Корисничке алатке

Алатке сајта


урош_кнежевић

Урош Кнежевић

Урош
Кнежевић
урош_кнежевић.jpg Урош Кнежевић, портрет,
уље на платну 59 x 43 cm,
Народни музеј у Београду (1845),
аутор Јован Поповић

Рођење:
2. јануар 1811.
Сремски Карловци,
Аустријско царство

Смрт:
23. октобар 1876.
Београд,
Кнежевина Србија

Познат као:
сликар

Урош Кнежевић (Сремски Карловци, 2. јануар 1811 — Београд, 23. октобар 1876), српски сликар, један од најзаслужнијих за развој репрезентативног историјског портрета у српском сликарству.1) За собом је оставио обимно портретско дело, као незаменљиви хроничар грађанског друштва у Србији.2) Сачувано је око 200 портрета на којима су забележени ликови најзнаменитијих Срба 19. века.

Биографија

Рођен је 2. јануара 1811. године у Сремским Карловцима, од мајке Јулијане и оца Теодора. Од четрнаесте године је учио цртање у Карловачкој гимнизији. Као ученик IV разреда гимназије, 1825. похађао је цртачку школу при гимназији, коју је основао митрополит Стефан Стратимировић, уз сарадњу Арсе Теодоровића.3) Учио је код Константина Данила и помагао му при осликавању Саборне цркве у Панчеву (1831—1833).4)

Био је заједно са Јованом Поповићем, међу првим сликарима који су из Аустрије прешли у Србију,5) где уметнички критеријуми нису били тако високи као код клијената у Банату.6) Прешао је јула 1834,7) и боравио је најпре у Крагујевцу, затим једно краће време у Смедереву. У Србији је био веома упослен. Израдио је доста портрета: Нинић (1834), Јаков Живановић (1836), Јован Обреновић (1836), Милета Радојковић (1837), Стефана Стефановића Тенке (1837), Димитраја Давидовића (1837) и вероватно многе друге, међу њима и два потрета кнеза Милоша Обрановића, од кога је 1837. тражио помоћ за студије на Академији уметности у Бечу,8) али је молба највероватније одбијена. Хонорари за портрете, који му често нису ни исплаћивани, нису били довољни за студије у Бечу.9)

Од 1840. боравио је у Београду.10) Захваљујући добро насликаном портрету Вука Караџића, који је поклонио београдском Читалишту, успео је да стекне велики углед и добру клијентелу. У периоду 1843—1844. израдио је четрдесет целивајућих икона, уљем на бакарном лиму у Саброној цркви у Београду,11) што му је омогућико да сакупи довољно средстава и да 1844. отпутује на студије у Беч, где је боравио до 1847.12) Његово име не налази у протоколима Академије и није познато код кога је и колико учио сликарство у Бечу, али се уочава да су на њега знатно утицали Франц Ајбл и Петар Крафт.13)

Пре одласка на студије, његова дела су се одликовала наивним и декоративним бидермајерским стилом, а после студија се потпуно приближио бидермајерском натурализму,14) максимално је развио и усавршио свој сликарски таленат. Покушавајући да створи свој сопствени стил, палета му је постала светлија и топлија, а начин компоновања свечанији.15) У Србију се вратио октобра 1847.16) Настанио се у Шапцу, али му није пошло за руком да добије, ни стални посао, ни израду неког иконостаса.17) Поводом педесетогодишњице од Српског устанка, кнез Александар Карађорђевић му је поверио израду приватне галерије портрета вођа устанка и српских владара Карађорђевића и Обреновића.18) Извео их је око двадесет,19) портретисање је започео 1852. портретом Карађорђа,20) већину је урадио до 1855, али посао никад није привео крају.21) Ова дела се одликују богатством народне ношње, импресивношћу личности у тежњи за откривањем њиховог карактера, као и смислом за компоновање.22) Портрети су сликани по природи, копирани са других портрета или рађени напамет.23)

Истовремено, пошто се министар финансија Паун Јанковић залагао за израду цркве у Мајданпеку, израдио је план за њу.24) Црква Светих апостола Петра и Павла је специфична јер је коришћен швајцарски стил, са дрвеним костуром и испуном од опеке. Жеља му је била да се посвети црквеном сликарству, које би му донело сигурност, али у томе није успео.25)

Почетком шездесетих година, због болести је запао у стваралачку и финансијску кризу.26) Његова портретска делатност је прекинута тешком болешћу, која га је 1871. онеспособила за даљи рад.27)

Литература


Uros Knezevic

1) , 3) , 7) , 8) , 9) , 12) , 14) , 16) , 18) , 24) , 25)
Ана Боловић, Борисав Челиковић, 2011.
2) , 4) , 10) , 11) , 13) , 19) , 22) , 26)
Петар Петровић, 2011.
5) , 15)
Мара Макарић, 2009.
6) , 17) , 21) , 27)
Галерија Матице српске, Стефан П. Книћанин
20) , 23)
Бошко Јеремић, 1990.
урош_кнежевић.txt · Последњи пут мењано: 2023/09/16 14:40