Божидар Грујовић (право име Тодор Филиповић) (Рума, 1776 — Нови Сад, 1807), српски правник и први секретар Правитељствујушчег совјета. Био је иницијатор завођења правног поретка устаничке државе, па је предложио Савет као врховно законодавно тело и написао је прва правна акта о Савету и судовима.

Тодор Филиповић се родио 1776. године у Руми.¹⁾ Његови су били пореклом из села Вреле у ваљевској Тамнави.²⁾ Докторирао је право 1803. на Универзитету у Пешти, а 1804. постао је професор на Универзитету у Харкову.³⁾⁴⁾ За њим је у Харков отишао и његов брат Михаило Филиповић (касније Михаило Грујовић).⁵⁾ Карађорђе Петровић је септембра 1804. послао Матију Ненадовића, Јову Протића и Петра Чардаклију да од руског цара траже помоћ за Србе.⁶⁾ На путу до Петрограда зауставили су се у Харкову, где су упознали Тодора Филиповића и наговорили га да напусти положај професора и да им помогне у Петрограду као добар познавалац руског језика и обичаја.⁷⁾⁸⁾ Заједно са Тодором на пут је кренуо и његов брат Михаило.⁹⁾

Заједно са Божом и Михаилом српска делегација се након успешних разговора у Петрограду јануара 1805. вратила у Србију.¹⁰⁾ Нешто пре доласка у Србију Божа се одвојио од осталих и свратио је до митрополита Стефана Стратимировића, коме је донео раније наручену пошиљку књига.¹¹⁾ Једно време боравио је у Руми. По доласку у Србију априла 1805. по митрополитовој препоруци узео је име Божа Грујовић или Божидар Грујовић, да би се заштитио од аустријских власти.^12)13)14) Чим је пристигао почео је да у име устаника пише молбе султану и руском цару.¹⁵⁾ Отишао је у Бранковину код проте Матије Ненадовића.¹⁶⁾

Одмах је заступао и почео да ради на оснивању Правитељуствујушчега совјета, као врховног законодавног тела које би требало да ограничи Карађорђеву власт.¹⁷⁾ Сматрао је да све треба да се уреди законом. У том послу имао је подршку једног дела опозиционих старешина. Није радио само на оснивању Савета, него и на потпуној организацији устаничке власти.¹⁸⁾ О свом нацрту о уређењу Савета и о уређењу државне управе тражио је и мишљење митрополита Стефана Стратимировића.¹⁹⁾ Писање уређења завршио је средином августа 1805, пре боја на Иванковцу.²⁰⁾ Грујовић је тада написао текстове За Памјат и Слово, правна акта о Совјету и о поглавару и та правна акта била су темељ за све касније законодавне активности, а посебно уставе из 1808. и 1811.²¹⁾ Према Грујовићевом акту Правитељуствујушчи совјет је чинило 12 представника, из сваке нахије по један.²²⁾ Савет је био подељен на два дела, на Владу од 6 министара и на остале саветнике, који би обављали преостале послове.²³⁾ У делу Слово Грујовић је указао на предности правне државе речима: Првиј дакле господар и судија у вилајету јесте закон.²⁴⁾ Тврдио је да ће закон да брани и чува државу. За судије је истицао да морају да се повинују правди и разуму.²⁵⁾

Савет је основан изгледа 27. августа 1805. године на скупштини у Борку.²⁶⁾ Божа Грујовић је био постављен за првог секретара Савета.²⁷⁾ По Карађорђевој заповести Божа је писао свим нахијама да изаберу своје представнике за Савет.²⁸⁾ Од тада Божа је увек боравио где и седиште Савета, који је најпре био у манастиру Вољавчи, затим у Боговађи, па онда у Смедереву.²⁹⁾ Заједно са Матијом Ненадовићем и Милошем Урошевићем путовао је фебруара 1806. у Беч, да би издејствовао дозволу за увоз хране и оружја у Србију.³⁰⁾³¹⁾ После тога пута Божа је поново вршио дужност секретара Савета. Савет се преселио у Београд након његова ослобађања. Иначе болежљиви Божа разболио се 1807. у Београду од неке плућне болести, а пошто у Србији није било доктора отишао је да се лечи у Аустрију.³²⁾ Умро је у Варадину (Новом Саду).³³⁾³⁴⁾

• М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба, Београд, 1888, стр. 770—774
• К. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака 2. део, Беч, 1884.
• Ко је Божидар Грујовић, Република, број 252-253, Београд, 2001.
• Живорад Јанковић, Божа Грујовић-устанички законописац, Православље, број 913, 1. 4. 2005, Београд
• Радош Љушић, Вожд Карађорђе, књига I, Београд, 2000.
• Радош Љушић, Вожд Карађорђе, књига II, Београд, 2000.

Bozidar Grujovic