СИМ-II, југословенски школски двосед, једномоторни висококрилац који је произведен 1930. године у југословенској фабрици авиона С. Влајковић из Београда.¹⁾.

Пред пројекат школског двоседог авиона инж. Сима Милутиновић је започео за време своје специјализације у француским ваздухопловним фабрикама крајем двадесетих година прошлог века, где га је привукло решење које је видео у пилотској школи Блерио да ученик и наставник седе у авиону један поред другог. По повратку у Југославију прионуо је на посао и направио пројект авиона који је добио назив СИМ-II. Пројектовање је започето крајем 1929. и почетком 1930. године.

Прототип је израђен у Београду у Фабрици авиона „С. Влајковић и синови“, у приватној режији конструктора а уз финансијску помоћ његовог брата док је мотор Siemens-Halske Sh-14 од 100 KS купљен на кредит. Први пробни лет је обављен 29. маја 1930. године, а обавио га је пробни пилот Драгиша Станисављевић студент технике и резервни војни пилот. После успешних фабричких испитивања, комисија Команде војног ваздухопловства (КВВ) је вршила испитивања у Пилотској школи у Новом Саду. Авион је одбијен за војну службу због недовољне робусности и упоредних седишта на које војни наставници летења нису навикли, тако је за то време потпуно нова концепција школског авиона пропала.

Паралелна седишта пилота и инструктора пружа прејмућство над тандем распоредом седишта јер постоји непосредан контакт између инструктора и ученика. Ученик непосредно посматра инструктора и прати његове радње и на тај начин брже учи, а комуницирање је неупоредиво лакше. Тек касније је уочена ова предност која се одразила на знатно краћу и квалитетнију обуку пилота. Шанса коју је понудио тада млади конструктор Милутиновић конзервативно руководство војног ваздухопловства (ВВ) није искористило, иако су већ тада искуства Америке и Немачке говорила да је обука пилота на оваквим авионима била 20 до 30% краћа него код авиона са тандем распоредом седишта.

Авион је био висококрилни једнокрилац (парасол) са једним мотором Сименс 100 KS (Siemens-Halske Sh-14), са два члана посаде који су седели један поред другог (пилот и инструктор). Авион је потпуно дрвене конструкције труп је обложен шпером а крила су пресвучени платном. Крила су дебелог профила са заобљеним крајевима. Са сваке стране, крила су подупрта са паром косих упорница које су се ослањале на труп авиона. Резервоар за бензин се налазио у средишњем делу између крила тј. на њиховом споју. Стајни трап је био фиксан са еластичним ногама а амортизација се обављала помоћу гумених блокова.²⁾

Иако авион није прихваћен за војну службу Команда војног ваздухопловства (КВВ) Краљевине Југославије је откупила прототип и предала га пилотској школи Удружења резервних авијатичара. Авион је неколико година коришћен за тренажу резервних пилота у Земуну. Током војне службе СИМ-II је често позајмљиван Средишњој управи Аероклуба (ЈКАК) која га је користила за пропагандне летове па су га почетком 1935. године војне власти предале на коришћење Аероклубу. Авион је регистрован цивилним ознакама YU–PCV, и летео је све до 1937. године када је повучен из употребе.³⁾⁴⁾.

• Југославија, Војно ваздухопловство Краљевине Југославије 1930-1935. године, Средишња управа Краљевског југословенског Аероклуба „Наша крила” (НАКС) 1935-1937 године

• Сима Милутиновић (конструктор)
• Рогожарски СИМ-VIII

• Лучић, Душан Д. (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
• Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
• Петровић, Огњан М. (3/2004.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941.)“. Лет - Flight (Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 30-87. ISSN: 1450-684X.
• Станојевић, Драгољуб.; Чедомир Јанић (12/1982.). „Животни пут и дело једног великана нашег ваздухопловства - светао пример и узор нараштајима“ . Машинство (YU-Београд: Савез инжењера и техничара Југославије) 31: 1867 - 1876.
• Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia. Beograd: Aerokomunikacije.
• Ненадовић, Мирослав (1967). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица. YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167-189.
• Алманах Југословенског ваздухопловства 1931—1932, Београд, Време, 1932.,

• http://www.goldenyears.ukf.net/
• http://www.bungartz.nl/siemtuig_d.html
• http://igor113.livejournal.com/346621.html - Avionski motori
• http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/232-rogozarski-sim-viii

SIM-II