Петар Ичко
Рођење: 1755. Катраница, Османско царство Смрт: 16. мај 1808. Београд, Османско царство Познат као: трговац, тумач и дипломата Ичков мир

Петар Ичко (Катраница, 1755 — Београд, 16. мај 1808), српски трговац, базрђен-баша, један од главних организатора Првог српског устанка, творац првог дипломатског акта устаничке Србије, такозваног „Ичковог мира” и први председник београдског магистрата.¹⁾

Цинцарског је порекла.²⁾ Рођен је у Катраници, данас Пирги, код Кожана у Егејској Македонији. Имао је брата Наума, који је такође био базрђанбаша³⁾ и трговац.⁴⁾ Из родног места је прешао у Смедеревску Паланку, затим у Земун, а до осамдесетих година 18. века је дошао у Београд, где је радио као трговачки посредник.⁵⁾ Добро је знао турски, немачки и француски језик. Одлично је познавао турске обичаје⁶⁾ и прилике у Европи.

Радио је у турској дипломатској служби као драгоман (тумач) код Хаџи Мустафа-паше и био је отправник послова⁷⁾ и први тумач у турског посланика Азис-ефендије у Берлину,⁸⁾ неко време и у Бечу.⁹⁾ Значајно је допринео борби против јањичара и у одржавао је контакте између паше и српских првака. Био је сердар влашког кнеза Мурузија, базрђанбаша (конзул) солунских и земунских трговаца у Београду, у периодима 1792—1796. и 1800—1801.¹⁰⁾

Залагао се за слободан трговачки промет са Аустријом.¹¹⁾ Бавио се извозом памука и коњске коже из Турске у Аустрију. Године 1787. прешао је да живи у Земуну, где се склонио од дахија.¹²⁾

Међу Земунцима је имао доста сарадника, а нарочито је сарађивао са својим земљаком Хаџи-Томом Папатомом.¹³⁾

Тамо је остао да живи и ради током рата између Аустрије и Турске.¹⁴⁾ Учествовао је у догађајима који су непосредно претходили устанку и у припремама за побуну против јањичара, коју је намеравао да подигне његов заштитник Хаџи Мустафа-паша, београдски паша од 1791. до 1801, са неколико својих поузданих људи.¹⁵⁾ Хаџи Мустафу-пашу је 1801. године убио Кучук-Алија.¹⁶⁾

Вратио у Србију у помогао подизању Првог српског устанка (1804).¹⁷⁾ Устаницима је чинио велике услуге купујући храну за војску у Срему и Банату и обављајући важне дипломатске послове у корист Срба.¹⁸⁾ Као опуномоћеник устаника водио је преговоре са Портом у Цариграду (јул—септембар 1806), заједно са кнезом Милићем из Ђићевца, кнезом Живком Параћинцем и секретаром Стеваном Јевтићем, изнео српске захтеве. У октобру се вратио из Цариграда доневши вест о пристанку Порте на српске услове. Затим се вратио у Цариград ради потписивања царског берата (новембар 1806 — фебруар 1807). До мира ипак није дошло, пошто су српске старешине одлучиле да наставе борбу до потпуног ослобођења од Турака.¹⁹⁾

Трандафило Дука из угледне земунске породице је у Пешти 1807. објавио Историју Славено-Срба, у којој је у 24 песме описао догађаје на бојном пољу и за преговарачким столом коју је посветио Петру Ичку.²⁰⁾

Због знања страних језика, свестраног образовања и свог држања, уживао је велики углед код Срба и Карађорђа и спадао је међу прве људе у Србији.²¹⁾ Скоро годину дана после ослобођења Београда и постављања војних власти, према уредби који је издао Совјет, крајем октобра 1807. осниван је београдски магистрат,²²⁾ а Петар Ичко је изабран за његовог првог председника.²³⁾ Магистрат је био надлежан за судску власт у Београду и Београдској нахији, управну и полицијску власт,²⁴⁾ а председник магистрата је истовремено био председник суда и управник вароши.²⁵⁾ У вршењу својих дужности значајно су му помогли знање језика, путовања и везе са утицајним људима.²⁶⁾ Његово звање је пренето на његовог сина Наума.²⁷⁾

Верује се да су га отровали пријатељи руског царског заступника Константина Константиновича Родофиникина.²⁸⁾ Умро је 16. маја 1808. године. После његове смрти на месту председника београдског магистрата је постављен Радић Петровић.²⁹⁾

Сахрањен је код манастира Раковица.³⁰⁾

• Петар В. Крестић, Одабране биографије, број I-IV, Матица српска
• Владимир Ћоровић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 2, И-М, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1927.
• Нада Живковић, Кафана „?“, Завод за заштиту споменика културе града Београда, 2008.
• Македонска енцикопедија А-Љ, уредник Блаже Ристовки, Скопље, 2009, ИСБН 978-608-203-023-4
• Михаило Гавриловић, Ичков мир (1806-1807), Српски књижевни гласник, број IX. 2, уредник Богдан Поповић, Београд, 16. 5. 1903.
• Васа Чубриловић, Историја Београда, Просвета, 1974.
• Даница Гавриловић, Београдски магистрат у време Првог устанка, Годишњак града Београда, број XIX, 1972, стр. 5-34
• Гордана Кораћ, Земун и Земунци у Првом српском устанку, Годишњак града Београда, број LV-LVI, 2009.

Petar Icko