Аустроугарска

Аустроугарска, позната и као Двојна монархија и Дунавска монархија (на немачком говорном подручју и као k.u.k. (нем. Kaiser und König, цар и краљ), држава која је постојала у Европи између 8. јуна 1867. и 31. октобра 1918.

Дотадашње Аустријско царство (Хабзбуршка монархија) трансформисано је 1867. године у Аустроугарску, да би се тиме задовољиле тежње Мађара за аутономијом. Тиме је практично власт у држави подељена између Немаца и Мађара, који су притом чинили мањи део становништва монархије. Политичке тежње словенских народа, Румуна и Италијана, који су чинили већи део становништва монархије, нису биле уважене. После војног пораза у Првом светском рату, 1918, Аустроугарска је расформирана, а на њеној територији је формирано неколико држава наследница: Аустрија, Мађарска, Чехословачка, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Пољска, а делови су припојени већ постојећим државама: Италији и Румунији.

Административно уређење

У административном смислу, Аустроугарска се делила на аустријски и угарски део монархије. После анексије Босне и Херцеговине, 1908. године, Босна и Херцеговина је постала територија са посебним статусом у оквиру Аустроугарске и налазила се под заједничком управом оба дела монархије. Земљом је до смрти (1916) владао стари цар Франц Јозеф I, а до распада државе званични монарх био је и последњи владар из владарске куће Хабзбурга — Карл Први.

Аустријски део монархије чиниле су следеће покрајине:

  • Буковина, главни град Черновиц (Чернивци)
  • Галиција и Лодомерија, главни град Лемберг
  • Шлезија, гл. град Тропау
  • Краљевина Чешка, гл. град Праг
  • Моравска, гл. град Брин (Брно)
  • Доња Аустрија, гл. град Беч
  • Горња Аустрија, гл. град Линц
  • Форарлберг, гл. град Брегенц
  • Тирол, гл. град Инсбрук
  • Салцбург, главни град Салцбург
  • Корушка, гл. град Клагенфурт
  • Штајерска, гл. град Грац
  • Крањска, гл. град Лајбах (Љубљана)
  • Приморска, гл. град Триест (Трст)
  • Далмација, гл. град Зара (Задар)

Угарски део монархије чиниле су:

  • ужа Угарска
  • Хрватска и Славонија
  • Ријека

Демографија

Према Алену Џ. П. Тејлору, становништво Аустроугарске су у грубим цртама чинили:1)

  • Словени - 23,5 милиона (45%)
  • Немци - 12 милиона (23%)
  • Мађари - 10 милиона (19%)
  • Румуни - 3 милиона (6%)
  • Остали - 2,5 милиона (5%)

Распад земље

По завршетку Првог светског рата, велике силе - победнице, одлучиле су да Аустроугарска монархија нестане са политичке карте света. На простору распаднуте државе настале су:

  1. Аустрија - немачка национална држава, која је обухватила простор бивших аустријских крунских земаља: Доње Аустрије, Горње Аустрије, Салцбурга и Форарлберга, као и северни и североисточни део Тирола, највећи (северни) део Штајерске, готово целу Корушку, као и крајње западне делове Угарске, насељене Немцима (данашњу покрајину Бургенланд).
  2. Мађарска - мађарска национална држава, која је обухватила средишње делове некадашње Угарске, насељене углавном мађарским становништвом.
  3. Чехословачка, која је настала као национална држава три народа: Чеха, Словака и Русина, а обухватила је бивше аустријске крунске земље: Чешку (Бохемију), половину Шлезије и Моравску (насељене Чесима), као и читаву северну и североисточну Угарску (насељену Словацима и Русинима).
  4. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је настала одлуком Народног већа Словенаца, Хрвата и Срба да се припоје Краљевини Србији. У састав ове државе ушли су: Босна и Херцеговина, затим, бивши угарски крајеви: западни Банат, највећи део Бачке, јужни мањи део Барање, Срем, Славонија, Хрватска, Међумурје и Прекомурје, а од аустријских крунских земаља и делова земаља: Далмација (без неколико острва и града Задра), највећи део Крањске (без Нотрањске), мањи јужни део Корушке, јужна Штајерска и острво Крк, које је припадало Приморској.
  5. Пољска, која је настала распадом три велика европска царства: Аустроугарског, Немачког и Руског. Распадом Аустроугарске, у састав новоформиране пољске националне државе ушли су: половина бивше крунске земље Шлезије и Галиција у целини, а од Угарске мали крајњи северни део (Чарни Дунајец), на Карпатима.

Остатак земље припојен је суседним, већ постојећим државама:

  1. Италија је добила Приморску, готово у целини (без острва Крка), град Ријеку, неколико острва и град Задар у Далмацији, мањи део Крањске (Нотрањску), мали део југозападне Корушке и читав јужни Тирол.
  2. Румунија је у односу на предратно стање готово удвостручила своју територију. Обухватила је целу источну Угарску: највећи део Баната, Кришану, област реке Мориш и цео Ердељ, а од аустријског дела Буковину у целини.

Распад земље донео је велике проблеме новонасталим земљама изван Аустрије и Мађарске у периоду између два светска рата, јер је у њима остала бројна немачка мањина (Судети и цела западна Чешка) у Чехословачкој, Војводини, румунском Банату и јужном Тиролу у Италији, и мађарска мањина која и данас живи у северној Војводини, јужној Словачкој, целој Трансилванији у Румунији и прикарпатској Русији (у Украјини). У рату је нестала бројна јеврејска заједница, која је насељавала читаву некадашњу Монархију, а после Другог светског рата, на том подручју скројене су нове границе. Источни делови Пољске, русински крајеви Чехословачке и северна Буковина припали су Совјетском Савезу, а Задар и острва, Ријека, Нотрањска и Истра — Југославији. Немачка мањина исељена је из готово свих крајева осим из италијанског Тирола, а готово половина је остала и у Румунији.

Данас се подручја бивше Аустроугарске налазе у саставу чак 13 земаља. То су: Аустрија, Мађарска, Италија, Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија, Румунија, Украјина, Пољска, Чешка и Словачка.

Слике

Литература

  • Jászi, Oszkár The Dissolution of the Habsburg Monarchy, Chicago: University of Chicago Press, 1966.
  • Carlile Aylmer Macartney The Habsburg Empire, 1790–1918, New York, Macmillan 1969.
  • Mark Cornwall (ed.) The Last Years of Austria-Hungary in Exeter Studies in History. University of Exeter Press, Exeter. 2002. ISBN 0-85989-563-7
  • Alan Sked The Decline And Fall of the Habsburg Empire, 1815–1918, London: Longman, 1989.
  • A. J. P. Taylor The Habsburg monarchy, 1809–1918 : a history of the Austrian Empire and Austria-Hungary, London: Penguin Books in assoc. with Hamish Hamilton, 1964, 1948
  • (ed.: Rudolf Rothaug), K. u. k. Hof-Kartographische Anstalt G. Freytag & Berndt, Vienna, 1911.
1)
Ален Џ. П. Тејлор, Хабзбуршка монархија: 1809-1918, Београд, 2001, страна 300.
Штампање