Панчево (ПА) (мађарски Pancsova, немачки Pantschowa, словачки Pánčevo), град који се налази у Србији и њеној Аутономној Покрајини Војводини. Налази се на обалама Тамиша и Дунава, у јужном делу Баната. Град је административно седиште Јужнобанатског управног округа.

Панчево је четврти град у Војводини по броју становника. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Панчеву живи 76.203 становника, а на територији града Панчева 123.414 становника.¹⁾

Панчево се налази на 77 метара надморске висине, и то на координатама 44°54′ северно и 20°40′ источно. Налази се 18 km североисточно од Београда, главног града Србије, на ушћу Тамиша у Дунав. Територија Панчева се сматра једном од најтоплијих подручја Војводине, са просечном годишњом температуром од 11,3 °C и са више од 100 сунчаних сати током године. Просечна годишња вредност за релативну влажност ваздуха је 77%. Падавине су највеће на крају пролећа, почетком лета, крајем јесени и почетком зиме. Просечна количина падавина током године износи око 643 mm.

Панчево припада простору умерено континенталне климе, са четири годишња доба, коју карактеришу дуга и топла лета и јесени, благе зиме и кратка пролећа. Посебну специфичност климе представља кошава, јак и сув ветар који траје и до три недеље. Поред кошаве, доста су заступљени и југозападни, западни и северни ветрови. Број ветровитих дана током године је 45, а највећа влажност ваздуха је током месеци са најнижом температуром (новембар, децембар, јануар и фебруар).²⁾

Град је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Pancsova, тур. Pançova, нем. Pantschowa, рум. Panciova, слова. Pánčevo.

Назив Панчева је словенског порекла. Његов корен је старословенска реч пачина/панчина, која означава стајаћу воду које је некада у овом делу Баната много било. Назални глас н који се у налази у називима Панчево, Панчова, Панчал итд. сведочи о великој старини овог назива места.³⁾

Због честих промена господара - (Римљани, Келти, Хуни, Авари, Словени, Мађари, Татари, Турци, Немци) често се мења и назив овог стратегијско важног места:⁴⁾

• Пануцеа/Паноча - називи који се налазе у једном списку утврђења из доба владавине великог мађарског везира Гезе I
• Бансиф - назив који потиче од арапског географа Абу Абдулаха Мухамеда ел Идрисија, који га 1153. године наводи у свом делу „Познавање Балканског полуострва”
• Панука - назив који спомиње Анонимус, нотар краља Беле
• Панчал - назив који наводи Матија Талоци, капетан Београда и велики жупан Ковинске жупаније, у једном свом писму од 1430. године
• Пансег - назив који спомиње француски племић Бертрандон де ла Брокијер у свом извештају краљу Филипу Добром
• Пајчова - назив који се налази у рукопису арапског писца Мехмеда Сипахи Заде, написаном 1605. година а носи назив „Најјаснији путеви за познавање земаља и градова”
• Панзова - назив који потиче од турског путописца Евлије Челебије када је 1660. године пропутовао кроз Панчево
• Чомва - назив који је дао генерал Флоримунд Мерси након протеривања Турака 1716. године
• Панчова - назив за време владавине Аустријанаца и Мађара

в. Историја Панчева

Према попису из 2011. године, у Панчеву живи 63078 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,0 код мушкараца и 42,8 код жена). Ово насеље је углавном насељено Србима, а примећен је пад у броју становника.

МЗ Војловица:

• Војловица

МЗ Горњи Град:

• Бела Стена
• Горњи град
• Караула
• Скробара

MЗ Котеж:

• Котеж 1
• Котеж 2

МЗ Младост:

• Кудељарски насип
• Миса
• Младост

МЗ Стари Тамиш:

• Стари Тамиш

МЗ Стрелиште:

• Стрелиште

МЗ Тесла:

• Тесла

МЗ Центар:

• Доњи град
• Зеленгора
• Мали Лондон
• Пепељара
• Содара
• Топола
• Утвина колонија
• Центар

Становништво Панчева бави се претежно ратарством, али је врло лепо заступљен занат и трговина, нарочито стоком и храном. Индустрија је такође знатна, нарочито свиларска. У Панчеву су две православне цркве; старија (Вазнесенска) са темплом, коју је радио Константин Данил, и нова (Успенска) у византијском стилу, са сликарским и орнаменталним радовима Уроша Предића, Ст. Алексића и Марковића. У Панчеву има гимназија, трговачка академија, мушка и женска грађанска школа и аеродром интернационалног друштва за ваздушни саобраћај.

Након Првог светског рата, панчевачка индустрија доживљава своју другу младост и постаје један од индустријских гиганата бивших Југославија. Отварају се многобројне фабрике које запошљавају на десетине хиљада радника из Панчева, Београда и околних места из скоро целог јужног Баната. Неке од најважнијих су:

• Рафинерија нафте −(РНП) Почела да ради 1968.
• Азотара − Фабрика за производњу вештачког ђубрива. Почела да ради 1962.
• Петрохемија − Фабрика за прераду сировог бензина и производњу пластичних маса. Почела да ради 1977.
• Утва − Фабрика за производњу лаких авиона, камиона и приколица за камионе, делова за моторна возила и сервисирање и оправка моторних возила. Основана 1937. године
• Пивара - Основана 1722. године
• ИСП Стаклара − фабрика за производњу свих врста стакла, основана 1932. године
• Тесла − Фабрика сијалица, основана 1931. године
• Фабрика грађевинске столарије − основана 1934. године
• Фабрика скроба − основана 1937. године
• Фабрика обуће − основана 1955. године
• ТРО Тргопродукт − Бавила се пословима у области трговине на велико и мало мешовитом робом
• Пекара − Снабдевала цело Панчево и околна места
• Техногас − Производила и снабдевала индустрију широким асортиманом гасова
• Плинара − Производила и снабдевала панчевачка домаћинства лож уљем, пропан−бутаном, бензином
• Свилара − Производња свиле, одмотавање свилених чаура
• Крзнара − Прерада коже, основана 1953.
• Кудељара − Прерада кудеље
• Гај − Индустрија намештаја
• ЈРБ Бродоремонт − Бавило се поправком бродова, шлепова и свиме што плови по води
• Лука Дунав − Основан 1947. године
• ПИК Тамиш − Пољопривредни комбинат са широким асортиманом производа за прехрану
• АТП − Предузеће за превоз путника и робе
• Привредна Банка Панчево − Основана 1869. године
• Пошта − Бавила се услугама грађана од писама, телеграма телефона преко наплате разних дажбина до банкарских услуга
• ГИК Конструктор − Грађевинско предузеће
• Трудбеник − Предионица предива
• Банаћанка − Производња одеће
• ШИК − Прерада дрвета
• Електродистрибуција
• Минел
• РО Стандард − Комунални послови
• На десетине занатско−услужних радњи, приватних радионица, пекара, обућара, сајџија, златара, шнајдера.
• Постојала су два хотела Слобода (Трубач) и Тамиш, велики број угоститељских радњи
• Инфраструктурне организације као што су општина, суд, банке, болница и здравствене амбуланте, полиција, ватрогасци, робне куће, библиотеке, музеји, галерија, биоскопи и позориште, дом културе, разна друштва као што су риболовачко, стрељачко (1813), извиђачи, Црвени крст.

На територији Панчева се налазе 11 основних и 9 средњих државних школа.

Основне школе:

• ОШ „Мирослав Антић-Мика”
• ОШ „Братсво-јединство”
• ОШ „Васа Живковић”
• ОШ „Ђура Јакшић”
• ОШ „Јован Јовановић Змај”
• ОШ „Стевица Јовановић”
• ОШ „Браца Петров”
• ОШ „Исидора Секулић”
• ОШ „Свети Сава”
• ОШ „Бранко Радичевић”
• Школа за основно и средње образовање „Мара Мандић”

Средње школе:

• Гимназија „Урош Предић”
• Електротехничка школа „Никола Тесла”
• Техничка школа „23. мај”
• Машинска школа „Панчево”
• Економско-трговинска школа „Паја Маргановић”
• Медицинска школа „Стевица Јовановић”
• Пољопривредна школа „Јосиф Панчић”
• Музичка школа „Јован Бандур”

Од пролећа 2005. Панчево је добило Правни Факултет и Факултет хуманистичких наука, који су у саставу Интернационалног универзитета у Новом Пазару. Панчево је тако постало једини град на Балкану у којем су лоциране студије хебрејског (јеврејског) језика и књижевности.

Панчевачки карневал спада у урбани тип карневала, а свечано отварање манифестације традиционално започиње градоначелниковом предајом кључева града маестру Панчевачког карневала, што симболично означава да градом тих дана владају карневалисти. У програму карневалских свечаности су и програм добродошлице иностраним и домаћим гостима, смотра мажореткиња, представљање група из иностранства, концерти на неколико бина, као и друго у оквиру пратећег програма „карневал у срцу града” у бројним кафићима и ресторанима – маскиране DJ вечери, карневалске журке, тематске изложбе, шоу кловнова, самба плесачице, спектакуларни ватромет итд.

Такође се оснивају многобројна спортска друштва, из свих грана спортова (фудбал-ФК Динамо, кошарка, рукомет, одбојка, ватерполо, веслање, атлетика, стрељаштво, шах, хокеј на трави, рагби, аикидо, џудо, карате, бокс… где су се појавили и развили асови интернационалног нивоа као на пример, неки од најпознатијих, Јулије Бауер (атлетика), Обрад Сретеновић, Бранислав Петрић и Карољ Лајко (бокс), Стеван Бена (фудбал), Бранислав Покрајац (рукомет), браћа Владимир и Илија Јорга (карате), Нађа Хигл (пливање).

На основу уредбе Владе републике Србије и дванаест панчеваца је нашло место међу заслужним спортистима, спортисти који су дали посебан допринос за афирмацију спорта у Србији и освајали медаље на олимпијским играма, европским и светским првенствима. То су:

Зоран Гајић (одбојка), Магдалена Херолд (стрељаштво), Миленко Топић (кошарка), Оливера Кецман (рукомет), Биљана Балаћ (рукомет), Богосав Перић, Дејан Перић, Милан Крстић, Надежда Абрамовић Станојевић (рукомет), Лепосава Нинковић Спасић (рукомет), Мирослав Јочић (џудо) и Славко Станишић (џудо).

Паркови су одувек важан део Панчева. Најстарији парк у Панчеву је Народна башта. По налогу првог панчевачког урбанисте, бригадног генерала Миховила Михаљевића, 1829. подигнута је Народна башта. Тадашњи планери су овај простор организовали по узору на немачке паркове, који су били синтеза елемената француских и енглеских паркова.⁵⁾ Шездесетих година, музички павиљон који се налазио у центру Народне баште је срушен, а на његовом месту је изграђена фонтана с неидентификованом каменом скулптуром. У том периоду је уклоњена и ограда парка. На платоу испред главног улаза у Народну башту је 1969. постављена биста Јована Павловића, оснивача и уредника „Панчевца”.⁶⁾ Средином 2008. године, Народна башта је у потпуности реновирана - фонтана је уклоњена, а на њено место је постављен музички павиљон налик на оном из 1905. године.

Град Панчево представља „капију” на путном правцу север и југ Баната, односно везу са остатком Србије. Постоји разграната мрежа путева који Панчево повезује са многим градовима и насељима: државни пут првог реда 1.9 (Е-70): Београд - Панчево - Вршац - Румунија и државни пут првог реда 24: Ковин - Панчево - Ковачица.

Панчево у железничком саобраћају представља веома важно чвориште. Повезан је са Румунијом железничким коридором Београд - Панчево - Вршац - Румунија, као и са Кикиндом железничким коридором Панчево - Зрењанин - Кикинда. Панчево је саставни део градске железнице Београда - Беовоз, са своје четири станице, Панчево Војловица, Панчево Стрелиште, Панчево Варош и Панчево Главна станица.

Од међународног аеродрома „Никола Тесла” у Београду, Панчево је удаљено 40km. У северном делу Панчева се налази спортски аеродром који је ушао у историју светског ваздухопловства, пошто се 25. марта 1932. године догодио први ноћни лет на релацији Панчево - Букурешт, са линије Париз - Истанбул.⁷⁾

На територији града Панчева, градски и приградски саобраћај обавља ЈКП „Аутотранспорт Панчево”. Линије градског саобраћаја су:

• 2 Котеж 2 - Центар - Долово;
• 3 Јабука - фабрика авиона - Ново гробље - Стари Тамиш;
• 4 Центар - Минел;
• 5а Минел - Центар - РНП;
• 6 Центар - Стрелиште - Војловица;
• 9 Качарево - Панчево центар - Банатско Ново Село;
• 14 Котеж 2 - Центар - Старчево;
• 22 Панчево - Глогоњ;
• 25 Панчево - Банатски Брестовац;
• 27 Панчево - Иваново.

Са панчевачким свакодневним животом је повезан, кроз историју, велики број познатих личности из света политике, науке, културе и стваралаштва што рођењем, што боравком или стваралаштвом.

• Арсеније Арса Тодоровић (1786-1826) - сликар
• Прота Васа Живковић (1819-1891) - српски песник и свештеник
• Мита Топаловић (1849-1912) - српски композитор
• Ђорђе Вајферт (1850-1937) - гувернер Народне банке
• Лудвиг Вартоломеј Граф (1850-1924) - зоолог
• Георгије Дакснер (1871-1911) - др теологије, професор теологије у Братислави
• Милан Ћурчин (1880-1960) - песник, књижевни критичар, преводилац и публициста
• Јулије Бауер (1908-1945) - атлетичар
• Милорад Бата Михаиловић (1923-2011) - сликар
• Оља Ивањицки (1931-2009) - сликарка
• Стеван Бена (1935-2012) - фудбалер
• Мирослав Жужић (1945) - глумац
• Миленко Првачки (1951) - сликар
• Зоран Гајић (1958) - бивши тренер одбојкашке репрезентације Русије и СР Југославије
• Миленко Топић (1969) - кошаркаш
• Томислав Стошић (1962) - сликар
• Жикица Милосављевић (1972) - бивши југословенски репрезентативац у рукомету
• Марина Мунћан (1982) - атлетичарка
• Душан Борковић (1984) - аутомобилиста
• Ненад Хераковић (1984) - глумац
• Нађа Хигл (1987) - пливачица

• Јован Јовановић Змај (1833-1904) - песник
• Михајло Пупин (1854-1935) - научник и проналазач
• Урош Предић (1857-1953) - сликар
• Бранислав Нушић (1864-1938) - књижевник
• Исидора Секулић (1877-1958) - књижевница и академик САНУ
• Милош Црњански (1893-1977) - књижевник
• Јован Бандур (1899-1956) - композитор и диригент
• Стојан Трумић (1912-1983) - сликар и педагог
• Мирослав Антић (1932-1986) - песник
• Небојша Глоговац (1969) - глумац
• Дејан Перић (1970) - рукометаш
• Ашхен Атаљанц (1971) - балерина

• Антоније Јахимек (1840)
• Михајло Михалијевић (1842)
• Стефан Петровић Книћанин (1849)
• др Јаков Живановић (1849)
• Никола Костић (1849)
• Фердинанд Мајерхофер (1849)
• Ђорђе Станчић (1883) - велики жупан
• Павле Петер (1883) - градски начеоник
• Александар Николић де Рудна (1895) - велики жупан
• Ернест Даниел де Самош Ујвар (1900) - посланик
• др Игњат Дарањи (1903) - министар пољопривреде
• Никола Пашић (1923) - председник министарства
• Ђорђе Вајферт (1923) - индустријалац, гувернер Народне банке Србије⁸⁾
• Франческо Гиангранди (2010) - председник провинције Равена⁹⁾
• Кирил Кравченко (2011) - генерални директор Нафтне индустрије Србије
• Милан Поповић (2013) - српски бизнисмен¹⁰⁾

Панчево је побратимљено са следећим градовима:¹¹⁾

• Мркоњић Град, Република Српска — 1994.
• Приједор, Република Српска — 1994.
• Бјала Слатина (Бугарска)
• Неаполи (Грчка) — 1994.
• Ставрополи (Грчка) — 1994.
• Провинција Равена (Италија) — 16.10.2008.
• Боњхад (Мађарска) — 2010.
• Куманово (Северна Македонија)
• Решица (Румунија)
• Воскресенск (Русија) — 1996.
• Ступино (Русија) — 23.04.2012.
• Михаловце (Словачка) - 19.08.2011.
• Булоњ Бијанкур (Француска)
• Занштад (Холандија)
• Тарагона (Шпанија) — потписана повеља о намерама 2009.

• Званична презентација Града Панчева
• Незванична презентација Града Панчева
• Незванична презентација града
• Панчево веб-портал - све о Панчеву на једном месту
• Народни музеј Панчево
• Електротехничка школа „Никола Тесла”
• http://www.osdjjaksic.edu.rs/ ОШ „Ђура Јакшић”
• Музичка школа „Јован Бандур”

Pancevo