Корисничке алатке

Алатке сајта


београд

Београд

Београд (БГ), главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Прва насеља на територији Београда датирају из праисторијске Винче, 4.800 година пре нове ере. Сам Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум.1)2) Словенско име „Белиград” (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. године, у чему је садржан утисак изгледа тадашње тврђаве. Београд је главни град Србије од 1405. године и био је престоница разних јужнословенских држава од 1918. па до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006.3)

Град лежи на ушћу Саве у Дунав у централном делу Србије, где се Панонска низија спаја са Балканским полуострвом. Број становника у Београду према попису становништва из 2011. износио је 1.232.731 док је у широј околини живело 1.659.440.4) Највећи је град на територији бивше Југославије и по броју становника четврти у југоисточној Европи после Истанбула, Атине и Букурешта.

Град Београд има статус посебне територијалне јединице у Србији са својом локалном самоуправом.5) Његова територија је подељена на 17 градских општина, од којих свака има своје локалне органе власти.6) Београд заузима преко 3,6% територије Републике Србије, а у њему живи 21% укупног броја грађана дела Србије на коме је извршен попис 2002. године (без података за Косово и Метохију). Београд је такође економски центар Србије и средиште српске културе, образовања и науке.

Географија

Београд се налази на 116,75 метара надморске висине, и то на координатама 44°49'14“ северно и 20°27'44“ источно. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. У саставу Београда су Нови Београд и Земун које су на левој обали реке Саве, па тиме и у средњој Европи. Град лежи на ушћу Дунава и Саве. Урбана површина града износи 359,92 квадратних километара. Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.7)

Клима

Београд има умерену континенталну климу. Просечна годишња температура је 12,3 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 21,8 °C, а најхладнији јануар са просечном температуром од 0,6 °C. Ипак, Београд у просеку има око 25 дана у години са температуром преко 30 °C. Просечна годишња количина падавина је око 680 милиметара. Годишње, Београд има око 2.025 сунчаних сати, са јулом и августом као најсунчанијим, и децембром и јануаром као најмрачнијим данима, са тек 2—2,3 сунчана сата дневно.8)

Историја

Градске општине

Градска општина је део територије Града Београда у којој се врше одређени послови локалне самоуправе утврђени Статутом града. Грађани учествују у вршењу послова градске општине преко изабраних одборника у скупштини градске општине, путем грађанске иницијативе, збора грађана и референдума, у складу са Уставом, законом, Статутом града и актима градске општине.

Већина општина се налазе јужно од Дунава и Саве, у Шумадијском региону. Три општине (Земун, Нови Београд и Сурчин) се налазе са северне стране Саве, тачније у Срему, док се општина Палилула налази на обе стране Дунава, у Шумадији и Банату.

  • Списак београдских општина:

Подручје насеља Београд, ужег и урбанизованог дела укупне површине 360 km², обухвата следеће градске општине: цео Врачар, Звездару, Савски венац, Стари град, Раковицу и Нови Београд и делове Вождовца, Земуна, Палилуле и Чукарице.

Демографија

Према попису становништва из 2011. године, Београд има 1.659.440 становника. Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.505.448), Југословени (8.061), Црногорци (9.902), Роми (27.325), Хрвати (7.752), Македонци (6.970) и Муслимани (3.996).9)

Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната.10)

Поред рођених Београђана, град је дом и великог броја Срба са простора целе бивше Југославије, који су у град дошли било у потрази за бољим животом, било бежећи од рата и етничког чишћења.11) Незванично, узимајући у обзир велики број српских избеглица из Хрватске, Босне и Херцеговине као и протераних лица са Косова, студената, затим људи пописаних у местима њихових сталних пребивалишта, број становника Београда потенцијално прелази 2 милиона. У Београду такође живе и многи припадници других народа и народности бивше СФРЈ што је у великој мери производ његовог некадашњег статуса главног града мултиетничке Југославије.12) Такође је процењено да у Београду живи и неколико хиљада Кинеза који су у град почели да се досељавају средином деведесетих година 20. века. Новобеоградски блок 70 је међу Београђанима познат и као Кинеска четврт.13)14) Београд је дом и извесном броју Арапа који су дошли седамдесетих и осамдесетих година 20. века као студенти, али су се трајно населили и засновали породице. Већина Арапа који живе у Београду су пореклом из Сирије, Јордана и Ирака.

Привреда

Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30% БДП у Србији долази из Београда, који даје више од 30 % радне снаге у Србији. Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња СР Југославија. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала привреду града.

Привреда града се опоравља расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. Главне компаније у Београду, између осталих су: Јат ервејз, Телеком Србија, Теленор Србија, Делта холдинг, и многе друге.

Са 6.924 компаније, Београд је, уз велики раст и један од главних IT центара у овом делу Европе. Један од Мајкрософтових развојних центара се налази у Београду, а у време оснивања је био пети центар те врсте на свету.15) Многе светске компаније бирају Београд као регионални или европски центар, као што су Asus,16) Intel,17) Dell,18) NCR Corporation,19) Cisco Systems, SAP AG, Acer, Imtel Computers, Hewlett-Packard, Huawei, Microsoft, итд.

Град има прворазредни саобраћајни значај, као железничко и друмско чвориште (паневропски коридор 10). Као град на ушћу двеју река, Београд је и важно међународно речно пристаниште (паневропски коридор 7), а ту је и међународни аеродром „Никола Тесла”. Београд је такође значајан телекомуникациони центар за фиксну и мобилну телефонију и интернет. У њему су развијени значајни привредни и пољопривредни капацитети, посебно металска, металопрерађивачка и електронска индустрија, затим трговина и банкарство. На ширем подручју Београда, Смедерева и Панчева, на обалама Дунава, лоцирана је слободна трговинска зона на површини од 2.000 m².

Септембра 2006. просечан доходак у Београду је износио 40.891 динар, што је највиши просечни доходак у Србији. Просечна нето плата износила је 27.998 динара.

Култура

Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући ФЕСТ (Међународни филмски фестивал), БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал), БЕЛЕФ (Београдски летњи фестивал), БЕМУС (Београдске музичке свечаности), Београдски сајам књига, и Београдски фестивал пива.20) Добитник Нобелове награде Иво Андрић је написао своја најпознатија дела: „На Дрини ћуприја“ и „Проклета авлија“ у Призренској улици у Београду. Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: Бранислав Нушић, Милош Црњански, Борислав Пекић, Милорад Павић, Меша Селимовић и многи други.21)22)23)

Већина српске филмске индустрије се налази у Београду, а један од најпознатијих филмова снимљених овде је и филм Емира Кустурице из 1995, добитник Златне палме на Канском фестивалу — Подземље. Град је био један од главних центара југословенског „новог таласа”: ВИС Идоли, Екатарина Велика и Шарло Акробата музички бендови који су сви из Београда. Остали познати београдски рок уметници: Рибља чорба, Бајага и инструктори и остали. Током деведесетих, град је био главни центар (у бившој Југославији) музичког жанра турбофолк. Данас је центар српске хип хоп сцене, са извођачима као што су Београдски синдикат, Шкабо, Марчело и многи други.24) Београд такође има много позоришта, а најпознатија међу њима су Београдско народно позориште, Југословенско драмско позориште, Звездара театар, и Атеље 212. У Београду се налази и Српска академија наука и уметности, Народна библиотека Србије и Историјски архив Београда.

Музеји

Најпознатији музеј у Београду је Народни музеј, основан 1844. Садржи колекције више од 400.000 изложбених материјала, укључујући многа страна ремек-дела. Познато Мирослављево јеванђеље се налази у овом музеју.25) Војни музеј је нарочито популаран за стране туристе, највише због делова „невидљивог“ (стелт) авиона F-117 ког је југословенска противваздушна одбрана оборила у току НАТО агресије 1999. године. У музеју се такође налази још преко 25.000 осталих изложбених предмета од којих неки датирају из римског периода.26) Сличан музеј је Музеј југословенског ваздухопловства који има више од 200 авиона, од којих су 50 стална поставка. Неколико авиона у Музеју су једини „преживели” примерци тог типа, као нпр. Фијат G.50. Музеј излаже и неке делове оборених америчких и НАТО авиона.27) Етнографски музеј, основан 1901, садржи више од 150.000 предмета руралне и урбане културе Балкана, тачније држава бивше Југославије.28) Музеј савремене уметности садржи колекцију са око 8.540 примерака уметничких дела из Југославије од 1900. године.29) Музеј Николе Тесле, основан 1952. године, чува личне ствари Николе Тесле, научника по коме је јединица Тесла добила име. Музеј чува око 160.000 оригиналних докумената и око 5.700 осталих предмета.30) Још један од већих београдских музеја је Музеј Вука и Доситеја, који садржи експонате који говоре о животу, делу и завештању Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића, реформатора српског књижевног језика из 19. века који су такође уједно и били први министри српског образовања.31) У Београду такође постоји и Музеј афричке уметности, основан у време социјалистичке солидарности са неразвијеним нацијама Трећег света.

Образовање

Београд има два државна универзитета и више приватних институција за више и високо образовање. Београдски универзитет води порекло од Велике школе, основане 1808.32) Први српски универзитет формално је основан 27. фебруара 1905. Више од 70.000 студената студира на Београдском универзитету.

Дана 21. маја 1973. уметничке академије прерасле су у факултете уметности, а Уметничка академија постала је Универзитет уметности, други самостални београдски универзитет.33)

У Београду постоји 195 основних и 85 средњих школа. Од основних, постоји 162 редовних, 14 специјалних, 15 уметничких и 4 школе за основно образовање одраслих. Средњошколски систем обухвата 51 стручну, 21 гимназију, 8 уметничких и 5 специјалних школа. 230.000 уписаних ученика учи 22.000 запослених у преко 500 зграда који покривају око 1.100.000 m².34)

Ноћни живот

Београд има репутацију престонице која нуди свакодневни живописан ноћни живот, са мноштвом клубова отворених до свитања широм града. Најпрепознатљивији су клубови смештени на сплавовима дуж обала Саве и Дунава.35)36)37)

Викенд-посетиоци, посебно они из Северне Македоније, Босне и Херцеговине, Хрватске и Словеније, сматрају Београд већом метрополом од својих престоница због пријатељске атмосфере, сјајних клубова и барова, пића, непостојања језичке баријере, као и либералне регулативе везане за ноћни живот.

Позната места за љубитеље алтернативне музике, односно културе која не потпада под мејнстрим, познати су и афирмисани клубови као што су Академија (Клуб студената на ФЛУ), смештена у подруму Факултета ликовних уметности и КСТ (Клуб студената технике), смештен у подруму зграде Техничких факултета.38)39) Једно од најпознатијих места за алтернативне културне догађаје у граду је СКЦ (Студентски културни центар), који се налази преко пута Београђанке, једне од најзнаменитијих грађевина Београда. Концерти бројних домаћих и познатих страних група се често одржавају у СКЦ-у, као и уметничке изложбе и јавне дебате и дискусије.

Они који су наклоњени традиционалнијем српском ноћном животу, а љубитељи су староградске музике, типичне за северне крајеве Србије, могу да се одлуче за вече у Скадарлији, старој боемској четврти града где су се окупљали песници и уметници крајем 19. и почетком 20. века. У Скадарској улици и околини налазе се неки од најстаријих београдских ресторана. На једном крају четврти налази се некадашња најстарија београдска пивара, основана у првој половини 19. века.

Спорт

У Београду постоји око хиљаду спортских објеката, од којих многи својим капацитетом задовољавају потребе великих и готово свих врста спортских догађаја.40) Београд је био домаћин многим битним спортским догађајима у блиској прошлости, као што су Европско првенство у фудбалу 1976, Европско првенство у кошарци 2005, Европско првенство у одбојци 2005, Европско првенство у ватерполу 2006, Европски олимпијски фестивал младих 2007, Летња универзијада 2009, Европско првенство у рукомету 2012. и Светско првенство у рукомету 2013.

Београд се два пута неуспешно кандидовао за Летње олимпијске игре и то за Олимпијаду 1992. када је испао у трећем кругу гласања Међународног олимпијског комитета (тада су се игре одржале у Барселони) и Летње олимпијске игре 1996. када је град домаћин била Атланта.41)

Београд је дом и два највећа и најуспешнија спортска друштва у Србији, Партизана и Црвене звезде. Два највећа фудбалска стадиона у Београду су Маракана (стадион „Црвене звезде”) и Стадион ЈНА (стадион „Партизана”).42) Београдска арена се користи за кошаркашке и одбојкашке утакмице, заједно са халом Пионир43) док се Спортски центар „Ташмајдан“ користи за ватерполо утакмице.

Ада Циганлија је бивше острво на реци Сави, и највећи београдски спортско-рекреативни комплекс. Након његовог повезивања с обалом, направљено је вештачко језеро. Једна је од најпознатијих дестинација за Београђане током врелог лета. Ада Циганлија има 7 километара дугу плажу и објекте за разне спортове укључујући голф, рагби, фудбал, кошарку, одбојку, бејзбол и тенис. Екстремни спортови су такође доступни, као што су банџи џампинг, скијање на води и пејнтбал. На острву се налазе и стазе за вожњу бицикла, шетњу и џогирање.

Туризам

Од 2000-те године, упоредо са обнављањем дипломатских односа Србије са западном Европом и Америком, у Београду се примећује повратак страних туриста одсутних још од ратова из деведесетих година.

Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују Скадарлију, Народни музеј, оближње Народно позориште, Земун, Трг Николе Пашића, Милошев конак, Конак кнегиње Љубице, Теразије, Студентски трг, Калемегдан, Кнез Михаилову улицу, Дом Народне скупштине, Храм Светог Саве и Стари двор. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке Саве. Маузолеј Јосипа Броза Тита, назван Кућа цвећа, паркови, Ада Циганлија, Топчидер и Кошутњак који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из бивше Југославије. У последње време број младих посетилаца се веома увећао, нарочито оних из Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине који уживају у ноћном животу града.

Медији

Београд је најзначајнији медијски центар у Србији. У Београду је седиште Радио-телевизије Србије (РТС), јавног медијског сервиса, који има два ТВ програма, пет радио програма и музичку издавачку кућу ПГП РТС.44)

Најпопуларнија комерцијална медијска организација је РТВ Пинк. Веома популарна комерцијална медијска организација је и Б92, која има своју телевизијску и радио станицу, издавачку делатност и један од најпосећенијих интернет сајтова у Србији.45) Остале телевизијске станице у Београду су Прва српска телевизија, Happy TV, ТВ Авала, Студио Б и ТВ Ентер, а постоје и многи специјализовани канали као што су СОС (спорт), Метрополис (музика), Арт ТВ (уметност), Синеманија (филмови) и ТВ Ултра (дечји програми).

Најпознатије радио-станице у Београду су: Радио Београд 202, Радио Б92, Радио Индекс, Радио Новости, Радио Носталгија, Радио Пингвин, Радио Топ ФМ, Радио С и Радио Студио Б.

Дневне новине са седиштем у Београду су: Политика, Вечерње новости, Блиц, Данас, Спорт, Спортски журнал, Глас јавности, Вести, Информер, Грађански лист, Ало, Курир. Бесплатне дневне новине 24 сата46) су основане у јесен 2006.

Најзначајнији недељни листови су: НИН, Време, Стандард и Европа.

Такође, у Београду ради и неколико новинских агенција: Танјуг, ФоНет, Бета и Тикер.

Архитектура

У различитим деловима града архитектура варира од типично централноевропског стила (Земун), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до најмодерније архитектуре Новог Београда. Архитектура 19. века је доста утицала на архитектонске трендове у Србији, па и у Београду. Нарочито је видљив утицај аустроугарске архитектуре 19. века. Под комунизмом, већина кућа је грађена брзо и јефтино, што је довело до бруталистичке архитектуре блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након Другог светског рата.

Саобраћај

У целини гледано, градске саобраћајнице у Београду су преоптерећене. Београд има само један ауто-пут у правцу исток—запад (који преко моста Газела повезује Нови Београд са старим делом града) док нема ни једну брзу саобраћајницу у правцу север—југ. Постојећи мостови су недовољни и са малом пропусном моћи (посебно стари мост на Сави).

Београдски јавни превоз је заснован на аутобуском (112 линија), трамвајском (12 линија) и тролејбуском (8 линија) саобраћају.47)

Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. Београдска приградска насеља повезана су ауто-превозником „Ласта”. Београд такође има и регионалну железничку мрежу Беовоз којом управљају ЈП Железнице Србије.

Београдска приградска железница, названа Беовоз, има 4 линије које повезују предграђе са центром. Београд поседује и градску железницу БГ:Воз, која са 9 електромоторних гарнитура РВР 412 саобраћа на линији Батајница — Панчевачки Мост. У плану је продужетак ове линије до Крњаче што ће бити остварено након постављања двоколосечне пруге преко Панчевачког моста. Такође је у плану и увођење друге линије на релацији Прокоп—Ресник. Београдски метро, који се планира још од 1950, предвиђао је у првој фази две линије и у перспективи мрежу од девет линија градског и регионалног метроа, али није се никада почело са изградњом. Од 2003. предвиђен је лаки шински систем који је требало да буде изграђен до 2008;48) његова изградња такође није отпочела али се планира почетком 2013.

Тренутно, железничка пруга и даље пролази поред Саве а многобројни индустријски колосеци заузимају вредно грађевинско земљиште. Градска главна железничка страница повезује Београд са осталим европским престоницама, као и са много других градова у Србији, а у изградњи је станица Прокоп која ће у будућности преузети улогу главног чворишта. Нажалост, станица Прокоп доста је удаљена од главне аутобуске станице, што ће у будућности отежавати путнички саобраћај.

Магистрални и ауто-путеви су повезани са Новим Садом и Суботицом на северу, Нишом на југу, и Загребом, главним градом Хрватске на западу, и омогућују лак прилаз аутомобилом већим градовима у региону.

Београдски аеродром „Никола Тесла”, међународног карактера, налази се у близини Сурчина на 18 километара од Београда. На аеродрому се налази 18 канцеларија страних авио-компанија и неколико рентакар компанија. Број путника од 2000. до 2004. достигао је број од 2 милиона. Нажалост, аеродром није повезан лаким железничким саобраћајем са центром града и на аеродрому не постоји ни један хотел. Између центра града и аеродрома саобраћа аутобус сваких пола сата.

Спортски аеродром „13. мај” налази се на левој страни ауто-пута Београд - Нови Сад, гледано из правца Београда, паралелно са пругом, у насељу Земун Поље.

Пошто се град налази на ушћу две главне реке, Дунава и Саве, Београд има неколико мостова — два главна су Бранков мост и Газела и оба повезују центар града са Новим Београдом. Првог дана 2012. године, за саобраћај је отворен Мост на Ади који је први мост саграђен у Београду у последњих 30 година. Најдужи мост је Панчевачки мост, који повезује Београд са Банатом. Током 2011. започета је изградња још једног моста преко Дунава. Мост који ће спајати Земун и Борчу и носити назив Кинески мост према најавама биће завршен до 2014.

Лука Београд се налази на Дунаву и намењена је првенствено промету роба, док је пристаниште на Сави намењено туристичким бродовима.

Знаменитости

Међу страним и домаћим туристима најпознатије знаменитости Београда су:

  • Авала (излетиште),
    • Авалски торањ
  • Калемегдан
    • Београдска тврђава
    • Стамбол капија
    • Победник (споменик)
  • Стари двор
  • Спомен црква Св. Димитрија у Лазаревцу
  • Београђанка
  • Сава центар
  • Кућа цвећа (маузолеј) Јосипа Броза Тита
  • Винча – Бело брдо
  • Скадарлија

Имена кроз историју

  • Singidūn(on) | келтско име града
  • Singidūnum | романизовано келтско име
  • Београд, Beograd | словенско име; први пут се јавља 878. у писму папе Јована VIII цару Борису бугарском
  • Бијоград | По Вукову речнику (1818.)49)
  • Биоград на Дунаву | назив у Црној Гори и Далмацији
  • Alba Graeca | латинизовано име града
  • Alba Bulgarica | латинизовано име града током бугарске владавине
  • Fehérvár | мађарско име
  • Weißenburg | немачко име
  • Castelbianco | италијанско име
  • Nandoralba | у средњовековној Мађарској до 14. века
  • Nándorfehérvár | у средњовековној Мађарској
  • Landorfehérvár | у средњовековној Мађарској
  • Veligradon | византијско име
  • Veligradi, Βελιγράδι | грчко име
  • Dar Ul Jihad | османлијско име, значи Кућа рата
  • Belgrat | турско име
  • Prinz Eugen Stadt | нацистичко име
  • Белград | руски, бугарски, македонски назив.

Побратимљени градови и међународна сарадња

Београд је побратимљен са следећим градовима:50)

Остале форме сарадње и градског пријатељства сличне братимљењу:

Награде

Град Београд је примио разне домаће и међународне ордене и признања, укључујући Медаљу части, Ратни крст, Карађорђеву звезду са мачевима и Орден народног хероја Југославије.51) Дана 13. марта 2006. часопис „Фајненшел тајмс” из Лондона наградио је Београд титулом „Град будућности јужне Европе”.52)

Београд у видео играма

Београд се појављује и у популарној рачунарској видео-игри Battlefield 2142. коју прави EA Games. Терен на коме се игра је мапа Београда и представља Европску унију која се бори против паназијских јединица након великог футуристичког леденог доба.

У игри Half-Life 2, зграда Народне скупштине Републике Србије је адаптирана у град Сити 17 у којем се одиграва радња ове игре. Зграда се у игри зове Овервоч нексус. Такође, споменик Кнезу Михаилу Обреновићу се појављује у истој игри.

У популарној стратешкој игри и франшизи игре Commandos, Београд се појављује током једне мисије и нацистичког бомбардовања града.

Сродни чланци

Литература

  • Милорад Павић: Кратка историја Београда; Дерета, 2000, ISBN 86-7346-117-0
  • Јасмина Тешановић: Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду; Cleis Press 2000, ISBN 1-57344-114-7
  • Florence Levinsohn: Belgrade; Ivan R. Dee, 1995, ISBN 1-56663-061-4
  • Републички завод за статистику Републике Србије, Национална или етничка припадност - подаци по насељима, http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/NEP1.pdf, PDF, приступ 29. октобар 2006, edition = Књиге резултата Пописа 2002, 2002, Републички завод за статистику Републике Србије, Београд, стр. 14
  • Никола Тасић, coauthors = Драгослав Срејовић, Братислав Стојановић, editor = Владислав Поповић, Смиљка Кјурин (преводилац), Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону, http://www.rastko.org.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html, приступ 28. октобар 2006, 1990, Београд, chapter = Винча и њена култура, chapterurl = http://www.rastko.org.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html#_Toc504111710
  • Mitchell Laurence, Belgrade, http://books.google.com/books?id=mgH_t4jTCQUC, 2005, Bradt Travel Guides, isbn=978-1-84162-145-6
  • Norris David A, Belgrade A Cultural History, http://books.google.com/books?id=b7RWayXdH0UC, 2008, Oxford University Press, isbn=978-0-19-970452-1

Спољне везе

1)
„Vinca”, Никола Тасић, coauthors = Драгослав Срејовић, Братислав Стојановић, editor = Владислав Поповић, Смиљка Кјурин (преводилац), Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону, http://www.rastko.org.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html, приступ 28. октобар 2006, 1990, Београд, chapter = Винча и њена култура, http://www.rastko.org.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html#_Toc504111710
2)
„ancient”, Град Београд - Историја (Антички период), 5. 10. 2000, приступ 20. 9. 2011.
4)
„popis”, Републички завод за статистику Републике Србије, Национална или етничка припадност - подаци по насељима, http://webrzs.stat.gov.rs/axd/Zip/NEP1.pdf, PDF, приступ 29. октобар 2006, edition = Књиге резултата Пописа 2002, 2002, Републички завод за статистику Републике Србије, Београд, стр. 14
5)
„assemb”, Град Београд - Градска власт, приступ 20. 9. 2011.
6)
„municip”, Град Београд - Градске општине, приступ 20. 9. 2011.
8)
Град Београд - Клима, приступ 20. 9. 2011.
11)
Refugee Serbs Assail Belgrade Government: Вашингтон пост, 22. јун 1999.
12)
popis
13)
Кинези Марко, Милош и Ана!, Курир, 19-20. фебруар 2005.
14)
Кинеска четврт у Блоку 70, Време бр. 471, 15. јануар 2000.
15)
Microsoft Development Center Serbia, 1. 4. 2011, приступ 15. 5. 2013.
26)
Град Београд - Музеји 4, приступ 20. 9. 2011.
28)
Град Београд - Музеји 3, приступ 20. 9. 2011.
29)
Град Београд - Музеји 2, приступ 20. 9. 2011.
31)
Град Београд - Музеји 1, приступ 20. 9. 2011.
35)
//The Observer//: „Why I love battered Belgrade”, Приступљено 21. 4. 2013.
36)
Београд растура: Њујорк тајмс
45)
Б92 на 8.598. месту у свету, приступ 20. 9. 2011.
46)
Медија центар: „Штампа“, приступ 18.4.2013.
47)
ГСП „Београд“ - Статистика, 31. 12. 2010, приступ 20. 9. 2011.
49)
Караџић, Вук Стефановић. Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечма = -{Wolf Stephansohn's Serbisch-Deutsch-Lateinisches Wörterbuch = Lupi Stephani F. Lexicon Serbico-Germanico-Latinum}-, Беч -{(Wien, Viennae)}- : -{Gedruckt bei den P. P. Armeniern}-, 1818., стр. 31./32., лева колона (a).
београд.txt · Последњи пут мењано: 2023/08/19 22:21