Срем

Срем (лат. Syrmia или Sirmium, мађ. Szerém или Szerémség, нем. Syrmien), географски регион у Панонској низији између Дунава, на северу и истоку; реке Саве до ушћа у Дунав, на југу и реке Босут на западу.

Географија

Административна подела

Регион је административно подељен између Србије и Хрватске. Хрватски део Срема обухвата већи део жупаније Вуковарско-сремске, док је српски део Срема углавном у Аутономној Покрајини Војводини (сем источног дела, који је део града Београда (централна Србија). На територији Војводине, Срем је највећим делом у Сремском округу, док је северни део део Јужнобачког округа.

Међународне границе српског и хрватског дела Срема нацртао је 1945. године Милован Ђилас, по демографским критеријумима. Границе су сличне унутрашњним границама Краљевине Југославије (1929-1939).

Шта се некада подразумевало под Сремом

Срем је назван по римском граду Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици) па је првобитно под овим називом подразумевана само област са обе стране реке која је гравитирала овом граду. Због тога је и краљ Драгутин, иако је владао само облашћу јужно од Саве био „Сремски краљ“. Област северно од Саве око Сремске Митровице је Срем у најужем смислу речи а тај назив се код тамошњег живља задржао до недавно па се увек разликовао од „планине“ тј. Фрушке горе.

У срењовековној угарској држави Сремску жупанију чинио је само источни део данашњег Срема са западном границом која се протезала између Лаћарка и Сусека.

Почетком 18. века поново су оформљене угарске жупаније али за разлику од званичне територијалне поделе Срби Сремом нису сматрали Жупању и винковачки котар у којима су већину становиништва чинили католици (област је у простом говору звана „Шокадија“), али су зато у Срем убрајали Осечко поље на којем је лежало тзв. Даљско добро које је било део Вировитичке жупаније.

Фрушка гора

Фрушка гора је највећа планина у Срему, чији је највиши врх Црвени Чот (539 m).

Суседни географски региони

  • Бачка, према северу, преко пута Дунава
  • Банат, према истоку, преко пута Дунава
  • Шумадија, према југоистоку, преко пута Саве
  • Мачва, према југу, преко пута Саве
  • Семберија, према југозападу, преко пута Саве
  • Славонија, према западу. Граница није јасно дефинисана. Према неким изворима границу чини линија Вуковар-Винковци-Жупања, а према другим граница прати реке Босут, Барицу и Вуку.

Историја

Демографија

У Срему живи око милион становника са обе стране границе. Већина становника се налази на крајњем истоку региона, на ушћу реке Саве у Дунав код Београда, као и на северу, код Новог Сада.

Већи градови су:

Етничка структура

Према попису становништва из 2002. године, српски део Срема има 790.697 становника (укључујући територије које припадају Београду). Већину чине Срби (84%). Веће националне мањине су Хрвати, Словаци, Русини и Мађари.1)

Према попису из 2001. године, у хрватском делу Срема већину чине Хрвати (78,27%). Затим следе Срби (15,45%) те мањи број Мађара, Русина, Словака и др.2)

Демографска историја

Године 1437. највећи део Срема је био насељен Србима.3)

Према попису из 1857. године Срби су чинили 59,4% становништва цивилне администрације Срема и 63,2% становништва војне администрације (Петроварадински регимент). Осим Срба, значајнији део становништва чинили су Хрвати, а затим и Немци и Мађари.4)

Према попису из 1910. године регија Срем имала је 414.234 становника. За 44,20% становништва матерњи језик је био српски, за 25,64% хрватски, за 16,44% немачки, за 7,13% мађарски, за 3,34% словачки и за 1,12% русински.5)

Године 1931. етничка структура Срема била је следећа: 210.000 Срба, 117.000 Хрвата, 68.300 Немаца, 21.300 Мађара, 15.300 Словака и 5.300 Украјинаца.6)

Према попису из 1971. године српски део Срема имао је 313.926 становника (не рачунајући територије које припадају Београду), од тога 228.609 Срба, 38.389 Хрвата, 14.056 Словака, 9.376 Мађара, 9.086 Југословена, 3.406 Русина, 1.512 Украјинаца, 1.400 Црногораца, 1.065 Словенаца, 1.023 Македонаца и осталих.7)

Познати Сремци

  • Аурелијан (214-275)
  • Георгије Бакаловић (1786-1843)
  • Мира Бањац (*1929)
  • Иваниш Берислав (†1514)
  • Деспот Вук Бранковић (1438-1485)
  • Деспот Ђорђе Бранковић (1461-1516)
  • Драгиња Вогањац (*1967)
  • Лазар Возаревић (1925-1968)
  • Ђорђе Војновић (1888-1975)
  • Славко Воркапић (1894-1976)
  • Грацијан (359-383)
  • Вељко Дугошевић (1910-1941)
  • Вера Мишчевић (1925-1944)
  • Јасна Ђуричић (*1966)
  • Живан Живковић (1952-1966)
  • Јосип Јелачић (1801-1859)
  • Даница Јовановић (1886-1914)
  • Милан Јовановић Батут (1847-1940)
  • Констанције II (317-361)
  • Милан Корица Ковач (1919-1987)
  • Илија Ковачевић (*1948)
  • Ивица Ковачић Штифла (*1950)
  • Данијел Љубоја (*1978)
  • Максимијан (250-310)
  • Ђорђе Марковић Кодер (1806-1891)
  • Лазар Марковић Чађа (1925-2004)
  • Анка Матић Грозда (1918-1944)
  • Антун Густав Матош (1873-1914)
  • Григорије Микић (1882-1957)
  • Вера Мишчевић (1925-1944)
  • Илија Округић (1827-1897)
  • Захарије Орфелин (1726-1785)
  • Томислав Петернек (1933)
  • Проб (232–282)
  • Јосиф Руњанин (1821-1878)
  • Лазар Саватић (1914-1950)
  • Свети Арсеније I Сремац (†1266)
  • Атанасије Стојковић (1773-1832)
  • Деције Трајан (201-251)
  • Миливоје Ћирковић (*1977)
  • Радослав Челник (XVI век)
  • Јанко Чмелик (1905-1942)
  • Синиша Ковачевић

Привреда

Срем је пољопривредни крај са обухватном производњом житарица и индустријског биља. У долинама Фрушке горе развијено је виноградарство. Важно је и сточарство. Рудно благо састоји се од угљена (Врдник) и цементног лапора (Беочин). У околини Вуковара и Винковаца налазе се лежишта нафте и природног гаса. Све већу привредну улогу има индустрија која је у хрватском делу Срема добрим делом уништена у ратовима 90-их, а у источном делу старадала од санкција према СР Југославији. Ипак, примећују се помаци на боље.

Још један велики проблем су минирана подручја из рата, али и то се полако решава. Јужним делом Срема пролази железничка пруга двоструког колосека и модерни ауто-пут Београд - Загреб (Хрватска је завршила последњи део од Жупање до граничног прелаза Липовац почетком лета 2006. године), а источним делом железничка пруга и ауто-пут Београд - Нови Сад. Још једна од важних саобраћајних веза је и део Подравске магистрале која води од Осијека, преко Вуковара уз Дунав па све до Илока и даље до Новог Сада. Знатан је робни транспорт Савом и Дунавом.

Такође се поново почиње развијати туризам, крстарење путничким бродовима на Дунаву, пошто су уклоњени остаци срушених мостова у Новом Саду срушених у НАТО бомбардовању Југославије 1999. године. За међународни ваздушни саобраћај служи Аеродром „Никола Тесла“ у Сурчину.

Сродни чланци

Спољне везе

1)
Попис становништва, домаћинстава и станова 2002. Књига 1: Национална или етничка припадност по насељима. Република Србија, Републички завод за статистику Београд 2003. ISBN 86-84443-00-09
3)
Др Алекса Ивић, Историја Срба у Војводини, Нови Сад, 1929.
4)
Василије Крестић, Из прошлости Срема, Бачке и Баната, Београд, 2003.
6)
Јован Пејин, Колонизација Хрвата на српској земљи у Срему, Славонији и Барањи, Сремска Митровица, 1992.
7)
Др Бранислав Букуров, Бачка, Банат и Срем, Нови Сад, 1978.
Штампање