Корисничке алатке

Алатке сајта


радио-телевизија_србије

Радио-телевизија Србије

Радио-телевизија Србије (РТС), национална медијска кућа у Србији која под данашњим именом постоји од 1. јануара 1992. године.

Крајем 2005. године РТС почиње трансформацију у медијски јавни сервис Србије. Поновним увођењем претплате (укинута 2001. године) и ослобађањем од буџетског финансирања, стварају се кључни услови за њену трансформацију.

РТС је пуноправан члан Европске радиодифузне уније.

Данас РТС чине1) десет програма (пет радијска и пет телевизијска) укључујући и сателитски програм, разграната мрежа дописништава, телетекст и интернет издање, музичка продукција (народни, забавни, џез, симфонијски оркестар и хорови и дечји хор Колибри), продукција носача звука (ПГП), издавачка делатност, истраживачка служба и документациони центар.

Историја

Данашње уређење

Радио-телевизија Србије се данас дели на Радио Београд и Телевизију Београд, тако да иако се канали ТВБ-а зову РТС 1 и РТС 2 често на одјавним шпицама емисија на овим каналима можете видети натпис: производња РТС-ТВБ. Дана 18. децембра 2003. године у РТС је било 5.936 запослених, у сталном радном односу.

ТВ емитовање

РТС емитује телевизијски програм у укупном дневном обиму од 96 часова. Радијски програми РТС емитују 96 часова програма дневно, а суботом и недељом по 108 часова. Учешће програма из сопствене продукције у укупном телевизијском емитовању је, на Првом програму 95%, на Другом 90%, на Трећем 58% (до укидања Трећег канала, 1. маја 2006.), на Сателитском 96%, а у радијском емитовању 98,8%.

Радио емитовање

Радијски програм РТС се емитује преко УКТ ФМ мреже предајника и репетитора на 17 локација. Први програм Радија Београд се емитује на средњим таласима, преко мреже предајника на 11 локација. ЕТВ емитује ТВ програм РТС преко мреже предајника на 12 локација и мреже репетитора на 238 локација.

Дописнички центри

Радио и ТВ програми РТС се дистрибуирају преко мреже микроталасних РР веза (44 хопа) која повезује 14 емисионих локација. У систем контрибутивних веза повезано је 22 локална дописничка центра, од којих је први отворен у Крагујевцу.

У Србији

У иностранству

  • Беч, Аустрија
  • Вашингтон, САД
  • Брисел, Белгија
  • Чикаго, САД
  • Москва, Русија
  • Рим, Италија
  • Париз, Француска
  • Токио, Јапан

Продукциони центри РТС

РТС (мислећи, притом, на ТВ Београд и Радио Београд) се налази на више локација у Београду. Телевизија је смештена у два велика ТВ-центра - у центру града (комплекс зграда у Таковској 10 и Абердаревој 1 и 1а) и у Кошутњаку (у Кнеза Вишеслава 88, надомак Филмског града). Ту је и један мањи ТВ-центар, заправо историографски посматрано најважнији, на Београдском сајму. То је прва зграда српске телевизије и ту се налази један омањи студио и канцеларије појединих редакција. Међутим, ТВБ има своје зграде (делове администрације, издавачка делатности и сл.) и на другим локацијама у граду.

ТВ-центар у Абердаревој (некадашња зграда Авала филма) отворен је 1. октобра 1966, нова, тзв. плава зграда започета је 1989. а зграда у Таковској, подигнута током седамдесетих па оштећена током Петооктобаске револуције, реконструисана је и постепено усељавана током 2004. У овим зградама се данас налазе Дирекција, Центар Документације, редакције, студији, режије, техника, мастер, монтажне јединице, собе за преглед трака, Обезбеђење РТС, галерија РТС и др.

Центар у Кошутњаку, као први ТВ дом, свечано је отворен 1980. и тамо су смештени: студији са пратећим објектима, режије, техника, линк, депои, магацини и др.

Продукциони центар Радија Београд налази се у Хиландарској 2. Ту су смештени редакције, студији, техника, библиотека и други садржаји.

РТС поседује више радијских и ТВ студија, четири РЕМ јединице за монтажу, шест БЕТА монтажа, пет дигиталних монтажа и једну offline монтажу. Продукција има 35 мобилних камера са 60 KW расвете. Преносна техника РТС поседује пет репортажних кола, девет пари линковских веза и пет мобилних екипа расвете.

Возни парк обухвата 194 возила специјализоване или опште намене.

РТС поседује и лиценцу за сертификацију кабловских дистрибутивних и тзв. заједничких антенских система.

Подаци о гледаности ТВ канала

Радним данима је, просечно по грађанину Србије, гледаност Првог програма РТС 104 минута, Другог програма 71 минут, а Трећег канала 96 минута. Гледаност расте у дане викенда и то: суботом Први програм РТС се гледа 108 минута, Други програм 80 минута; недељом се Први програм РТС гледа 117 минута, a Други програм 94 минута. (извор: СММРИ)

Радним данима, Први програм РТС-a гледа 3,7 милиона гледалаца, Други програм 800.000 гледалаца, а Трећи канал (до 1. маја 2006) 1,8 милиона. Суботом Први програм РТС-a гледа 3,1 милион, Други програм 800,000, а Трећи канал (до 1. маја 2006) 1,2 милиона гледалаца. Недељом Први програм гледа 4,3 милиона, Други програм 800.000 а Трећи канал (до 1. маја 2006) 1,3 милиона гледалаца. (извор: СММРИ)

Радио Београд

Радио Београд има за циљ стварање висококвалитетних програма, ослобођених уско комерцијалних интереса и политичке пристрасности. Реч је о широкој скали понуда које треба да задовоље потребе свих грађана у области информисања, образовања и забаве и унапређењу јавних вредности.

На дан 10.2.2005. године у Радио Београду је 470 запослених и то: Радио Београд 1 210, Радио Београд 2 80 III програм 23, Драмски програм 17, Београд 202 60, Радио 101 24 и Програмске службе 56. Кадрови са високим школским образовањем учествују са 27% у структури запослених, са вишим 10%, а са средњим 50,5%.

Канали Радија Београд

  • Београд 1
  • Београд 2
  • Београд 3П
  • Београд 202
  • Стереорама (Емитује викендом, не емитује у Београду)

Телевизија Београд

Телевизија Београд данас има три земаљска, један сателитски и један канал у високој резолуцији (ХД).

Радио-телевизија Србије располаже са шест опремљених телевизијских студија, од којих је један дигитални (за Дневник, кратке вести на сат времена, спортске најаве, најаве емисије Трезор и специјалне политичко-информативне емисије), један виртуелни (за дечје емисије, временску прогнозу и све садржаје који захтевају интерактивне садржаје и није им потребан стандардни сет сценографије – то се надокнађује компјутерски, путем „хрома-кија“) а један за колажне емисије, попут Јутарњег програма и Београдске хронике.

Ова четири студија се, поред једног у изградњи (тренутно у финалној фази) налазе у ТВ-центру у Абердаревој. Два студија за политичке и забавне садржаје налазе се у Кошутњаку, док је један смештен у ТВ-центру на Сајму.

Поред тога, ТВБ поседује и тонске студије, тј. студије за синхронизацију.

Од 2008. до 2011., РТС ће покренути 5 нових HD канала. Ови канали биће посвећени спорту, деци, вестима, култури (РТС Дигитал). Биће покренут и канал посвећен женама. Директор Телевизије Београд је Никола Мирков.

У 2010. години Радио-телевизија Србије је од реклама остварила приход од 24,9 милиона евра.2)

Активни канали

Неактивни канали

РТС Интернет

У складу са правилима Европске радиодифузне уније, РТС преко својих сајтова емитује свој РТС САТ програм. Такође програм Радио Београда се емитује преко интернета.

У току трајања Светског првенства у фудбалу 2010. РТС је посетиоцима из Србије понудио да гледају све утакмице на свом сајту. Посетиоци из иностранства су то могли да ураде преко сајта Евровизије.

Средином 2010. покренута је интернет страница прилагођена за мобилне телефоне (РТС Mobile).

Интернет страница РТС је једна од првих која је регистровала ћирилични .срб домен. Домен је почео да се користи од 27. јануара 2012. Страницу је могуће посетити на адреси ртс.срб.

ПГП РТС

Пун назив: Продукција грамофонских плоча Радио-телевизије Србије. Дискографска кућа у оквиру РТС основана је 1951. као „Југословенске грамофонске плоче – Југодиск“.

Током свог вишедеценијског постојања, ПГП је створио фонотеку од преко 10.500 наслова (издања), преко 120.000 нумера и око 6.000 сати програма.

Музичка продукција РТС

На националном нивоу, ова институција датира од 1937. Музичка продукција РТС обухвата следеће сегменте: Симфонијски оркестар, Хор, Дечји хор, Дечји хор Колибри, Џез оркестар, Народни оркестар и Народни ансамбл. Циљ постојања овог сегмента РТС је прикупљање грађе из националне и интернационалне, жанровски веома различите, музике.

Од 1950. постоји и Нототека која садржи око 30.000 музичких дела најразличитијих жанрова. Концертна делатност, снимање музике за потребе програма РТС, издавачка делатност, сарадња са еминентним уметницима из целог света само су део послова којима се бави ова институција у оквиру РТС. Тренутно броји око 250 професионалних музичара.

Слогани

  • 2005-????: Јавни медијски сервис европске Србије.
  • 2007-????: Ваше право да знате све.
  • 2008: Гледај. Слушај. Мисли.

Спољне везе

1)
„rts”, Упознајте РТС, РТС, Приступљено 29. априла 2011.
радио-телевизија_србије.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/07 19:06