Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије (САС ПОА), јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт у Православној охридској архиепископији под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Председник Светог архијерејског синода је архиепископ охридски.

Историјат

Македонски митрополит велешки и повардарски у расколу Јован (Вранишковски) прихватио је 22. јуна 2002. године Споразум о васпостављању црквеног јединства, а затим га је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао 23. септембра 2002. године за егзарха патријарха српског за све епархије Охридске архиепископије са титулом „митрополит велешки и повардарски и егзарх охридски“. Следеће године, 23. маја, као викарни епископи егзарху охридском назначени су епископ велички и местобљуститељ полошко-кумановски Јоаким (Јовчевски) и епископ дремвички и местобљуститељ битољски Марко (Кимев). Њих тројица чинила су први састав Светог архијерејског синода након што је конституисан 25. децембра 2003. године.1) Следеће године, 16. августа, Свети архијерејски синод је изабрао епископа величког Јоакима (Јовчевског) за епархијског архијереја упражњене Полошко-кумановске епископије.

Након што су патријарх српски и Свети архијерејски сабор Српске православне цркве донели Томос о црквеној аутономији Православне охридске архиепископије (24. маја 2005) образована је Митрополија скопска и шест епископија (Преспанско-пелагонијска, Брегалничка, Дебарско-кичевска, Полошко-кумановска, Велешко-повардарска и Струмичка). Од тада, митрополит велешки и повардарски и егзарх охридски Јован (Вранишковски) носи титулу „архиепископ охридски и митрополит скопски“.2) Владика Јоаким (Јовчевски) је постао и местобљуститељ дебарско-кичевски, а владика Марко (Кимев) изабран за епископа брегалничког. Викарне титуле, велички и дремвички, остале су упражњене. Године 2006. Свети архијерејски синод је изабрао Давида (Нинова) за викарног епископа стобијског, а 2008. постао је и местобљуститељ струмички.

Састав

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије има следећи састав:3)

Делокруг

Према Споразуму о васпостављању црквеног јединства (2002) аутономна Охридска архиепископија има свој Свети архијерејски синод и поглавара. У складу са општеважећим канонским нормама има самосталност у свом унутрашњем животу и црквено-пастирским делатностима.

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије:4)

  • одлучује о оснивању нових и арондацији постојећих епархија и о томе службено извештава патријарха српског;
  • суди епископима, с тим да се број епископа који недостају за сабор од најмање дванаесторице епископа узима из Српске православне цркве;
  • бира епархијске архијереје и викарне епископе.

Да би пуноважно одлучивао потребно је да присуствује 2/3 епархијских архијереја. О одлукама се може гласати јавно или тајно. У случају јавног гласања гласа се „за“ или „против“ и гласање почиње од најмлађег архијереја до најстаријег. Последњи гласа председник Светог архијерејског синода. На синодским седницама записник води архисекретар или његов заменик. Одлуке Светог архијерејског синода извршава Свети синод.5)

Сродни чланци

Спољне везе

Штампање