Добро дошли на Српску енциклопедију

Аустроугарска

Аустроугарска монархија, позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем. Kaiser und König, цар и краљ), држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918. године.

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Административно уређење

У административном смислу, Аустроугарска се делила на аустријски и угарски део монархије. После анексије Босне и Херцеговине, 1908. године, Босна и Херцеговина је постала територија са посебним статусом у оквиру Аустроугарске и налазила се под заједничком управом оба дела монархије. Земљом је до смрти (1916) владао стари цар Франц Јозеф I, а до распада државе званични монарх био је и последњи владар из владарске куће Хабзбурга - Карл I.

Аустријски део монархије чиниле су следеће покрајине:

Угарски део монархије чиниле су:

Демографија

Према Алену Џ. П. Тејлору, становништво Аустроугарске су у грубим цртама чинили:1)

Распад земље

По завршетку Првог светског рата, велике силе - победнице, одлучиле су да Аустроугарска монархија нестане са политичке карте света. На простору распаднуте државе настале су:

Остатак земље припојен је суседним, већ постојећим државама:

Распад земље донео је велике проблеме новонасталим земљама изван Аустрије и Мађарске у периоду између два светска рата, јер је у њима остала бројна немачка мањина (Судети и цела западна Чешка) у Чехословачкој, Војводини, румунском Банату и јужном Тиролу у Италији, и мађарска мањина која и данас живи у северној Војводини, јужној Словачкој, целој Трансилванији у Румунији и прикарпатској Русији (у Украјини). У рату је нестала бројна јеврејска заједница, која је насељавала читаву некадашњу Монархију, а после Другог светског рата, на том подручју скројене су нове границе. Источни делови Пољске, русински крајеви Чехословачке и северна Буковина припали су Совјетском Савезу, а Задар и острва, Ријека, Нотрањска и ИстраЈугославији. Немачка мањина исељена је из готово свих крајева осим из италијанског Тирола, а готово половина је остала и у Румунији.

Данас се подручја бивше Аустроугарске налазе у саставу чак 13 земаља. То су: Аустрија, Мађарска, Италија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Румунија, Украјина, Пољска, Чешка и Словачка.

Слике

Литература

  • Jászi, Oszkár The Dissolution of the Habsburg Monarchy, Chicago: University of Chicago Press, 1966.
  • Carlile Aylmer Macartney The Habsburg Empire, 1790–1918, New York, Macmillan 1969.
  • Mark Cornwall (ed.) The Last Years of Austria-Hungary in Exeter Studies in History. University of Exeter Press, Exeter. 2002. ISBN 0-85989-563-7
  • Alan Sked The Decline And Fall of the Habsburg Empire, 1815–1918, London: Longman, 1989.
  • A. J. P. Taylor The Habsburg monarchy, 1809–1918 : a history of the Austrian Empire and Austria-Hungary, London: Penguin Books in assoc. with Hamish Hamilton, 1964, 1948
  • (ed.: Rudolf Rothaug), K. u. k. Hof-Kartographische Anstalt G. Freytag & Berndt, Vienna, 1911.
1)
Ален Џ. П. Тејлор, Хабзбуршка монархија: 1809-1918, Београд, 2001, страна 300.
Штампање