Корисничке алатке

Алатке сајта


историја_београда

Историја Београда

У центру Београда, испод данашње палате Албанија, пронађени су, током њене градње, 1938. године скелети неандерталца који је погинуо у борби са мамутом чији је скелет нађен у близини,1) што говори о насељености простора данашњег Београда још у праисторијско доба. Касније се на простору Балкана, пре око 7.000 година, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име.2) Насељен у трећем веку п. н. е. од стране Келта, тај простор убрзо прелази у руке Римљана и постаје насеобина Сингидунум.3) За владавине цара Диоклецијана, током прогона хришћана, у Сингидунуму се помињу први хришћански мученици.4) Једни од најстаријих по имену познатих хришћанских страдалника у овом граду су Ермил и Стратоник. Поделом Римског царства остаје под контролом Византије.

Средњи век

Сингидунум су нападали многи освајачи, попут Хуна, Сармата, Острогота и Авара — пре доласка Словена око 630. године нове ере. Први записи о словенском имену „Београд” датирају из 878. године (словенски облик „Бјелград”), за време владавине Првог бугарског царства, упућујући на утисак тврђаве сачињене од белог камена посматране од стране реке и панонске равнице. Град је остао предмет размирица између Византије, Мађарске и Бугарске наредна четири века.5)

Град коначно прелази под власт Срба као део Срема 1284. године. Први српски краљ који је владао Београдом био је Стефан Драгутин (1276—1282), владар Краљевине доњег Срема (Мачве), ког је добио на поклон од свог таста, мађарског краља Ладислава IV.6) Након великих губитака у Косовском боју 1389. године, Српско царство почиње да се распада и његови јужни делови великом брзином прелазе у руке Турака Османлија.7) Ипак, север је дуго одолевао. Српски деспот Стефан Лазаревић добио је Београд од угарског и римског краља Жигмунда Луксембуршког, након што је постао његов вазал. Године 1405. Стефан Лазаревић је прогласио Београд својом престоницом. У наредном периоду, Београд је доживео велики успон. Поновно су утврђене старе зидине града, заједно са замцима, а цркве и тврђаве обновљене, што је помогло да град одолева навалама Турака чак 70 година.

У ово време, Београд је постао уточиште многим балканским народима који су бежали од власти Османлија. Верује се да је број становника у ово време достизао и 40.000—50.000. Током владавине Ђурађа Бранковића, већи део деспотства доспева под турску власт, међутим, Београд долази под заштиту мађарских краљева.8) Турци су желели да покоре Београд јер им је представљао препреку у даљем напредовању ка централној Европи. Напали су 1456. када се одиграла чувена Опсада Београда где је хришћанска војска под вођством Сибињанин Јанка успешно одбранила град од турског напада.9)

Османско царство

Војска под вођством Сулејмана Величанственог, 28. августа 1521. освојила је Београд од Мађара, што је означило пад града под Османско царство. Турци Османлије након тога насељавају срушен и спаљен град, постепено га претварајући у китњасти оријентални град, чија је панорама са многобројним мунарама издалека одушевљавала многе европске путнике тог доба.10) Око 1571. године у Београду је било 27 насеља (махала). Град је 1594. захватила велика српска побуна (Банатска побуна) коју су Турци успели да угуше, спаљене су многе цркве, реликвије и мошти Светог Саве на Врачару. Управо због тога је ово место одабрано за градњу Храма Светог Саве.11)

Следећих деценија град је био миран, а био је и важно седиште округа (Смедеревског санџака, познатог и као Београдски пашалук), повезан са Истанбулом Цариградским друмом. Привукао је многе трговце и становнике — Турке, Јермене, Грке, Роме и остале. Према османлијском путописцу Евлији Челебији, који је боравио у Београду 1660. године, Београд је тада имао око 98.000 становника, од којих 77.000 су били муслимани.12) Постао је више од обичног града, са исламском архитектуром, јавним купатилима и многим новим џамијама.13) Београд је већ концем 16. века, по својој лепоти и величини, умногоме надмашивао Будим, Софију, Сарајево, Скопље и многе друге градове европског дела Османског царства.14) Према Евлији Челебији, 1660. године у граду је било чак седамнаест дервишких текија у којима су се изучавала дела великих суфијских мислилаца.15) Највећом и најлепшом џамијом Београда сматрана је Батал џамија, коју су путописци упоређивали са Аја Софијом.16) Данас је једина преостала Бајракли џамија на Дорћолу.

Београд је три пута од Турака освајала Аустрија (1688—1690, 1717—1739, 1789—1791), а Османлије су га поново заузимале, уз велика разарања.17) Београд постаје „Дар-ул-џихад” — Тврђава Џихада, како су га Османлије тада називале.18) Током овог периода, град су захватиле две велике сеобе Срба, у којима су се стотине хиљада Срба, предвођених патријарсима, повлачили заједно са Аустријанцима у Хабзбуршко царство 1690. и 1737—39, где су се населили у данашњој Војводини и Славонији.

Након турског пораза под Бечом, септембра 1688. године, Аустријанци су заузели Београд. Османлије су успеле накратко да поврате Београд 1690—1717. Војска Аустријског царства под заповедништвом надвојводе Еугена Савојског по други пут је освојила Београд 1717. После победе над аустријском војском 1739. године код Гроцке, Османлије су поново загосподариле Београдом, и њиме владале наредних 50 година (1739—1789).

У Првом српском устанку, устаници су ослободили Београд 1806. године.19) Устаници су држали град од 8. јануара 1806. до 1813, када су га поново заузеле Османлије.20)

Краљевина Србија

Од 1817. био је престоница Кнежевине Србије (сем у периоду 1818—1841, када је Крагујевац био главни град). Престоницу из Крагујевца у Београд је преместио кнез Михајло Обреновић. Кад је Србија стекла потпуну независност 1878. и постала Краљевина Србија, Београд је опет постао кључни град на Балкану који се веома брзо развијао.21)22) Међутим, упркос изградњи железничке пруге до Ниша, укупни услови у Србији били су као и у осталим претежно пољопривредним земљама, а Београд је 1900. имао само 69.100 становника.23) Убрзо, 1905. број становника се повећава на преко 80.000, а на почетку Првог светског рата 1914. и до 100.000, не рачунајући Земун који је тада припадао Аустругарској.24)

Након Првог светског рата и окупације од стране Аустроугарске и немачких трупа, Београд је доживео брз развој и значајну модернизацију као престоница нове Краљевине Југославије. Мало је позната чињеница да је Београд тада имао један од првих будистичких храмова у Европи.25) Током двадесетих и тридесетих година 20. века, број становника се попео на 239.000 до 1931. заједно са западним предграђем Земуном, који је раније био у Аустроугарској. До 1940, број становника је био око 320.000, прираштај становништва између 1921. и 1948. износио је приближно 4,08 % годишње.26)

Други светски рат

Југославија је 25. марта 1941. потписала Тројни пакт и придружила се Силама осовине. Због овога је 27. марта уследио масовни протест у Београду и државни удар. Град је 6. и 7. априла тешко бомбардовао Луфтвафе и усмртио 2.274 људи. У бомбардовању је запаљена и изгорела Народна библиотека Србије, где су настрадале хиљаде књига и средњовековних рукописа.27) Југославију су напале немачке, италијанске, мађарске и бугарске снаге, уз помоћ Албанаца и Хрвата. Након капитулације Краљевине Југославије, сремска предграђа Београда (Земун) су ушла у састав Независне Државе Хрватске, нацистичке марионетске државе. У Београду и централној Србији нацисти су подржали формирање владе Милана Недића.28)

Београдски Јевреји, Роми, комунисти, и други антифашисти одведени су у логоре Сајмиште и Бањица, кроз које је у току рата прошло око 125.000 логораша. Јеврејска заједница је од 1643. живела у четврти Дорћол поред Дунава. Пре рата ту их је било 10.400. Окупацију је преживело свега око 10% њих. На Сајмишту је страдало око 40.000 Срба и 7-8.000 Јевреја.29) На Бањици је убијено око 4.200 људи. Ликвидације су вршили немачки окупатори, док су логораше углавном хапсили српски квислинзи, који су чинили и администрацију Бањичког логора.30)

Град су бомбардовали и савезници 16. и 17. априла 1944. године. Тада је погинуло 1.600 људи.31)

Борбе за ослобођење града су почеле 13. и 14. октобра, а град је коначно ослобођен 20. октобра 1944. Ослободили су га заједничким снагама партизани и Црвена армија. Губици партизана су били око 1.000 бораца, а Црвене армије око 2.000. У току целог рата, Београд је изгубио око 50.000 људи и претрпео тешка разарања.32)

СФР Југославија

У послератном периоду Београд се развијао као главни град нове Југославије и убрзо израстао у велики индустријски центар.

Године 1951. почела је изградња Новог Београда са друге стране реке Саве, где су се до тада налазиле само мочваре и трска. Град су, бар у почетку, градиле добровољне омладинске радне бригаде.

Године 1961, поводом мучког убиства Патриса Лумумбе (јануар 1961), у Београду су одржане жестоке демонстрације, са више повређених. Том приликом је извршен и упад у белгијску амбасаду.

Прва конференција несврстаних одржана је у Београду 1961. године.

Београд је био и поприште великих студентских демонстрација 1968.

Марта 1972. године Београд је био центар последње епидемије великих богиња у Европи. Епидемија, која је укључивала присилне карантине и масовне вакцинације, окончана је крајем маја.33)

У мају 1980. умро је и доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Поред готово свих водећих светских државника, сахрани је присуствовало и око 700.000 грађана.

Скорашња историја

Дана 9. марта 1991. у Београду су одржане велике демонстрације, предвођене Вуком Драшковићем, против режима Слободана Милошевића. Том приликом су погинуле две особе, седамнаестогодишњи средњошколац Бранивоје Милиновић, и полицајац Недељко Косовић, 203 људи је повређено, а 108 ухапшено.34) Према разним медијским изворима, на улицама тог дана је било између 100.000 и 150.000 људи. Касније у току дана, на улице су изведени тенкови у циљу успостављања мира.

Након непризнавања резултата локалних избора 1996, опозиција је у Београду организовала свакодневне грађанске и студентске протесте против Милошевићеве владавине, у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997.35) После попуштања режима и признавања резултата избора Зоран Ђинђић постаје градоначелник Београда.

НАТО агресија 1999. проузроковала је значајну штету градској инфраструктури. Међу погођеним објектима биле су и зграде неколико министарстава, зграда РТС у којој је погинуло 16 запослених, неколико болница, хотел „Југославија”, некадашња зграда Централног комитета, телевизијски торањ на Авали, као и кинеска амбасада на Новом Београду.36)

Након избора 24. септембра 2000. године Београд је постао поприште масовних демонстрација са 800.000 по полицијским проценама, а по другим изворима и до 1.000.000 учесника, које су довеле до коначног пада Милошевића са власти.37)38)

Сродни чланци

1)
Зоран Љ. Николић и др Видоје Д. Голубовић, „Београд испод Београда“ (4. допуњено издање), Београд 2004. ISBN 86-355-0632-4
2)
Vinca
3)
ancient
4)
Servia, Catholic Encyclopedia, приступ 20. 9. 2011.
5)
„bhistory”, Град Београд - Историја (Византија), приступ 20. 9. 2011.
8)
MSH
10)
„most.ba”, Abdulah Talundžić, Džamije u Beogradu, 7. 7. 2004, приступ 20. 9. 2011.
12) , 14) , 18) , 19)
most.ba
15)
Evlija Čelebija, Putopis – odlomci o jugoslovenskim zemljama I, prev. H. Šabanović, Svjetlost, Sarajevo, 1957, pp. 99.
17)
imperialrule
21)
bglib
25)
Arash Bormanshinov: „Prvi budstički hram u Evropi”; Elista, Šambala, 5-6/, 1997.
27)
Serbie et Yougoslavie, fr, Dušan T. Bataković, op. cit., pp. 308 et 309
28)
Dušan T. Bataković, op. cit., pp. 325 à 327
29)
Sajmiste, Shoah Resource Center, The International School for Holocaust Studies
30)
HOLOCAUST HISTORY MISAPPROPRIATED Mindstream: A Monthly Jewish Review November 1992. Volume XXXVIII No.8.
31) , 32)
Serbie et Yougoslavie
33)
Bioterrorism: Civil Liberties Under Quarantine, 23. 10. 2001, приступ 20. 9. 2011.
37)
Glenny, Misha. Can Serbia's new leaders overcome the legacy of Slobodan Milosevic?. Њујоркер, 30. октобар 2000.
историја_београда.txt · Последњи пут мењано: 2023/08/19 22:06