Корисничке алатке

Алатке сајта


фрањо_зах

Фрањо Зах

Фрањо
Зах
фрањо_зах.jpg
Рођење:
1. мај 1807.
Оломоуц,
Хабзбуршка монархија

Смрт:
14. јануар 1892.
Брно, Моравска,
Аустроугарска

Познат као:
правник, официр,
оснивач Војне академије и
први начелник генералштаба

Фрањо Зах Александар или Франтишек Зах (František A. Zach) (Оломоуц, 1. мај 1807 – Брно, Моравска, 14. јануар 1892), чешки правник и официр. Био је српски ђенерал, оснивач и управник Артиљеријске школе у Београду као претече Војне академије. Био је први начелник генералштаба.

Прелазак на страну пољских устаника

Фрања Зах је рођен 1. маја 1807. године у скромној породици у Оломоуцу у Чешкој.1) У раној младости преселио се с родитељима у Брно, где је његов отац купио и држао добру гостионицу.2) Основну школу, гимназију и филозофију завршио је у Брну, а у Бечу се уписао на студиј права, који је завршио 1828.3) После тога био је општински службеник у Моравској, али наког избијања Пољскога устанка Зах је 1831. напустио службу и прешао у Краков, који је тада био под контролом устаника.4) Након слома Пољскога устанка вратио се у Моравску.

У Француској

У Прагу се састајао са Франтишеком Палацким и другим чешким вођама. Међутим 1832. морао је да напусти Аустрију, па је отишао у Француску, где је до 1836. студирао војне науке.5) У Француској је на препоруку избеглих пољских великаша био библиотекар краљевске библиотеке у Фонтенблоу.6) Ту је стекао свестрано енциклопедијско знање. Вратио се 1836. године у Беч, где се састајао са панславистима, па је због полиције поново морао да оде у Француску.7) Током 1837. путовао је по Швајцарској као секретар библиотекара Димонта.8) По повратку у Француску био је неколико година учитељ немачког језика у војној школи у Бријену.9) У Француској се упознао са вођама пољске емиграције, која је била у блиској вези са француском владом.

Преднацрт Начертанија

Отишао је 1843. године по налогу пољскога грофа и вође пољске емиграције Адама Чарторискога у Цариград.10) У Цариграду се упознао са прогнаним уставобранитељима Аврамом Петронијевићем и Томом Вучићем, који су га упознали са стањем у Србији. По налогу Чарторискога до 1848. боравио је у Београду да врши послове у служби пољске емиграције.11) У Београду је једно време био тумач у француском генералном конзулату.12) Прешао је октобра 1843. у Србију и путовао је по унутрашњости да се увери какво је расположење народа према уставобранитељском режиму.13) У Београду се упознао и спријатељио са најважнијим људима у Србији.14) Почео је да окупља важније људе и да их интересује за панславистичке акције.15) Био је 1844. један од оснивача Тајног демократског панславистичког друштва, чији циљ је био да Србија предводи уједињење Јужних Словена.16) Написао је први нацрт докумената о националној политици Србије План словенске политике Србије.17) Тај план саставио је по упутствима Чарторитскога, мишљењима загребачких илираца и Илије Гарашанина.18) Тај план Илија Гарашанин је искористио као преднацрт за Начертаније, али изменио га је тако да је уклонио његов протуруски карактер карактеристичан за пољску емиграцију, а основа плана више није била југословенска, него српска.19)

Зах је искористио своја познанства, па је српским политичарима саветовао да се успостави кабинетски савет и да Народна скупштина постане један од органа власти.20) Саветовао је да се припрема уједињење са Црном Гором, па да се Његошу понуди да буде на челу цркве православних Словена под турском влашћу.21) Саветовао је изградњу железнице и развој војне индустрије. Зах је био у у вези са Људевитом Гајем, кога је неколико пута обавестио о стању у Србији, а Гај је те информације проследио кнезу Метерниху.22)

Раскид са пољском емиграцијом

Током 1848. раскрстио је са пољском емиграцијом, зато што је она подржала Мађарску револуцију, која је имала протусловенски карактер.23) Учествовао је 1848. на Првом свесловенском конгресу у Прагу у саставу српске делегације.24) Био је један од најревноснијих учесника свесловенског конгреса.25) Након насилног окончања конгреса отишао је најпре у Брно, па у Беч, да би се придружио добровољцима, који су се у Словачкој борили против Мађара.26) Био је ађутант, а касније и подкомандант Словачке народне војске.27) Због слабог одзива Словака тај поход се окончао неуспехом.28) Зах се онда 1849. вратио у Београд.

Оснивач и управник Артиљеријске школе (Војна академија)

Зах је Стевану Книћанину и Илији Гарашанину предложио школе за српске официре, па је 1850. године по Заховој идеји основана Артиљеријска школа, која је била претеча Војне академије.29) Зах је постављен за првога управитеља Артиљеријске школе, а нешто касније дат му је чин артиљеријског капетана I класе.30) Био је управник артиљеријске школе све до 1865, са кратким прекидом од годину дана, и за то време пропратио је шест класа питомаца.31) У чин мајора произведен је 1857, у чин потпуковника 1862, а пуковника 1870.32) Постао је генерал 1875.33) Са аустријским конзулом и научником Ханом путовао је 1858. моравско-вардарском долином, да би нашао најбољи пут за железницу од Београда до Солуна.34) Када се вратио са тога пута био је крајем 1858. одлуком Светоандрејске скупштине смењен са положаја управитеља Артиљеријске школе.35) Тада је отишао из Србије. Кнез Милош Обреновић га је јуна 1860. позвао да се врати поново на место управника Артиљеријске школе.36) На том положају био је до 1865.

Начелник генералштаба

Од 1865. до 1867. био је начелник артиљеријске управе у Крагујевцу.37) Од пролећа 1867. заступао је министра одбране, а по повратку из Цариграда кнез Михаило га је упућивао у разне војне и војно-политичке мисије, укључујући и мисију у Грчку.38) Од 1868. до 1874. био је поново управник Артиљеријске школе.39) Именован је 1874. за ађутанта кнеза Милана Обреновића и на том месту је остао све до пензионисања 1883. Био је ангажован у војним припремама Србије пред Први српско-турски рат.40) Пред рат са Турцима 1876. био је постављен за начелника главног генералштаба.41)

Пред сам рат именован је за команданта Западноморавске дивизије са штабом у Чачку.42) Та дивизија називала се и Ибарска војска и концентрисала се у Ивањици. Ибарска војска се упутила према Сеници и наишла на добро утврђене турске положаје, а после жестоке битке потиснути су са великим губицима. Био је то велики пораз и то је био главни разлог Заховога смењивања.43) Заху је коњ повредио ногу, па је и сам тражио да га разреше дужности команданта.44) По повратку у Београд нога му се загнојила, па су му морали ногу ампутирати до колена. Иако је био неспособан за војну службу он је током 1877. и 1878. пратио и саветовао кнеза Милана Обреновића.45) Од 1878. до 1880. отишао је у Брно и Праг на одсуство. По повратку у Београд предавао је у Артиљеријској школи. Пензионисан је 1883. и онда је дуже време живео у Прагу и једно време у Брну.

Академик

Прави је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 1870. Секретар је Одбора за науке јестаственичке и математичке 1871–1872.

Литература

  • Матица српска, Одабране биографије, том 1, стр. 169—170
  • С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Београд, 1933.
  • С. Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига 2, Београд, 1934.
  • Дејвид Мекензи, Илија Гарашанин државник и дипломата, Просвета, Београд, 1987.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, стр. 1231
  • М. Милићевић, Љ. Поповић: Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије. Београд, 2003.

Вањске везе

2) , 3) , 4) , 7) , 8) , 10) , 11) , 12) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 36) , 37) , 39) , 42) , 44) , 45)
Службени војни лист
5) , 6) , 9) , 32) , 33) , 34) , 38)
Народна енциклопедија СХС
13)
Дејвид Мекензи, 1987.
14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 40)
Матица српска, Одабране биографије, том 1, стр. 169—170
23) , 35) , 41)
Енциклопедија Британика, 1911.
43)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 36
фрањо_зах.txt · Последњи пут мењано: 2023/09/19 23:11