Добро дошли на Српску енциклопедију

Кикинда

Кикинда, градско насеље и седиште општине Кикинда, у Севернобанатском округу. Налази се на крајњем североистоку Србије, близу тромеђе граница СрбијаРумунијаМађарска.

Према попису из 2002. било је 41.935 становника (према попису из 1991. било је 43.051 становника). Данас у Кикинди живи око 67.000 становника, на површини од 782 квадратна километра.

На подручју Кикинде, откривени су значајни археолошки предмети и остаци прастарог живота на Земљи. На простору града његове околине, налазе се богати трагови остатка старих и ишчезлих култура и цивилизација. Бројне хумке, некрополе и многа археолошка налазишта у околини сведоче да су овде људи живели у организованим заједницама и пет хиљада година пре нове ере. Ово подручје је било привремено или трајније боравиште припадника многих народа који су пристизали у Панонску низију. Ту су трагови култура млађег каменог и бронзаног доба, Келтске цивилизације, Дачана, Сармата итд. Пронађен је један од најстаријих скелета Мамута на свету, стар око 500.000 година.

У току своје историје, град је пролазио кроз све турбуленције и борби за хегемонију тадашњих великих војних сила, као и кроз познату буну Срба у Војводини, са националним обележјем.

За разлику од снажне привреде, у периоду СФЈ, Кикинда jе oсиромашила и има незапослених преко шест хиљада својих грађана, иако је један од градова који је најбезболније прошао кроз кризу транзиције, поседују јаку сировинску базу и прерађивачку индустрију.1)2)3)4)

Историја

Град Кикинда се налази на простору који је богат траговима старих и ишчезлих култура и цивилизација. Многобројни археолошки налази сведоче да су овде људи живели још у времену од пре седам хиљада година. Међутим, континуитет тог трајања често је нарушаван и прекидан. Људи су се насељавали и одлазили, бивали и нестајали, а све у зависности од многобројних и различитих историјских околности.

По археолошким локалитетима, на подручју Кикинде била су стара насеља, а 1423. године, као добро Угарских краљева, спомиње се место Нађ Кекењ. Историја савремене Кикинде може се у континуитету пратити почев од пре 250 година, тачније од 1751-1753. године, када је то подручје насељено. Први насељеници били су Срби, аустријски граничари који су штитили границу од Турака на Моришу и на Тиси и који су, након Пожаревачког мира, склопљеног измеду Аустрије и Турске, када Турци губе Банат, практично граничари су остали без свог основног занимања. Новоосновано село брзо се организовало, а бивши граничари привикли су се на нов, ратарски начин живота. Коју деценију касније, поред Срба, насељавају се и Немци, Мађари, Јевреји итд. Царица Марија Терезија оснива великокикиндски дистрикт 1774.године. Кикинда постаје средиште дистрикта, а 1893. године добија статус слободног краљевског града.

У саставу дистрикту, поред Кикинде, било је још девет насеља српских граничара у северном и средњем Банату: Српски Крстур, Јозефово (део данашњег Новог Кнежевца), Мокрин, Карлово (део данашњег Новог Милошева), Башаид, Врањево (део данашњег Новог Бечеја), Меленци, Кумане и Тараш. Становници ових места имали су за то време, значајне економске, па и политичке повластице у оквиру аустријске монархије. Дистрикт, је функционисао, истина са прекидима, све до 1876. године, када се укида, а Кикинда организационо и управно припада новооснованој Торонталској жупанији чије је седиште било у Бечкереку (Зрењанин) и која је обухватала готово читав Банат (српски, мађарски и румунски). Занимљив је податак да је крајем 19. века Кикинда била најнасељеније место Торонталске жупаније, имала је око 22.000 становника.

Један од најтежих и најсложенијих периода у историји Кикинде је 1848. и 1949. година, када је захватила град позната буна Срба у Војводини. У првом тренутку Кикинђани су испољавали готово искључиво социјални револт, да би касније побуна попримила национално обележје. У граду су се наизменично смењивале српска и угарска власт, уз велика сукобљавања, страдања и разарања.

Политички турбулентне године, висока политика и интереси крупног светског капитала проузроковали су чињеницу повезивања Кикинде са железничком пругом. Почела је та кампања 1855. године, када је тек основано „Царско - краљевско привилеговано удружење аустријских државних железница“. Планирана су два железничка крака југо - источни, од Кикинде до Бечкерека, седишта жупаније, значајне луке на Бегеју и перспективног индустријског центра. На њихову жалост, то су ометали револуционарни потреси из 1848. године, који се нису смиривали све до 1867. када је коначно постигнут споразум о оснивању двојне монархије Аустро - Угарске са познатим уступцима датим Угарској. Вешти пештански политичари одмах, у новом парламенту, усвајају одлуку о 25 приоритетних пруга међу којима је и пруга Будимпешта - Кикинда - Бечкерек - Панчево. Компанија је била спремна на ризике у настојању да добије дозволу за изградњу те пруге, посебно имајући на уму да би она могла бити веза са Балканом и Оријентом, што је много потенцијално обећавало.

Временско раздобље од краја 19. века па до почетка Првог светског рата представља миран и плодотворан период у историји Кикинде и обележен је плодним привредним и урбаним развојем града. Између осталог, тада се формира и амбијентално градско језгро које и данас краси Кикинду, град добија уређену самоуправу 1895. године (статут, сенат, градско представништво, градоначелника, итд).

Крај првог светског рата, односно 20. новембар 1918. године, означава један од преломних тренутака у историји Кикинде. Улазак српске војске у град представљао је остварење дугогодишње тежње Кикинђана-Срба за уједињењем са матичном државом Србијом. Међутим, на економском плану град се нашао у веома неповољној ситуацији уз две границе у залеђу и пресеченим комуникацијама. Период измеду два светска рата представља период стагнације економског развоја града.

Након само двадесетак година мира, Кикинда улази у бурно раздобље новог, Другог светског рата. Ослобођење је стигло 6. октобра 1944. године. 0вога пута држава остаје иста, али се битно мења њена економско-политичка организација и структура. Такође, значајно се мења и етничка слика града. Губи се немачко и јеврејско становништво, а било је око 22% Немаца и око 2% Јевреја. Јевреји су поубијани и депортовани по злогласлим немачким логорима. Иста је судбина задесила многе србе и роме. Немци, као и у целом Банату су били организовани у деловање „пете колоне“ и пре доласка фашистичких окупатора. Фолксдочери су починили стравичне злочине над својим суграђанима припадницима других националности. При повлачењу фашистичких јединица и они су отишли с њима покушавајући, да избегну одговорност за своје злочине.

У народноослободилачком рату, 1941. године у овом крају организује се оружани отпор у коме дејствују Кикиндски, Мокрински и Драгутиновачки партизански одреди, иако су сурово прогањани хапшени, мучени и убијани од злогласне полиције, на челу великог крвника Шпилера. У Великој Кикинди је био организован Градски полицијски центар (један од три укупно у Банату).5)6)

Период од половине шездесетих до половине осамдесетих година 20. века, слично оном с краја 19. и почетка 20. века, обележено је динамичним развојем града: нове фабрике и производни погони, нове стамбене зграде и насеља, разни објекти општег друштвеног стандарда, поплочане улице …, дефинитивно су истакли и уобличили урбану димензију Кикинде. Распад СФРЈ, санкције, „транзиција“ и криминална приватизација направили су пустош, а последица је сиромаштво и преко шест хиљада незапослених радно способних грађана.7)8)9)10)11)12)

Називи

Назив Кикинда, први пут је забележен почетком 15. века и то у облику Кокенид, а највероватније је означавао, заједно са називом Ецехида, име више мањих насеља, односно угарских добара, а затим и српског деспота. Данашњи назив града јавља се први пут на географској мапи 1718. године, као Грос Кикинда и тада не обележава насеље, већ ненасељен простор-пустару. Иначе, придев Грос, Наги или Велика у немачкој, мађарској, односно српској варијанти, био је у званичној употреби у имену града све до краја 1947. године. Етимолошко порекло имена Кикинде није у потпуности ни разјашњено. Најчешће се објашњава мађарским називом коровске биљке кокени (трњина) и старим словенским, односно прасловенски кореном кик (глава).

На другим језицима град се назива: мађ. Nagykikinda, нем. Großkikinda, рум. Chichinda Mare.13)14)

Географија

У северном делу Баната, у непосредној близини српско-румунске границе, простире се велика општина Кикинда, средиште економског и друштвеног живота овог дела Војводине. У општини су насељена места: Мокрин, Иђош, Башаид, Бикач, Банатска Топола, Руско Село, Нови Козарци, Банатско Велико Село, Наково и Сајан.15)16)

Насељена места у Општини Кикинда

Култура и образовање

Поред богатих археолошких налазишта, знаменитости Кикинде су још: Сувача, Народни музеј, Мамут - Кика, Православна црква, Народно позориште и Народна библиотека “Јован Поповић”. Поред наведених знаменитости, у Кикинди има доста историјских споменика: православна црква у Кикинди и Мокрину је с радовима Теодора Илића Чешљара, затим та сувача је једина на територији Србије (под заштитом), неке грађевине из прве половине 19. века, споменици борцима Кикиндског партизанског одреда, песнику револуционару Јовану Поповићу (рад Александра Зарина) и друга спомен-обележја из прошлости.

Градска кућа (Зграда Скупштине општине, слика десна) то је монументална палата изграђена у периоду 1891-1893. године, за потребе градске администрације. Направљена је у стилу неоренесансе са примесама необарока. Градска кућа има високу кулу са пирамидално издуженом капијом торња. Фасада зграде је украшена малтерским имитацијама и дубоким фугама. На кули се налази латински натпис „Attendite“, што указује на пажњу на обзирност, слогу и да се Кикинђани држе мудрости. На другом спрату на фасади налази се грб Кикинде - који говори о историјској борби Срба граничара против Турака. На зидовима Градске куће, између прозора, на фасади, налазе се различити мотиви - детаљи: грбови, бакље, мушкарац, жена и дете.17)

Српска православна црква у Кикинди, посвећена је светом Николи, подигнута је 1769. године. Грађевина класицистичких архитектонских одлика, има изразито декоративну западну фасаду, са ризалитом украшеним тимпаноном и пиластрима дорског стила.

Осликавање иконостаса приписивано је Теодору Илићу Чешљару, а новије стилске анализе показују да је кикиндски иконостас рад младог Јакова Орфелина из 1773. године. Барокно - рокајна олтарска преграда, развијеног иконографског програма, подељена је у три зоне. Благовести у првој, представљају најквалитетнији барокни рад богатог колорита, док су на већини осталих композиција видљива пресликавања, оштећења и ретуши. У другој су сцене Празника, оригиналних композиционих решења и прозрачне палете, као и низ монументалних фигура апостола у тешким драперијама. Трећа зона, изведена у изразито барокном маниру, приказује Распеће и фигуре пророка.

Две зидне слике у уљу, Тајну вечеру на северном зиду наоса и Васкрсење Христово на јужном, сликао је 1790. године Теодор Илић Чешљар, у маниру каснобарокног стила, рокајне палете, сигурног цртежа и композиције. У припрати су зидне слике Љубомира Александровића, настале крајем 19. века.18)

Мамут - Кика, почетком септембра 1996. године, у глинокопу фабрике „Тоза Марковић“, на дубини од 21 метра, у слоју такозване плаве глине, откривени су фосилни остаци једног од најимпресивнијих сисара – мамута. Детаљном палеонтолошком анализом утврђено је да је у питању Mammuthus Trogontherii, степски мамут, који је на овим просторима живео пре око 500.000 година. Анализом је утврђено да је Кикиндски мамут била женка стара 64 године. Реконструкцијом је утврђено да је била висока око 4,7 метара, дуга око 7, а широка око 3,5 метра. Препоставка је да је са кожом и месом имала масу од око 7 тона. Због велике вредности скелета, а у циљу да га што боље заштите, десет година након открића покренут је пројекат Кикиндски мамут. Посредством маркетиншке агенције кикиндски мамут је добио име Кика.19)

На углу улица Немањине и Моравске се налази сувача, то је млин погоњен коњском запрегом. У Кикинди је, 1847. године, постојао 51 овакав млин а данас у читавој Панонији, сачувана су само два (један у Кикинди и један у Мађарској). Кикиндска сувача је саграђена 1899. године и била је у употреби све до 1945. Млин је користио запреге од једног до пет пари коња. Један пар је био у стању да самеље 100 килограма житарица на сат. По предању, укус хлеба из суваче је био високог квалитета. Та сувача је стављена под заштиту од стране државе, 1951. године, а 1990. проглашена је за „Непокретно културно добро од изузетног значаја за Републику Србију“.20)

Богомоља водице за Кикинђани представља култно место, то је мала црквица подигнута средином 19. века, 1865. године. На узвишеном платоу, изнад ње су раније избушена 4 бунара. Који су повезани са пумпом у црквици. Мештани су приметили да вода из бунара има посебна, лековита својства. Они који су умивали очи овом водом осећали су здравствена побољшање.

Налази се на 3 km јужно од Кикинде, у једној удољице испод насипа Кикиндског канала. Комплекс се састоји од црквице, конака и куће чувара.

Архитектонски је занимљива и минијатурних је димензија, а цео комплекс је под заштитом од 1978. године, а 1991. године, проглашен је за „Непокретно културно добро од великог значаја за републику Србију“.21)

Један од синбола града - Бели крст је временом запуштен и оштећен, па је и склоњен. У току је његова обнова, рестаурација и постављање на предходну локацију. Поставили су га први насељеници 1751. године.22)

Народни музеј, основан је 7. новембра 1946. године као музеј комплесног типа. Налази се у згради некадашњег магистрата Великокикиндског дикстрикта, у којој се користи 2.080 квадратних метара простора. Народни музеј обухвата 5 одељења: археолошко, етнолошко, историјско, природњачко и уметничко одељење са савременом галеријом која има 25.000 експоната. Делатност музеја односи се на територије општина Кикинда, Чока и Ада.

Данашње Народно позориште у Кикинди основано је 1950. године, под именом Градско позориште, да би 1956. године променило име и наставило да ради као Народно аматерско позориште, све до 1993. године када је добило данашњи назив који је подразумевао промену дотадашње, углавном, аматерске оријентације. Позориште је смештено у делу зграде која је подигнута 1900. године.

Народна библиотека „Јован Поповић“ основана је 1845. године и једна је од најстаријих у Србији. Библиотека има огранке у свим селима Општие Кикинда, а и матична је за читав Севернобанатски округ.

Град Кикинда поседује добро организовану мрежу школа за основно образовање. Поред тога поседује Економско – трговачку школу, Техничку школу и Високу школу струковних студија, за образовање васпитача.23)24)25)26)27)

Привреда

Подручје Кикинде је изузетно богато налазиштима нафте и гаса, као и глине високог квалитета. Природни ресурс чини и плодно земљиште, површине око 62.000 ha.

Кикинда је представљала индустријски развијено подручје, па и у овим неповољним условима заузима важно место у привредном развоју Србије. Индустрија у општини Кикинда представља област од приоритетног значаја и базира се највећим делом на расположивој сировинској основи, производним капацитетима и квалитетним кадровским потенцијалом. Индустријска производња, иако је у кризи, веома разноврсна је, а расположиви производни капацитети су углавном прерађивачког карактера са високим степеном финализације производа, што је велика предност на друге примере.

Најзначајније привредне гране су: металска индустрија - Ливница Кикинда чланица групе Цимос Копар, Ле Белиер Кикинда, Гриндек; индустрија грађевинског материјала - Тоза Марковић; нафтна и хемијска индустрија - НИС погон Северни Банат, између 41 и 42 одсто српске производње нафте и око 40 одсто домаће производње гаса реализује са на овом подручју. Значајни су МСК Кикинда, Бел хемикалије, Блик продукт; прехрамбена индустрија - Банини, Прима продукт, Кикиндски млин, Мокрин млек, Г - ГРАПХИКС, Гриндек, Емепи, Новум, Атлер фонтана; прерађивачка индустрија - Агросеме и фабрика сточне хране Стандард; трговина: Ангропромет и Про медиа, Бус Цомпутерс итд.

И поред уложених напора да се достигне високи степен развијености привреде и тржишта, осећа се стагнација у развоју. Излаз се види у преструктурирању привреде, прилагођавању новим условима и активном развоју малих и средњих предузећа, која су флексибилнија на тржишту. Локална самоуправа активно учествује у дешавањима и подршци развоју привреде кроз различите активности као што су оснивање Савета за привреду, организовање разних семинара и трибина, ефикаснијим радом у самој Општини итд.

Пољопривредна производња организована је у двадесестак предузећа и земљорадничких задруга. Већ неколико година изражен је проблем због утицаја временских услова, који имају карактер елементарне непогоде. Сем тога и недостатак материјалних средстава, због недовољне акумулације капитала, услед честих варијација у примарној пољопривредној производњи, захтева размишљање о промени сетвене структуре и улагањима у заливне системе и за одводњавање.

Последњих година је повећана производња у пластеницима, коју карактерише рад на малом простору уз интензивну примену научних и агротехничких мера као и високи приноси. Локална самоуправа даје подршку развоју пољопривреде кроз више пројеката као што је формирање агрозоне, оснивање бизнис инкубатора, едукацијом индивидуалних пољопривредних произвођача. У наредном периоду приоритети ће бити стварање предуслова за довођење инвеститора, решавање проблема незапослености, развој и подршка малим и средњим предузећима и пољопривреди.

У граду је привлачан центар за рекреацију, а у околини ловишта и риболовна подручја на каналу ДТД.28)29)

Градови побратими

Демографија

У насељу Кикинда живи 33.901 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 39,6 година (38,2 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 14.607 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године).

Сродни чланци

Спољне везе

1)
„Istorija”, Istorija
2)
„Кикинда: Преко шест хиљада незапослених”, Кикинда: Преко шест хиљада незапослених, 21. фебруар 2014.
3)
„ИСТОРИЈА КИКИНДЕ”, ИСТОРИЈА КИКИНДЕ
4)
„Banatska lepotica”, Banatska lepotica
5)
Већ у раном периоду преузимања дужности, Шпилер је организовао хапшења по читавом Банату. Извршена су масовна хапшења у многим местима већ 22. јуна 1941. године, међу којима и родољуби Кикинде. Уоктобру исте године ухапшени су многи илегалци Мокрина и везани за запрежна возила спроведени у Бечкерек на мучење, испитивање и стрељање.
6)
JURAJ ŠPILER 235-236
7) , 13)
Istorija
8)
Кикинда: Преко шест хиљада незапослених
9) , 14) , 15) , 19) , 20) , 23)
ИСТОРИЈА КИКИНДЕ
10) , 16) , 24) , 28)
Banatska lepotica
11)
„Povodom 130 godina pruge Velika Kikinda – Veliki Bečkerek”, Jovan Čudanov, Povodom 130 godina pruge Velika Kikinda – Veliki Bečkerek, 18 jul, 2013.
12)
„JURAJ ŠPILER”, Branislav Božović, JURAJ ŠPILER
17)
„Gradska kuća”, Gradska kuća
18)
„Srpska pravoslavna crkva”, Srpska pravoslavna crkva
21)
„BOGOMOLJA VODICE”, Biserka Ilijašev, BOGOMOLJA VODICE
22)
„U Kikindi počelo postavljanje obnovljenog spomenika Beli krst”, U Kikindi počelo postavljanje obnovljenog spomenika Beli krst
25)
„Kultura”, Kultura
26)
„Osnovne škole”, Osnovne škole
27)
„Srednje i više škole”, Srednje i više škole
29)
„Privreda”, Privreda
Штампање