Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије (САС ПОА), јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт у Православној охридској архиепископији под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Председник Светог архијерејског синода је архиепископ охридски.

Македонски митрополит велешки и повардарски у расколу Јован (Вранишковски) прихватио је 22. јуна 2002. године Споразум о васпостављању црквеног јединства, а затим га је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао 23. септембра 2002. године за егзарха патријарха српског за све епархије Охридске архиепископије са титулом „митрополит велешки и повардарски и егзарх охридски“. Следеће године, 23. маја, као викарни епископи егзарху охридском назначени су епископ велички и местобљуститељ полошко-кумановски Јоаким (Јовчевски) и епископ дремвички и местобљуститељ битољски Марко (Кимев). Њих тројица чинила су први састав Светог архијерејског синода након што је конституисан 25. децембра 2003.¹⁾ Следеће године, 16. августа, Свети архијерејски синод је изабрао епископа величког Јоакима (Јовчевског) за епархијског архијереја упражњене Полошко-кумановске епископије.

Након што су патријарх српски и Свети архијерејски сабор Српске православне цркве донели Томос о црквеној аутономији Православне охридске архиепископије (24. маја 2005) образована је Митрополија скопска и шест епископија (Преспанско-пелагонијска, Брегалничка, Дебарско-кичевска, Полошко-кумановска, Велешко-повардарска и Струмичка). Од тада, митрополит велешки и повардарски и егзарх охридски Јован (Вранишковски) носи титулу „архиепископ охридски и митрополит скопски“.²⁾ Владика Јоаким (Јовчевски) је постао и местобљуститељ дебарско-кичевски, а владика Марко (Кимев) изабран за епископа брегалничког. Викарне титуле, велички и дремвички, остале су упражњене. Године 2006. Свети архијерејски синод је изабрао Давида (Нинова) за викарног епископа стобијског, а 2008. постао је и местобљуститељ струмички.

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије има следећи састав:³⁾

• архиепископ охридски и митрополит скопски и местобљуститељ велешко-повардарски — Јован (Вранишковски);
• епископ полошко-кумановски и местобљуститељ дебарско-кичевски — Јоаким (Јовчевски);
• епископ брегалнички и местобљуститељ битољски — Марко (Кимев);
• викарни епископ стобијски и местобљуститељ струмички — Давид (Нинов).

Према Споразуму о васпостављању црквеног јединства (2002) аутономна Охридска архиепископија има свој Свети архијерејски синод и поглавара. У складу са општеважећим канонским нормама има самосталност у свом унутрашњем животу и црквено-пастирским делатностима.

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије:⁴⁾

• одлучује о оснивању нових и арондацији постојећих епархија и о томе службено извештава патријарха српског;
• суди епископима, с тим да се број епископа који недостају за сабор од најмање дванаесторице епископа узима из Српске православне цркве;
• бира епархијске архијереје и викарне епископе.

Да би пуноважно одлучивао потребно је да присуствује 2/3 епархијских архијереја. О одлукама се може гласати јавно или тајно. У случају јавног гласања гласа се „за“ или „против“ и гласање почиње од најмлађег архијереја до најстаријег. Последњи гласа председник Светог архијерејског синода. На синодским седницама записник води архисекретар или његов заменик. Одлуке Светог архијерејског синода извршава Свети синод.⁵⁾

• Православна охридска архиепископија: Свети архијерејски синод
• Саопштење за јавност са редовног заседања Светог Архијерејског Синода Православне Охридске Архиепископије („СПЦ“, 24. фебруар 2004)

Sveti arhijerejski sinod Pravoslavne ohridske arhiepiskopije