Божидар Грујовић
Датум рођења:
1776.

Датум смрти:
1807.

Место рођења:
Рума
(Хабзбуршка монархија)

Место смрти:
Нови Сад
(Аустријско царство)

Занимање:
правник

Познат по:
писац основних закона
устаничке Србије

Божидар Грујовић

Божидар Грујовић (право име Тодор Филиповић) (Рума, 1776 — Нови Сад, 1807), српски правник и први секретар Правитељствујушчег совјета. Био је иницијатор завођења правног поретка устаничке државе, па је предложио Савет као врховно законодавно тело и написао је прва правна акта о Савету и судовима.

Професор у Харкову

Тодор Филиповић се родио 1776. у Руми.1) Његови су били пореклом из села Вреле у ваљевској Тамнави.2) Докторирао је право 1803. на Универзитету у Пешти, а 1804. постао је професор на Универзитету у Харкову.3)4) За њим је у Харков отишао и његов брат Михаило Филиповић (касније Михаило Грујовић).5) Карађорђе је септембра 1804. послао Матију Ненадовића, Јову Протића и Петра Чардаклију да од руског цара траже помоћ за Србе.6) На путу до Петрограда зауставили су се у Харкову, где су упознали Тодора Филиповића и наговорили га да напусти положај професора и да им помогне у Петрограду као добар познавалац руског језика и обичаја.7)8) Заједно са Тодором на пут је кренуо и његов брат Михаило.9)

Долазак у Србију

Заједно са Божом и Михаилом српска делегација се након успешних разговора у Петрограду јануара 1805. вратила у Србију.10) Нешто пре доласка у Србију Божа се одвојио од осталих и свратио је до митрополита Стефана Стратимировића, коме је донео раније наручену пошиљку књига.11) Једно време боравио је у Руми. По доласку у Србију априла 1805. по митрополитовој препоруци узео је име Божа Грујовић или Божидар Грујовић, да би се заштитио од аустријских власти.12)13)14) Чим је пристигао почео је да у име устаника пише молбе султану и руском цару.15) Отишао је у Бранковину код проте Матије Ненадовића.16)

Писац устаничкога законодавнога уређења

Одмах је заступао и почео да ради на оснивању Правитељуствујушчега совјета, као врховног законодавног тела које би требало да ограничи Карађорђеву власт.17) Сматрао је да све треба да се уреди законом. У том послу имао је подршку једног дела опозиционих старешина. Није радио само на оснивању Савета, него и на потпуној организацији устаничке власти.18) О свом нацрту о уређењу Савета и о уређењу државне управе тражио је и мишљење митрополита Стефана Стратимировића.19) Писање уређења завршио је средином августа 1805, пре боја на Иванковцу.20) Грујовић је тада написао текстове За Памјат и Слово, правна акта о Совјету и о поглавару и та правна акта била су темељ за све касније законодавне активности, а посебно уставе из 1808. и 1811.21) Према Грујовићевом акту Правитељуствујушчи совјет је чинило 12 представника, из сваке нахије по један.22) Савет је био подељен на два дела, на Владу од 6 министара и на остале саветнике, који би обављали преостале послове.23) У делу Слово Грујовић је указао на предности правне државе речима: Првиј дакле господар и судија у вилајету јесте закон.24) Тврдио је да ће закон да брани и чува државу. За судије је истицао да морају да се повинују правди и разуму.25)

Први секретар Савета

Савет је основан изгледа 27. августа 1805. на скупштини у Борку.26) Божа Грујовић је био постављен за првог секретара Савета.27) По Карађорђевој заповести Божа је писао свим нахијама да изаберу своје представнике за Савет.28) Од тада Божа је увек боравио где и седиште Савета, који је најпре био у манастиру Вољавчи, затим у Боговађи, па онда у Смедереву.29) Заједно са Матијом Ненадовићем и Милошем Урошевићем путовао је фебруара 1806. у Беч, да би издејствовао дозволу за увоз хране и оружја у Србију.30)31) После тога пута Божа је поново вршио дужност секретара Савета. Савет се преселио у Београд након његова ослобађања. Иначе болежљиви Божа разболио се 1807. у Београду од неке плућне болести, а пошто у Србији није било доктора отишао је да се лечи у Аустрију.32) Умро је у Варадину (Новом Саду).33)34)

Литература

1) , 3) , 11) , 13) , 16) , 29) , 31) , 32) , 33)
Живорад Јанковић, 1. 4. 2005
2) , 8) , 10) , 12)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 738
4) , 5) , 6) , 7) , 9)
К. Ненадовић 2, 1884, стр. 5
14)
К. Ненадовић 2, 1884, стр. 6
15)
Р. Љушић I, 2000, стр. 106
17) , 18) , 19) , 26)
Р. Љушић I, 2000, стр. 114
20)
Р. Љушић I, 2000, стр. 117
21) , 22)
Р. Љушић I, 2000, стр. 118
23) , 24) , 25) , 28)
Р. Љушић I, 2000, стр. 119
27) , 34)
М. Ђ. Милићевић, 1888, стр. 739
30)
К. Ненадовић 2, 1884, стр. 6, 7
Штампање