функционишу у централном објекту површине 15.000 m² и близу шездесет пунктова у граду и селима, завидна кадровска попуњеност великим бројем специјалиста, примаријуса, магистара и доктора наука, што је створило услове да Дом здравља постане и научно - наставна база Медицинског факултета у Нишу.

Завод за здравствену заштиту радника Ниш (ЗЗЗЗ)

ЗЗЗЗ радника Ниш је формиран 1986. интеграцијом Диспанзера за медицину рада при фабрикама МИН, ДИН, ЕИ, Вулкан, Дом железничара и тадашњег Института за медицину рада, као наставне базе Медицинског факултета.64)65)

  • ЗЗЗЗ радника Ниш је здравствена установа у којој се обавља здравствена заштита и очување здравља запослених у безбедној и здравој средини.
  • Поред тога Завод спроводи и научно-истраживачку делатност, као наставна база предмета Медицина рада Медицинског факултета Универзитета у Нишу.
  • ЗЗЗЗ радника Ниш запошљава 334 радника и својом превентивно-куративном делатношћу покрива око 68.000 запослених радника у Нишу, од којих 78% ради у друштвеном и државном сектору, а 22 % у приватном сектору.

Завод за хитну медицинску помоћ Ниш (ЗХМП)

Завод за хитну медицинску помоћ Ниш (ЗХМП) је медицинска установа Града Ниша која грађанима, којима је због природе обољења, стања или повреде неопходна хитна медицинска помоћ, исту пружа 24 часа дневно, 365 дана у години.

ЗХМП својом делатношћу покрива површину Града Ниша и околине од 597 км², на којој, према последњим подацима, живи 257.867 (према попису из 2011) потенцијалних корисника здравствених услуга, или са бројем становника ширег подручја који гравитира ка ЗХМП 391.624.66)

У сваком тренутку, Завод располаже са седам теренских екипа, а у самом Заводу непрекидно функционишу амбуланта за одрасле пацијенте, опсервациона јединица за одрасле, амбуланта педијатрије, педијатријска опсервациона јединица, служба хирургије, служба стоматологије и јединица за реанимацију и дијагностику.

ЗХМП у својим организационим јединицама просечно годишње збрине око 120.000 пацијената и прегледа на терену још око 30.000 до 35.000 грађана Ниша и околине.67)

Култура

Ниш је најзначајнији културни центар југоисточне Србије. У граду постоји Народно позориште, основано 1887, које је једно од најстаријих у земљи, као и Симфонијски оркестар.68) Позориште лутака започело је рад 1951, а 1977. град му је доделио зграду са салом са 212 места.

У граду се током целе године одржавају културне манифестације, као што су: Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“ Ниш, Нимус - Нишке музичке свечаности - фестивал озбиљне музике (обе манифестације носиле су предзнак „југословенски“ и представљале важан културни чинилац у СФР Југославији),69) џез фестивал Нишвил, музички фестивал Нисомнија, Сајам књига у Нишу, међународни фестивал аматерских хорова „Хорске свечаности“, Мајска песма (фестивал дечје музике) и друге.

Народна библиотека „Стеван Сремац“ у Нишу основана је 1879,70) а Универзитетска библиотека Никола Тесла 1967. године.71) Некад је Ниш имао два јака издавача ИП „Градину“ и „Просвету“. Данас је издаваштво у граду доста скромно и њиме се баве: Нишки културни центар, Студентски културни центар, ИП „Зограф“, „Свен“ и бројни други приватни штампари. Од 1966. године у Нишу непрекидно излази обновљени књижевни часопис „Градина“, чији је сада издавач Нишки културни центар, а последње деценије излазили су и часописи „Слава“ и „Српски југ“.

Поред библиотека и музеја, остале институције културе у Нишу су: Историјски архив, Нишки културни центар (НКЦ), Студентски културни центар, академски лист „Пресинг“, интернет портал НишКафе.

У оближњем Сићеву постоји најстарија ликовна колонија у земљи - Међународна ликовна колонија „Сићево“, коју је основала сликарка Надежда Петровић, а такође и Књижевна колонија „Сићево“, коју организује НКЦ.

Делови града имају своје фестивале попут Пантелејског вашара и Палилулске вечери.

Музеји и галерије

Народни музеј је основан 1933. и данас поседује око 40.000 експоната; значајне су археолошке колекције из праисторије и римски предмети из Медијане; у музеју су представљени и експонати из Средњег века и новијег доба. У оквиру музеја се може посетити колекција предмета везаних за живот и дело писца Стевана Сремца и песника Бранка Миљковића. Маја 2007. године Народни музеј у Нишу је по први пут учествовао у међународној манифестацији Ноћ музеја.

Остали историјски музеји су: археолошка налазишта Наис и Медијана,72) брдо Чегар73) и Ћеле-кула.74) Некадашњи Концентрациони логор Црвени Крст данас има меморијалну поставку.75)

Град Ниш има и Галерију савремене уметности,76) Галерију Синагога, Галерију 77, Галерију НКЦ и Павиљон у Тврђави.77)

Спорт

У граду постоји преко 200 спортских клубова у преко 30 спортских грана, који окупљају преко 15.000 регистрованих спортиста.78) Најстарији фудбалски клуб у Нишу настао је 1918. године - ФК Синђелић, а најпознатији фудбалски куб је Раднички који је основан 1923. године, а коме су навијачи шездесетих година двадесетог века, због добре игре на домаћем терену, дали име „Реал са Нишаве“. ФК Цар Константин основан је 1932,79) а ОФК Ниш 1968. године. Једна од 28 окружних лига у Србији је Прва Нишка лига у којој учествује 16 клубова, превасходно из Ниша.

У другој половини 20. века био је изузетно популаран Боксерки клуб Раднички, који је основан 1947. године, да би шездесетих и седамдесетих година био један од најбољих боксерских клубова у СФРЈ. Године 1951. био је првак Србије, 1952. осваја Боксерски куп НР Србије, затим 1955. постаје по трећи пут првак Србије и улази у Савезну боксерску лигу. Године 1956. осваја друго место у Првој савезној лиги. То исто ће поновити наредних година до 1960. године, а онда 1961. постаће шампион Југославије. У његовим редовима боксовали су државни репрезентативци, југословенски и балкански шампиони.

Најтрофејнији женски фудбалски клуб у СФР Југославији, СР Југославији, Србији и југоисточјној Европи је ЖФК Машинац, основан 1970. године80) и поседује свој стадион на Делијском Вису.

Спортски центар Чаир располаже: Стадионом Чаир (1963), Халом Чаир (1974), затвореним базеном (1990), леденом двораном (2007) и др.81) Стадион Чаир је највећи и најпознатији стадион у граду, капацитета 14.000 гледалаца. Хала Чаир је затворена спортска дворана, капацитета 4.000 места, у којој се одржавају рукометне, кошаркашке и одбојкашке утакмице, а у њој често своје мечеве као домаћини играју одбојкашка и рукометна репрезентација Србије. На отвореном базену Чаир, од 13. до 18. јула 2010. одржан је завршни турнир Светске лиге у ватерполу.

Ниш има дугогодишњу традицију добрих рукометашких клубова као што су РК Железничар Ниш и ЖРК Наиса. Поред тога значајну улогу у српском спорту имају и КК Ергоном и ВК Ниш, али и Атлетски клуб „Железничар“, који је имао добре дугопругаше и маратонце.

Стрељачки клуб „Ниш 1881“ је српском, а раније и југословенском стрељаштву, подарио многе шампионе. Некад је то био Гроздановић, европски првак у гађању малокалибарском пушком, а данас је то Лидија Михајловић,82) званично други стрелац света у гађању МК пушком за 2009. годину, и победник Светског купа у граду Вукси, у Кини, октобра 2009. године. Иначе, седам пута проглашавана за спортисту године Ниша.83)

Ниш не заостаје ни у кајаку на брзим водама, има трофејни Кајакашки клуб „Гусар“,84) а у шаху има светског омладинског првака Славољуба Марјановића, велемајстора, као и велемајсторе Сузану Максимовић и Драгутина Шаховића (умро).

Прво организовано навијање у Нишу десило се 1962. године када је ФК Раднички ушао у Прву савезну лигу Југославије. Навијачка група Мераклије настала је 1989.

Најпознатији џудо клуб у Нишу је џудо клуб „Кинезис“ (који је био вице шампиона у Србији), а поред њега ту су и џудо клуб „Ниш“ и џудо клуб „Шогун“.

Медији

Дана 18. новембра 1944. почињу да излазе Народне новине, најпре као недељник, а од 1971. постају дневне. Дана 21. фебруара 1945. оснива се Радио Ниш,85) који постаје друга радио-станица у Југославији и добија међународну фреквенцију. Од 1992. године у Нишу се оснива већи број ТВ и радио-станица. Све оне су у приватном власништву осим Нишке телевизије која је власништво Града Ниша. Године 2009. Радио Ниш се гаси и постаје само дописништво Радио Београда.

Штампани медији

  • Народне новине86)
  • Акта медика медианис
  • Нишки весник
  • Слобода
  • „Пресинг“ академски лист
  • Братство (на бугарском)87)
  • Српски југ
  • Градина

Радио станице

  • Банкер радио (98.3)88)
  • Фаст радио (102.7)
  • Сити радио (99.9)89)90)
  • Радио Блу ФМ- (103.1)
  • Радио Ниш (99.5/101.9)
  • Радио 591) (105.5)
  • Радио Нишава92) (104.0)
  • Оксижен радио (91.6)
  • Радио Јат (90.5)
  • Нови Фер Плеј радио- (88.3)
  • ИПП радио (88.8)
  • Радио Бел Ами93) (95.6)
  • Радио Бел Ами, Фолк Канал (100.7)
  • TDI радио (88.8)
  • Радио Епархије нишке - ГЛАС (92.0)94)

Телевизијске станице

  • Банкер ТВ95)
  • ТВ Бел Ами96)
  • ТВ Наис
  • Глобал ТВ
  • РТВ Нишава97) (на ромском)
  • ТВ Чаир (на ромском)
  • НТВ98)
  • Арт ТВ
  • Пулс ТВ
  • Џамбо ТВ
  • Коперникус ТВ

Архитектура

Више пута разаран у ратовима, град Ниш ипак има сачуваних историјских улица и грађевина. Архитектура из доба Османског царства је репрезентована у градској тврђави, саграђеној у периоду 1719—1723; у њеној унутрашњости постоје још старије грађевине, попут хамама из 15. века, који је данас претворен у ресторан,99) и Балибегове џамије, из периода 1521—1523, у којој је уметничка галерија.100) Из отоманског периода су и Казанџијско сокаче, где су многе куће из 17. века, кућа породице Стамболија (изградња започета 1875) карактеристична по балканском стилу.

Након ослобођења града 1878. налогом кнеза Милана Аустријанац Франц Винтер ради „Регулациони план вароши Ниш“.101) Тиме је постављена урбанистичка основа за развој града и његову модернизацију.

Крај 19. и почетак 20. века означио је наглу промену у архитектури, у добу младе српске државе. Овај период је карактеристичан по продору западних принципа у грађевинарству, стиловима неокласике и необарока, понекад измешаним у истој грађевини. С краја 19. века потиче зграда Бановине, изграђена 1886, у којој се данас налази Универзитет и зграда Народног музеја, саграђена 1894. Архитекура прве половине 20. века наставила је у истом архитектонском маниру, са административним грађевинама попут Градске скупштине, саграђене у периоду 1924—1926. Стил арт деко је коришћен у декорацији зграде Централне поште, као и на фасадама неких вила, попут оне трговца Андона Андоновића, из 1930.

У периоду између два светска рата већи број грађевина, како приватних кућа и вила, тако и јавних зграда направљене су у стилу Модерне. Ове грађевине направљене су у комбинацији са другим стиловима и традиционалних конструкција, а ограничене су техничким потенцијалом и функционалном структуром са традиционалним начином изградње.102)

Град Ниш има мало хомогених градских четврти. Тенденција је била да се модерне зграде подижу уз оне из претходних доба. Такав је случај са Тргом краља Милана, где су пословно-трговинске зграде од бетона, стакла и гвожђа испреплетене са старим градским ткивом. Примери за то су „Душанов базар“ у Душановој улици, трговински центар „Калча“ и трговински центар „Амбасадор“.

Ван центра града су изграђене модерне четврти у стилу индустријске архитектуре са краја 20. века.

Ниш је због разноврсности урбанистичких трагова у историји у урбанистичком и архитектонском изразу многоврстан и разнолик.

Верски објекти

Град Ниш има више цркава интегрисаних у градски архитектонски миље. Међу њима се истичу: црква Светог Николе,103) Саборни храм,104) Храм Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу, црква Светог Пантелејмона.105) У селу Горњи Матејевац, код Ниша, налази се Латинска црква из 11. века,106) која спада у ретке очуване споменике из преднемањићког периода. У околини града се налазе бројни српски православни манастири.

Тренутно се у Хиландарском метоху, у Нишу, налази и Богословија Светог Кирила и Методија која је након 1999. године привремено пресељена из Призрена.107)

У самом центру града је католичка црква Пресветог срца Исусовог, саграђена 1885. а дограђивана 1925. и 1934. године, да би добила данашњи облик.

Ислам-агина џамија је подигнута пред ослобођење Ниша од Турака, 1870, на темељима старије џамије из 1720. године. У Тврђави се налази Бали-бегова џамија саграђена између 1521. и 1523. године, а у Шуматовачкој улици се налази тешко оштећена Хасан-бегова џамија из 1737. године.

Синагога у Нишу постоји још од 1695. године, а данашња зграда Нишке синагоге датира из 1925, изграђена на плацу некадашње Јеврејске општине, а обновљена 2003. године.108)

У Нишу постоје и протестантске цркве. Поред поменутих православних и исламских храмова у Нишу постоје и функционишу Хришћанска баптистичка црква, Хришћанска еванђеоска заједница, Хришћанска адвентистичка црква, Заједница Јеховиних сведока.

Мостови Ниша

Кроз Ниш целом његовом дужином, протиче река Нишава, почев од Сићевачке клисуре на истоку, до њеног ушћа у Јужну мораву, на западу. На градском подручју у Нижшаву се уливају Јелашничка река, Кутинска река и Габровачка река.

У ужем делу градског језгра њене обале спаја 11 а у ширем градском подручју 16 мостова. Јелашничку реку премошћује један мост, Габровачку реку, у граду 12 мостова и мостића а Кутинску реку 5 мостова. Мостови Ниша имају своју историју а неки су и права уметничка архитектонска дела и грађевински подухвати.

Значајни људи

У Нишу је рођен низ људи значајних за историју овога града, али и за историју државе Србије - научници, државници, књижевници, уметници, политичари, војсковође… Ово је само део списка људи који су задужили овај град.

Рођени у Нишу

  • Константин Велики (272—337), римски цар, рођен у античком Наису (који се налазио на територији савременог града Ниша)
  • Констанције III (? — 421), цар западног римског царства, рођен у античком Наису (који се налазио на територији савременог града Ниша)
  • Патријарх српски Спиридон (око 1350), српски патријарх, писац, хроничар и летописац.109)
  • Тодор Станковић (1852—1925), угледна личност националне историје, учесник свих ратова Србије од 1876—1918. године. Српски краљевски конзул у Приштини, Скопљу, Битољу и Солуну110)
  • Никола Узуновић (1873—1954), председник Владе Краљевине Југославије у два наврата
  • Светислав Милосављевић (1882—1960), бан Врбаске бановине и министар саобраћаја у Краљевини Југославији
  • Драгиша Цветковић (1893—1969), градоначелник Ниша и премијер Краљевине Југославије
  • Душан Ђ. Цветковић ([1892–1978), глумац, оперски певач, редитељ, драмски писац и управник позоришта
  • Душан Радовић (1922—1986), новинар и писац
  • Жика Миленковић (1928—2008), глумац
  • Бранко Миљковић (1934—1961), један од најпознатијих српских песника друге половине 20. века
  • Димитрије Миленковић (1935), један од познатијих нишких књижевника, и угледно име у савременој српској поезији.
  • Младен Недељковић Млађа (1936—2005), глумац
  • Шабан Бајрамовић (1936—2008), међународно признати певач и композитор ромске музике
  • Корнелије Ковач (1942), рок музичар и композитор
  • Танасије Узуновић (1942), глумац
  • Зоран Живковић Тута (1945), српски рукометаш, репрезентативац и тренер репрезентације Југославије
  • Владимир Савчић Чоби (1948—2009), музичар и глумац
  • Слободан Стојадиновић Чуде (1948—2011), песник, приповедач, ликовни и књижевни критичар
  • Нинослав Стојадиновић (1950), академик САНУ и амбасадор
  • Миодраг Петковић (), академик САНУ
  • Драган Пантелић (1951), српски фудбалер и репрезентативац Југославије
  • Ненад Милосављевић (1954), рок музичар и оснивач Галије
  • Биљана Крстић (1955), певач рок и народне музике и текстописац
  • Зоран Живковић (1960), градоначелник Ниша и премијер Републике Србије
  • Горан Шепа (1960), рок музичар и оснивач Кербера
  • Зоран Ћирић (1962), писац
  • Драган Стојковић Пикси (1965), српски фудбалер и репрезентативац (84 утакмице)
  • Лидија Михајловић (1968), српска спортисткиња и репрезентативка Србије у стрељаштву
  • Кокан Младеновић (1970), позоришни режисер, управник Атељеа 212
  • Иван Миљковић (1979), српски одбојкаш и репрезентативац
  • Никола Карабатић (1984), француски рукометаш и репрезентативац
  • Лазар Крстић (1984), српски министар финансија
  • Немања Радуловић (1985), виолиниста

Знамените личности које су део живота уградиле у историју Ниша

Велика плејада знаменитих личности Србије, тако присутна у свом времену, део свог животног пута, стварања и херојства уградила је у историју Ниша.

  • Стеван Синђелић (1770—1809), војвода из Првог српског устанка; погинуо у бици на Чегру
  • Јован Апел (? — 1907), индустријалац и оснивач прве пиваре у Нишу
  • Владан Ђорђевић (1844—1930), лекар, књижевник и политичар, председник министарског савета (владе) и санитетски пуковник. Оснивач и први Управник Војне болнице у Нишу
  • Михајло Мика Марковић, (1847—1911), лекар, ратни хирург, санитетски пуковник, дугогодишњи начелник сантета српске војске, Управник Војне болнице у Нишу, оснивач Пастеровог завода у Нишу, реформатор војног Санитета српске војске.
  • Стеван Сремац (1855—1906), српски писац, дошао у Ниш убрзо након ослобођења од отоманске власти; писао о животу старог Ниша (Ивкова слава, Зона Замфирова)
  • Јеремија Живановић (1874—1940), књижевник, средњошколски професор, покретач часописа Градине и бан Моравске бановине
  • Мира Ступица (1923) драмски уметник, на почетку каријере радила у Народном позоришту у Нишу
  • Патријарх српски Иринеј (1930), дугогодишњи епископ нишки а од 2010. године 45. врховни поглавар Српске православне цркве
  • Драган Холцер (1945), југословенски фудбалер и репрезентативац (52 утакмице)
  • Градимир Миловановић (1948), математичар, дописни члан САНУ и редовни професор Електронског факултета у Нишу111)
  • Александар Блатник (1944), карикатуриста, сликар графичар, дизајнер и писац. Члан је сликарско-графичке секције УЛУПУДС, са звањем „истакнути уметник“. Носилац је УЛУПУДС-ове награде за животно дело.112)
  • Милорад Митковић (1950) ортопедски хирург академик, дописни члан Српске академије наука и уметности и професор хирургије на Медицинском факултету Универзитета у Нишу.113)

Почасни грађани Града Ниша

Ово звање додељује Скупштина Града Ниша од 2000. године, досад га је добило шесторо странаца. Први пут је додељено Киријаки Панајотиди, грчкој хуманитарној радници која је током НАТО агресије, а и после, доносила огромну хуманитарну помоћ, лекове и медицинску опрему деци и грађанима Ниша. Касније су ово звање добили Ханс Ола Урстад, бивши амбасадор Норвешке у Србији, и Димитрис Ксенителис, бивши конзул Грчке у Нишу.

Јоана и Харалампије Анастасију, такође хуманитарни радници из Грчке, постали су 2008. године почасни грађани Ниша, јер су на свака четири месеца доносили новчану помоћ деци чији су очеви погинули у току бомбардовања Србије.114)

Списак почасних грађана:115)116)

  • Киријаки Панајотиди, хуманитарна радница (2000)117)
  • Димитрис Ксенителис, бивши грчки конзул у Нишу (2005)118)
  • Ханс Ола Урстад, бивши амбасадор Краљевине Норвешке у Србији (2005)119)
  • Харалампије Анастасију, радник хуманитарне организације „Бенџамин” (2007)120)
  • Јоана Анастасију, радник хуманитарне организације „Бенџамин” (2007)121)
  • Лихија Рамирез, шеф Канцеларије УН ХАБИТАТ-а у Београду и главни технички саветник на пројекту израде Стратегије развоја Града Ниша (2008)

Међународна сарадња

Након ослобођења Ниша од Турака, отварају се конзулати Аустроугарске, Русије, Турске, Белгије и Грчке.122) Од почетка Првог светског рата па до Тројне инвазије Србије, у Нишу су се налазили амбасадори савезничких земаља.123) Током бугарске окупације (1915—1918), столује вицеконзул Аустроугарске.124)

Отварање грчког конзулата 4. септембра 1998. године представљало је прво дипломатско представништво ван Београда у СРЈ.125) Увођењем безвизног режима Србији од Европске уније престала је потреба за постојањем грчког конзулата који је 17. децембра 2010. престао са радом.126)127)

Конзулат Бугарске отворен је 21. децембар 2006.128)

Конзулат Мађарске отворен је 19. марта 2009,129) а затворен је 2011. године.

Ниш поседује 6 конзула, од чега су двојица странци, што га чини другим градом у Србији по броју дипломатског кора.130)

Списак почасних конзула:131)

  • Јоргос Псјахас132)133)
  • Георгиј Јуруков134)135)
  • Милоје Бранковић136)
  • Петар Бошњаковић137)
  • Саша Миљковић138)
  • Стела Јовановић

Културни центри Америке и Француске имају своје просторије у строгом центру града.139)

Град Ниш је члан организације за прекограничну сарадњу Србије-Бугарске-Македоније - Еврорегион Евробалкан.140)141) и прекограничну сарадњу Србије и Бугарске.142)143) Програм стратегије развоја Града Ниша финансира Влада Италије.144)145)

Побратимљени градови

Ниш је побратимљен са следећим градовима:146)147)

  • Биршеба (Израел) — Протокол о братимљењу, 1990.
  • Велико Трново (Бугарска) — Протокол о братимљењу, 1996.
  • општина Глифада (Грчка) — Протокол о братимљењу, 1999.
  • Кошице (Словачка) — Протокол о братимљењу, 2001.
  • Курск (Русија) — Протокол о братимљењу, 2005.
  • Једрене (Турска) — Протокол о братимљењу, 2007.
  • Орхус (Данска) — Протокол о братимљењу, 2009.

Ниш је пријатељ са следећим градовима:148)

  • општина Спарта (Грчка) — Споразум о пријатељству, 1996.
  • општина Касандра (Грчка) — Споразум о пријатељству, 1996.
  • општина Алимос (Грчка) — Споразум о пријатељству, 1999.
  • општина Маруси (Грчка) — Споразум о пријатељству, 1999.
  • Солун (Грчка) — Споразум о пријатељству, 2000.
  • Колумбус (САД) — Споразум о пријатељству, 2000.
  • Беч (Аустрија) — Споразум о пријатељству, 2004.
  • Курск (Русија) — Споразум о пријатељству, 2005.

Ниш сарађује са следећим градовима:149)

  • општина Салтдал Комуне (Норвешка) — Споразум о сарадњи 1986, обновљена Писмом о намерама 2002.
  • Бад Хомбург (Немачка) — пријатељска сарадња 1999, обновљени контакти 2010.
  • Беч (Аустрија) — Споразум о сарадњи, 2004.
  • Грац (Аустрија) — Споразум о сарадњи, 2004.
  • Курск (Русија) — Споразум о сарадњи, 2006.
  • Орхус (Данска) — Споразум о сарадњи, 2009.
  • Љубљана (Словенија) — Споразум о сарадњи, 2010.
  • Перник (Бугарска) — сарадња у оквиру пројекта за прекограничну сарадњу Србије и Бугарске

Галерија

Литература

Спољне везе

1)
The Prosopography of the later Roman empire: A.D. 260-395, Volume 1, Cambridge Univ. Press, 1987, стр. 322
2) , 4)
nis_vekovi_1
5)
Азбучник енциклопедије Ниша, Ниш, октобар 1981, страна 42 према арапском писцу Ал Макину
6)
Ршумовић, Р. (1967). Нишко–Алексиначки део удолине Јужне Мораве. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“, књ. 21, 101-193.
7)
Костић, М. (1967). Нишка котлина - студија друштвено географског развоја. Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“, књ. 21, 295-359.
8)
„Geografske odlike”, Grupa autora, Geografske odlike niškog područja, Položaj i prostranstvo U: Istorija Niša, knjiga I, Gradina, Niš 1986 pp. 11
9)
ГУП Ниш је скраћеница од назива Генерални урбанистички план Ниша
10) , 13) , 14) , 15)
Geografske odlike
11)
Службени лист града Ниша бр. 45, од 7. јула 2011.
12)
Niš i okolina. Geografsko istorijski prikaz. Opis puta III kongresa slovenskih geografa i etnografa u kr. Jugoslaviji, 1930. Beograd. 1930.
16)
„клима2”, Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1961 - 1990, Хидрометеоролошки завод Србије
17)
клима2
18)
клима1
19)
„клима1”, Observatory: Niš (founded in 1889), Хидрометеоролошки завод Србије
25) , 26) , 27)
praznici
29) , 34) , 43) , 69)
razvoj_grada
31)
Radovinović, Radovan; Bertić, Ivan, eds (1984). Atlas svijeta: Novi pogled na Zemlju (3rd ed.). Zagreb: Sveučilišna naklada Liber.
36)
Ćirković, 2008, pp. 3
38)
Срећко Ћунковић: Школство и просвета у Србији у XIX веку, Педагошки музеј, Београд 1970.
39)
„Школство Ниша и околине”, Школство Ниша и околине у: Историја Ниша II, страна 120-178, Градина и Просвета Ниш, 1983.
44) , 45) , 47)
година
46)
„година”, 125 година Војне болнице у Нишу/Сретен Миленковић, Милорад Димић-Ниш: Војна болница; Зрењанин Југоремедија; Бечеј: Пролетер, 2004 (Бечеј Пролетер). 116 стр ISBN 86-84819-01-2
48)
„Милошевић”, Милошевић Р. Сто десет година Војне болнице у Нишу (1878—1988). Монографија, Војна болница; 1988.
49)
„Paligorić”, Paligorić TM. Ekonomska kultura istorija Niša. Prvi deo: Niš do Svetskog rata. Niš: Gutenberg; 1937
50)
Milojević V. Okružna bolnica. U: Enciklopedija Niša (zdravstvo dečja zaštita, socijalna zaštita). Niš:Gradina; 1996. pp. 148-9
51) , 52)
Paligorić
53)
Bogdanović J. Sanitet i bolnice u Nišu od oslobođenja do danas. Niški novi list 1937.
54)
„ref55”, Оснивање окружне болнице у Нишу, Приступљено 15. 4. 2013.
55)
ref55
57)
„Živić”, Živić S R. Knjiga o bolnici. Niš: Prosveta; 2002.
58)
Милошевић
59)
Živić
61) , 62) , 63) , 67)
http
73)
Бој на Чегру, Приступљено 15. 4. 2013.
74)
Ћеле кула, Приступљено 15. 4. 2013.
75)
Логор Црвени Крст, Приступљено 15. 4. 2013.
78)
Спорт и рекреација, Приступљено 15. 4. 2013.
85)
важни_датуми
89)
City Radio 104,7, 8. 10. 2011.
90)
„-ЛАЈВ(ААС+)”, City Radio: info 8000, Приступљено 15. 4. 2013.
96)
belleamie
97)
rtvnisava
109)
Патријарх српски Спиридон, Народна енциклопедија, Библиографски завод, Загреб, 1927.
112)
„Skupština”, Skupština i nagrade ULUPUDS-a, za 2011. Na: Portal za kulturu Jogostočne Evrope, Приступљено 15. 4. 2013.
113)
ref1, Prof. dr Milorad Mitković Ortopedski hirurg, Приступљено 12. 01. 2012.
115)
„почасни_грађани”, Почасни грађани града Ниша
116) , 133) , 135) , 136) , 137) , 138) , 140) , 142) , 144) , 146) , 148) , 149)
twin
117) , 118) , 119) , 120) , 121)
Путин_почасни_грађанин
122)
ИСТОРИЈА НИША II, Ниш, 1984, страна 106
124)
Andrej Mitrović, Serbia's great war, 1914-1918, 2007
130)
„6_конзула”, Dragana Kocić, Press Online: Ниш град са шест конзула, 28. 11. 2009.
131)
6_конзула
132)
„конзулати”, Конзулати
134)
конзулати
ниш.txt · Последњи пут мењано: 2020/09/10 20:39 од жељко_тодоровић