Корисничке алатке

Алатке сајта


шабац

Шабац

Шабац (ША), град у Мачванском округу. Према попису из 2002. имао је 55.163 становника (према попису из 1991. имао је 54.637 становника).

Шабац, који се налази у западној Србији на обали реке Саве, развио се око утврђења подигнутих уз реку (Заслон, Бигир Делен). Привредно је, културно, и административно средиште Мачванског округа.

Историја

Етимологија имена

Име Шабац новијег је датума. Није поуздано утврђено када је настало и како је до данашњег имена града дошло. Постоји више теорија које покушавају да објасне појаву данашњег имена Шапца, али ниједна од њих није потврђена. Највероватнија је она која постанак Шапца тумачи везом са Савом: Сава - Савац - Шабац.

Климатске карактеристике

На подручју Шапца влада умереноконтинентална клима. Због отворености према Панонској низији његови низијски делови на северу су под утицајем панонске континенталне климе, а брежуљкасто планински југ и југозапад до 700 м надморске висине под утицајем планинске климе. Падавине представљају веома значајан климатски елеменат. Поред температуре ваздуха оне су од изузетног значаја за опстанак биљног света. Количина, као и годишњи и територијални распоред падавина су различити. Количина падавина се повећава од североистока ка југу и југозападу.

Шабац је на обали реке Саве, а општина излази и на реку Дрину. Међусобно су повезане каналском мрежом и богатством подземних, пијаћих и геотермалних вода. Шабац је путно добро повезан, у близини је Београда, Лознице, Ваљева, Бијељине.

Привреда

Обележја привредног развоја града Шапца су: динамичност и позитиван друштвени производ. Позитивна кретања у привреди резултат су, између осталог: традиционално развијеног предузетништва са трговачким наслеђем, дуге традиције у индустријској производњи, великог броја успешно приватизованих предузећа, као и присуства страних инвеститора. Подршка локалне самоуправе и једноставност процедура представљају снагу економског развоја града.

Доминантне индустријске гране у привредној активности града су:

  • хемијска индустрија
  • фармацеутска индустрија
  • металопрерађивачка индустрија
  • машинска индустрија
  • прехрамбена индустрија
  • грађевинарство и индустрија грађевинског материјала
  • дрвопрерађивачка и тапетарска индустрија
  • текстилна индустрија
  • графичка индустрија

У Шапцу послује близу 4.500 привредних субјеката (3.000 предузетника). Приватна својина је доминантан облик власништва. Финансијске услуге пружа 31 домаћа и страна банка и 6 осигуравајућих друштава. Најснажнији страни инвеститори су Ју-ес Стил, Алианс Оне Тобако, Интерекс, Стада, Алас Интернационал, Интерсел, Меркатор (трговина), Метро.

Култура и уметност

Град Шабац има богату историју, са посебним нагласком на развој културе у граду. Кључни период је XIX век, период доласка Јеврема Обреновића на власт (1816) до светских ратова у којима је град претрпео велика уништења. Данас је град Шабац један од најразвијенијих у Србији, који је 2010. године добио званично признање у акцији „Општине и градови будућности“, поставши „Привредни град будућности“.

Млади у Шапцу проводе време на различите начине. Град има тврђаву на реци и градску плажу, велики број фудбалских терена (више од 3 професионална), свака основна школа има салу за физичко и спортске терене, град има хиподром и градски стадион. Сви простори рекреације су простори окупљања младих. Постоје два већа парка и мноштво малих отворених простора намењених окупљању и игри. Постоји и отворени скејт парк, и мноштво отворених градских тргова и платоа који су састајалишта младих. Главна улица, која је предвиђена и за одржавање културних манифестација је позната и као Корзо, и има традицију окупљања и шеталишта од када град постоји.

Од отварања Школе за уметничке занате, уметност је популарна међу младима у Шапцу, те постоји велико интересовање за све области визуелног уметничког стваралаштва. У организацији Удружења ликовних стваралаца Шапца редовно се одржавају изложбе младих стваралаца. Културна понуда града је богата, али се већина активности везаних за уметност (Октобарски Салон, програми КЦ, изложбе Музеја и КЦ, …) дешавају у затвореном простору. Од културних активности на отвореном највећи догађај је Шабачки летњи фестивал, који у програму има и излагачке активности, позоришне представе и биоскоп на отвореном. Сви ови садржаји (представе, концерти, манифестације) су веома посећени што говори да су млади заинтересовани за све што се дешава у отвореним просторима. (http://kulturasecanja.rs/?p=278 Култура сећања - Шабац)

Образовне и културно-уметничке институције у граду су:

  • Шабачка библиотека
  • Шабачко позориште
  • Шабачки музеј
  • Шабачка гимназија
  • Међуопштински историјски архив
  • Шабачки културни центар
  • Дом културе Прњавор
  • Куд Абрашевић
  • Удружење ликовних стваралаца Шапца
  • Колектив - Независна уметничка асоцијација
  • Завичајно удружење књижевних стваралаца Шапца
  • Популарна музика и бендови у Шапцу

Саобраћај

Шабац представља саобраћајни чвор регионалног значаја који има предуслов да прерасте у центар интегралног транспорта. Потенцијале у области саобраћаја представљају повољни природни услови за изградњу саобраћајне инфраструктуре, јер 98% општине чине равничарски и брежуљкасти терени испод 300 метара надморске висине, са малим ограничењима за изградњу саобраћајница. Посебне повољности леже у близини ауто-пута Београд—Загреб, и близини терминала ваздушог саобраћаја у Сурчину. Магистрални путни правци који се укрштају на подручју Општине су М19 (Београд—Обреновац—Шабац—Лозница—Мали Зворник) и М21 (Нови Сад—Рума—ауто-пут—Шабац—Ваљево—Ужице). Постоји развијена мрежа регионалних и локалних путева. Активна је и железничка пруга Рума—Шабац—Лозница—Мали Зворник—БиХ са станицом за путнички и теретни саобраћај у Шапцу. Општина је на пловном делу реке Саве и има могућност повезивања на речни саобраћајни систем Србије и Европе.

Друмски саобраћај

Дужина и стање путне мреже у општини су:

  • магистрални путеви 59,5 км (сви асфалтирани)
  • регионални путеви 111,4 км (сви асфалтирани)
  • локални путеви 304,2 (асфалтирано 187,8 км)
  • некатегорисани путеви 2700 км (асфалтирано само око 20 км)
  • улице у граду 105 км

Бициклистичка инфраструктура

Изразито повољна конфигурација терена и навике становништва да користе бицикл као превозно средство су свакако добар предуслов да се бициклистичком саобраћају обезбеди неопходан простор у градском урбаном подручју Шапца.1) У граду постоји једна функционална бициклистичка стаза дужине 1,5 км и налази се у Поцерској улици (на потезу од раскрснице са M19 до раскрснице са Церском улицом). Ова стаза спада у тип бициклистичких магистрала јер се пружа у правцу периферија-центар града, а није повезана са улицама које се налазе у њеној близини.

Раније је у Шапцу постојало више бициклистичких стаза, на чијем месту се сада налазе уздужна паркинг места за аутомобиле (пример Поп Лукине улице) или су у нефункционалном стању (пример улица Хајдук Вељкова и Војводе Путника).

Железнички саобраћај

Кроз Шабац пролази железничка пруга која спаја Руму (која се налази на коридору X) и преко Шапца, Лознице и Зворника прелази реку Дрину и повезује Србију са БиХ. Крак који је повезивао ову пругу са Богатићем (Петловача - Богатић) је угашен. Пруга се у последње време користи скоро искључиво за транспорт робе и сировина (за потребе фабрике Зорка Шабац), а транспорт путника је скоро занемарљив. Шабац има проблем неповољне локације железничке станице и неповољно (за град и железницу) прикључење источне радне зоне на железничку пругу. Северна радна зона није прикључена на железницу. Најважнији текући проблеми опоравка и развоја овог сектора су: дотрајалост инфраструктуре, недостатак вучних и возних средстава, недостатак савремених информационих средстава, недостатак и неусаглашеност прописа који би убрзали процес рада на свим нивоима, неадекватна организација самог система железнице, а нема довољне примене савремених техника у грађењу и одржавању пруга. Расположиви технички капацитет се користи 50-60 % а радно време упослених 50 %. Потенцијали леже у саобраћајно географском положају региона, постојећој инфраструктури и могућности релативно брзе ревитализације инфраструктуре, возила и других постројења.

Водни саобраћај

Поред Дунава, река Сава је наша најзначајнија водна саобраћајница. Кроз Шабац протиче река Сава која је пловна на овом делу и која чини да је Шабац преко Дунава повезан са већином речних пловних праваца у Европи и даље са Црним морем.

Потенцијали су у саобраћајно географском положају региона, као и чињеници да не постоје отворене луке и пристаништа за међународни саобраћај на реци Сави у Србији. Одржавање и обележавање реке Саве је веома слабо, те је стање пловног пута веома лоше, услови пловидбе тешки, а безбедност пловидбе сведена на веома низак ниво. Шабац нема луку, али има пристаниште које организационо припада ХК; водни саобраћај РПК Ваљево се одвија преко овог пристаништа (у претходним годинама се преко овог пристаништа вршио претовар концентрата цинка, цинка у блоку, сировог сулфата и каљеве соли).

Гравитационо подручје пристаништа Шабац покрива Мачвански округ, део Срема и источни део Републике Српске, оспособљено је за претовар током целе године и располаже са две дизалице носивости 5 односно 6 тона. Пристаниште има железничку инфраструктуру и сопствене локомотиве. Проблеми и ограничења развоја леже првенствено у недостатаку инвестиционих средстава. Такође, није урађена категоризација реке Саве као међународног пловног пута. Корито реке Саве није регулисано за пловидбу при ниском водостају. Критична места на доњем току реке Саве су плићаци у сектору Шабац. Габарити пловног пута за реку Саву нису утврђени. (http://www.sabac.org/index_srb.php?page=26 Званична презентација Града Шапца - саобраћај)

Административна структура

    • градске месне заједнице:
      • Баир
      • Касарске ливаде
      • Јевремовац
      • Доњи Шор
      • Жика Поповић
      • Јевремова Николе
      • Камичак
      • Камењак
      • Летњиковац
      • Преки Шор
      • Шипурске Ливаде
    • приградска насеља:
      • Поцерски Причиновић
      • Јеленча
      • Мишар
      • Горња Врањска
      • Мајур

Знаменити Шапчани

У периоду који обухвата крај XIX и почетак XX века, Шабац даје неколико значајних личности из области културног и научног стваралаштва. Истичу се:

  • Јеврем Обреновић, политичар, први градоначелник Шапца
  • Др Драга Љочић, прва жена лекар у Србији
  • Оскар Давичо, књижевник
  • Станислав Винавер, песник, преводилац и приповедач
  • Владимир М. Јовановић, песник
  • Лаза К. Лазаревић, књижевник и лекар
  • Стојан Новаковић, књижевник, академик, дипломата
  • Милорад С. Поповић, песник, приповедач, романописац, путописац, драмски писац
  • Владимир Станимировић, књижевник, правник, преводилац
  • Милош Стојићевић Поцерац, војвода, великан и јунак Првог српског устанка
  • Ђорђе Нешић, лекар
  • Милорад Рувидић
  • Бранислав Лечић, глумац, политичар
  • Андра Јовановић (1875-1953), лекар, добротвор

Образовање

Писменост становништва је на завидном нивоу уз већи број високо образованих и креативних појединаца способних да дају свој допринос развоју шире друштвене заједнице. Уз традиционално врло развијено предузетништво, представљају велику снагу општине.

Основне школе

У Шапцу има 12 потпуних основних школа и једна специјална основна школа. Број ученика обухваћених основним школовањем је 11566, а наставника има 627 (са вишом школом 456, са факултетским образовањем 164 и 5 магистара).

Средње школе

У Шапцу има 8 средњих школа.

  • Шабачка гимназија
  • Средња пољопривредна школа са домом ученика
  • Медицинска школа «Др Андра Јовановић»
  • Економско - трговинска школа
  • Стручна хемијска и текстилна школа
  • Техничка школа
  • Музичка школа «Михаило Вукдраговић»
  • Школа за уметничке занате

Више школе

  • Висока пољопривредна школа струковних студија
  • Висока технолошка школа струковних студија
  • Висока школа струковних студија за образовање васпитача (http://www.sabac.org/index_srb.php?page=25 Званична презентација Града Шапца - образовање)

Шабачки медији

  • ТВ Шабац-Радио Шабац
  • ТВ Ас-Радио Ас
  • Радио Глас цркве
  • Радио Скала
  • Новине Глас Подриња
  • Новине Подрињске

Туризам

Туристичка организација општине Шабац, правни је наследник некадашњег Туристичког савеза општине Шабац. У овом облику организације постоји од 1995. године. Њена права активност почиње да се реализује од пролећа 1996. године. Њене функције унапређењу туристичке понуде Шапца су бројне и разноврсне. Најважније су следеће:

  • Очување, заштита и валоризација туристичких вредности на нивоу општине и града Шапца,
  • Иницирање и осмишљавање нових активности на унапређењу квалитета туристичке понуде Шапца,
  • Координација активности разноврсних субјеката који чине туристичку понуду и обједињавање у јединствен туристички производ Шапца,
  • Организација информативно-пропагандне делатности као и промотивна функција,
  • Организација најзначајнијих туристичких манифестација на нивоу Општине као што су: Фестивал цвећа „Руже Липолиста“, Међународни пливачки маратон „Јарак-Шабац“, „Чивијада“, „Дани ракије“ (http://www.b92.net/putovanja/vesti.php?yyyy=2012&mm=11&dd=02&nav_id=657206 Шабац: Празник за љубитеље ракије (Б92, 2. новембар 2012) и друге),
  • Осмишљавање, издавање и дистрибуција сувенира Шапца,
  • Анимација сеоских домаћинстава у циљу развоја сеоског туризма на нивоу општине, као и других видова туризма,
  • Сарадња са туристичким организацијама градова и општина као и са Туристичком организацијом Србије,
  • Представљање туристичке понуде Шапца на сајмовима туризма, туристичким берзама и туристичким манифестацијама у земљи и иностранству.

Демографија

У насељу Шабац живи 44704 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,0 година (37,7 код мушкараца и 40,2 код жена).

У насељу има 19585 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,82.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Број становника по годинама: (Стат Књига 9)

  • 1948 16243
  • 1953 19894
  • 1961 30352
  • 1971 42075
  • 1981 52177
  • 1991 54637
  • 1991н 53653
  • 2002с 57313
  • 2002 55163

Етнички састав према попису из 2002. у Србији (Стат Књига 1)

  • Срби, 52351, 94.90%
  • Муслимани, 489, 0.88%
  • Југословени, 374, 0.67%
  • Роми, 151, 0.27%
  • Црногорци, 148, 0.26%
  • Хрвати, 107, 0.19%
  • Македонци, 61, 0.11%
  • Мађари, 50, 0.09%
  • Горанци, 39, 0.07%
  • Словенци, 19, 0.03%
  • остале групе имају мање од 0.02% или су непознати

Просек старости жена је око 40.2 година. а мушкараца око 37.7 година.

Градови побратими

  • Кралупи на Влтави, Чешка
  • Аргостоли, Грчка (1995)
  • Фуџими, Јапан (1982)
  • Кирјат Ата, Израел

Литература

  • Arhitekta Milorad Ruvidić, život i delo, Živanović Dušica, Orion art, 2004, |isbn 86-83305-13-9

Спољне везе

1)
План генералне регулације „Шабац“ (страна 88 у ПДФ датотеци) http://www.plansabac.co.rs/fajlovi/tekst/pgr%20sabac.pdf</ref>
шабац.txt · Последњи пут мењано: 2020/09/18 16:44 од жељко_тодоровић