Свети архијерејски сабор, у седници својој од 21/8. маја 2003. године — под АСбр. 41/зап. 125, донео је ове одлуке:

1. Имајући у виду новонастало стање и одлуке Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, АСбр. 44/зап. 10 од 24. маја 1967. и АСбр. 50 од 15. септембра 1967, ставити у дужност Светом архијерејском синоду Српске православне цркве да Његово Високопреосвештенство Митрополита полошко-кумановског Господина Кирила стави под забрану свештенодејства и против њега покрене црквено-судски поступак, суспендујући га аутоматски од управљања Епархијом полошко-кумановском.
2. Поново позвати све остале архијереје, чланове Светог синода македонске православне цркве, који и даље остају у расколу, да преиспитају своју пастирску, хришћанску и људску савест, и да, сагласно са договором у Нишу, до 1. септембра текуће године ступе у евхаристијско и канонско јединство са Српском православном црквом, а тиме и са свим црквама Божјим у свету; у противном, на основу горе наведених саборских одлука из 1967. године и на основу става овога Сабора, и против њих покренути црквено-судски поступак.
3. Уписати у каталог кандидата за епископски чин, а затим изабрати и хиротонисати за епископе, кандидате који испуњавају канонске услове за епископску службу, а који ће бити, ако Бог дâ, чланови Светог синода аутономне Охридске архиепископије;
4. Одмах потом примити на знање чињеницу конституисања Светог синода аутономне Охридске архиепископије, у духу саборских одлука из 1959. године, а имајући у виду одлуке Сабора из 1967. године, и на основу споразума о начину васпостављања црквеног јединства и канонског поретка, потписаног у Нишу, одобреног од стране Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, и, на жалост, још увек неприхваћеног од стране Светог синода македонске православне цркве који је у расколу, и благословити и поздравити даљи рад истог Светог синода Охридске архиепископије као помесне Цркве са најширом аутономијом у канонским оквирима српске Пећке патријаршије. И
5. О најновијем, недавном току дијалога са Светим синодом македонске православне цркве, који, на жалост, и даље истрајава у расколу, као и одлукама Светог архијерејског сабора Српске православне цркве са овог заседања, одмах званично известити о свему овоме Свету велику Христову Цркву у Цариграду и остале свете помесне православне цркве.

• Одлука Светог архијерејског сабора бр. 3 (2002)
• Одлука Светог архијерејског сабора бр. 37 (2003)

• Одлука на Светиот Архијерејски Собор на Српската Православна Црква за избор на Епископите Јоаким и Марко за помошни Епископи на Митрополитот велески и повардарски и Егзарх охридски г. Јован, Приступ 4. јула 2021.

Odluka Svetog arhijerejskog sabora br. 41 (2003)