Добро дошли на Српску енциклопедију

Митрополија скопска

Митрополија скопска, епархија Православне охридске архиепископије под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је архиепископ Јован (Вранишковски), а привремено сједиште митрополије се налази у Битољу.1)

Историја

Успостављањем јединствене Српске православне цркве (1920) у рангу патријаршије, Митрополија скопска потпада под њену јурисдикцију док је до тада била под јурисдикцијом Цариградске патријаршије. Прије 1920. митрополити скопски су били Фирмилијан Дражић (1902—1903), изабран је 1897. за администратора Скопске епархије, за скопског митрополита 1899, а рукоположен тек 1902. Послије њега су били Севастијан Дебељковић (1904—1905) и Вићентије Крџић (1905—1915) који је убијен крајем 1915. године.

Сједиште јој је било у Скопљу. Према арондацији епархија из 1931. године, Скопљанској епархији су припали поједини срезови из Нишке епархије — Пчињски, Пољанички, Масурички и Босиљградски, а од ње су одузети срезови: Поречки за Епархију охридско-битољску и Кратовски за Епархију злетовско-струмичку. Свеукупно, обухватала је сљедеће срезове: Скопљански, Качански, Велешки, Жеглиговски (Куманово), Прешевски, Кривопаланачки, Босиљградски, Масурички (Сурдулица), Пчињски, Пољанички (Владичин Хан), Доњополошки (Тетово), Горњополошки (Гостивар), Галички и град Скопље.2)

Од 1920. митрополити су били: Варнава Росић (1920—1930) и Јосиф Цвијовић (1932—1957). Митрополита Јосифа су 1941. из Скопља протјерале окупационе бугарске власти, а по завршетку Другог свјетског рата нова власт му није дозволила да се врати на управљање епархијом. На охридском Црквено-народном сабору 4. октобра 1958, на неканонски начин, изабран је тадашњи викарни епископ топлички Доситеј Стојковић за поглавара тзв. „Македонске православне цркве“ чиме је забрањен повратак митрополиту скопском Јосифу и епископу злетовско-струмичком Викентију. Потом је услиједило неканонско проглашење аутокефалности Македонске православне цркве (1967). Од 2002. почели су разговори за повратак у канонске оквире који су као резултат дали оснивање канонски признате Православне охридске архиепископије и њене аутономије 2005. године.

Митрополија скопска је конституисана 24. маја 2005. године након што су патријарх српски и Свети архијерејски сабор Српске православне цркве издали Томос о црквеној аутономији за Православну охридску архиепископију.

Манастири

Манастири:

  • Ставропигијални манастир Свети Јован Златоуст, село Нижопоље — Битољ;
  • Параклис Света великомученица Екатерина — Скопље;
  • Параклис Свети Нектариј Егински — Скопље;
  • Манастир Успења Пресвете Богородице, село Сушица — Скопље;
  • Манастир Успења Пресвете Богородице, село Лагово — Прилеп.

Митрополија скопска издаје периодични лист „Соборност“.

Митрополити

Сродни чланци

3)
Први Србин на челу Скопске епархије након укидања Пећке патријаршије (1766).
4)
Након неканонског проглашења аутокефалности Македонске православне цркве (1967) митрополит скопски Доситеј је стављен под канонски суд.
Штампање