Скопље

Скопље (македонски Скопје, албански Shkupi, турски Üsküp), највећи и главни град Северне Македоније, у коме живи готово четвртина њеног становништва. Има 515.4191) становника по попису из 2010. године.

Скопље има значајан географски положај. Лежи на обалама Вардара, у сјеверозападном крају полодног и пространог Скопског поља. Налази се у средишњој области Балканског полуострва на главној трансбалканској, моравско-вардарској саобраћајној артерији, с којом се ту укрштају и друге уздужне и попречне комуникације.

Стога је Скопљу од природе одређена улога великог културног, привредног и политичког средишта.2)

Скопље има велики значај за српску заједницу у Северној Македонији (око 1/3 укупног броја Срба у Северној Македонији). Срби чине мањину у данашњем Скопљу, али је та мањина по степену образовања и удјелу у градском животу много утицајнија него што то сама бројност наговјештава.

Положај града

Скопље се налази на 21° 26' источне и 42° северне географске ширине, у средишњем делу Балканског полуострва. У односу на Скопље се околни важни градови се налазе на раздаљини од:

  • Београд - 430 километара северно,
  • Софија - 220 километара североисточно,
  • Атина - 700 километара јужно,
  • Тирана - 310 километара југозападно,
  • Ниш - 210 километара северно,
  • Солун - 230 километара јужно.

У оквиру Северне Македоније Скопље се налази у северном делу.

Име

Скопље је током свог постојања, зависно од околности било називано са више имена. Античко име овог града је Скупи (латински: Scupi). На различитим језицима, Скопље се другачије изговара. Ево неких конкретних примера:

  • Скопје (Скопје) - македонски
  • Shkupi (Шкупи) - албански
  • Scupi (Скупи) - латински
  • Скопье (Скопје) - руски
  • Σκόπια (Скопија)- грчки
  • Scoplie (Скоплје) - румунски
  • Üsküp (Ускуп)- турски.

У византијским документима име града је забележено као Скопија, а Словени су га назвали и као Скопiе, Скопје, Скопље. Током владавине цара Самуила, Скопље постаје део Самуиловог царства. Касније, град долази под власт Византије, Бугарске и Србије, а 19. јануара 1392. године овај град заузимају Османлије и дају му име Ускуп (Üsküp).

Историја

Скопље није било познато у доба античке Грчке, и изгледа да су га основали Дарданци у 3. веку п. н. е. У време Римског царства на овој локацији је био град под именом Skupi (порекло данашњег назива), али је град уништен у земљотресу 518. године.

У средњем веку су се на власти у Скопљу често смењивали Византија и Бугарска, све док га нису освојили Срби у касном XIII веку. Од 1282. године град је био део Српског царства, а од 1346. до 1392. године престоница. У њему је крунисан краљ Душан за цара 6. априла 1346. године у присуству српског патријарха Јоаникија. Турци су га освојили 1392. године и дали му назив на турском, Üsküb или Uskup, који су и користили за време петстогодишње отоманске владавине.

Скопље је у турско доба било главни град Косовског вилајета (округа). Турски писац Дилџер Зеде је посетио град у 17. веку, и написао: „Дуго сам путовао преко те земље Румелије и видео сам доста лепих градова и био сам запањен Алаховим благословима, али ниједан ме није надахнуо и обрадовао толико као небески град Скопље кроз који протиче река Вардар“. Године 1689. град је запалио аустријски генерал Пиколомини, током аустро-турског рата.

Скопље је 1905. године имало око 32.000 становника, мешавину Срба, Бугара, Турака, Албанаца и Цигана. Овде је било седиште архиепископа Грчке православне цркве, архиепископа католичких Албанаца и бугарског епископа. Године 1910. Agnes Gonxha Bojaxhiu, познатија као Мајка Тереза, рођена је у Скопљу у римокатоличкој цинцарској породици, а не у албанској како албанска пропаганда зна да тврди.3)

Срби су током Првог балканског рата, 1912. ослободили Скопље из турског ропства. Град је поново након дуготрајног турског ропства постао део Србије, која се ујединила са другим крајевима у Краљевину СХС 1918. године, а потом у Краљевину Југославију 1929. Између светских ратова у граду је српска управа подигла много нових здања и алеја и град је у средишњем делу добио „европске црте“. Овоме је посебно допринео градоначелник Скопља, архитекта Јосиф Михајловић (1887-1941), који је био на месту градоначелника од 1929. до 1936. и од 1939. до смрти 1941. године.4)

Скопље је под бугарском окупацијом током оба светска рата, а 1945. постало је главни град Македоније, републике чланице Југословенске федерације. Године 1963. Скопље је погодио снажан земљотрес, у ком су страдали или били оштећени бројни културни споменици. Након потреса СФРЈ је дала велику помоћ за брзу обнову града, и подигнуте су многе нове зграде.

За време Југославије, Скопље је брзо расло и постало је важно средиште тадашње државе. Године 1991, са распадом Југославије, Скопље је постало главни град независне Северне Македоније. Грчка се противила коришћењу имена Македонија (види: Македонско питање) од стране новоосноване државе и наметнула је економску блокаду и затворила приступ мору преко солунске луке, која је јако нашкодила привреди Скопља. Блокада је скинута 1995. након договора између Грчке и Северне Македоније. Многи Грци и даље ову државу називају „Републиком Скопље“ а њене становнике „Скопљацима“ (Skopiani на грчком).

Природни услови

Рељеф

Скопље је положено у истоименој Скопској котлини. Дата област је позната и као Скопско поље, као синоним за добро обрађено, пољопривредно подручје. Скопска котлина је са севера затворена Скопском црном гором, а са југа планином Водно. Надморска висина у његовом језгру износи 240 метара, али се ободни квартови налази и на преко 400 метара. Град се простире на 1818 km² а само изграђено градско подручје захвата 225 km².

Скопски земљотреси: Скопље је положено на изразито трусном подручју и град има дугу историју земљотреса:

  • Први пут град погађа земљотрес 28. априла 518. године.
  • 1555. године град поново погађа разорни земљотрес али он убрзо бива обновљен и постаје главно војно упориште турске војске. У 16. веку и 17. веку Скопље постаје највећи и најбогатији град у европском делу Османског царства.
  • 26. јула 1963. град погађа земљотрес од 9 степени меркалијеве скале.

Клима

Клима у граду је умерено континентална са знатним утицајем Егеја. Климу Скопља одликује средња годишња температура од око 12,4 °C. Лета су дуга, сува и врела, а зиме хладне и са много магловитих дана.

Воде

Кроз Скопље протиче река Вардар средњим делом свог тока. Проток Вардара у Скопљу је скоро исти као и на његовој делти код Солуна. Долина Вардара је равна и подложна поплавама, па њена непосредна околина није много развијена. У Скопљу Вардар прави неколико већих меандара, а преко њега прелази неколико мостова. У Вардар се код Скопља улива неколико река. Најдужа од њих је Треска, дуга око 130 km. Друге реке су Лепенац, Пчиња, Кадина река, Маркова река и Патешка, које су све краће од 70 km.5)

Скопље има у својој близини два вештачка језера, Матку и Треску, у које се улива река Треска и налазе се на само неколико километара од центра града.

Становништво

Према подацима из 2010. године град Скопље има 515419 становника, док са околином има око 680 хиљада (око 30% становништва Северне Македоније). Ово је готово 15 пута више него почетком 20. века, а број становништва се и даље повећава захваљујући досељавању становништва из свих делова државе и позитивном демографском расту.

Скопље традиционално има веома шаролик етнички састав. По попису из 2002. године већинско становништво су етнички Македонци (66,75%), а значајне мањине су Албанци (20,49%), Роми (4,63%), Срби (2,28%), Турци (1,70%) и Бошњаци (1,50%). Две градске општине (Чаир и Сарај) имају албанску већину, а једна ромску (Шуто Оризари).

Управна подела града

Као и многи други велики градови и Скопље је подељено на више градских општина. По данашњој подели Скопље има 10 градских општина:

Привреда

У складу са величином и важности за државу, Скопље је и главно седиште македонске индустрије (металопрерађивачка, хемијска, дрвна, текстилна, кожна и штампарска). Индустријски развој је праћен интензивним развојем унутрашње и спољне трговине и банкарства, као и активности на пољима културе и спорта.

Транспорт

Улога Скопља као једног од главних транспортних центара југоисточне Европе је порасла од 1990-их година. Град се налази на раскрсници два велика европска саобраћајна коридора - Коридор VIII (исток-запад) и Коридор X (север-југ). Овај значајан положај града је побољшан изградњом нових ауто-путева на две трансверзале, нове обилазнице, а у току је и проширење и модернизација аеродрома Александар Велики.

Аеродроми

Једини међународни аеродром Александар Велики налази се у општини Петровец, удаљеној 22 km источно од града. Аеродром је дат под концесију турске ТАВ компаније, са којом је уговорено да уложи €200 милиона да прошири и реновира обе стране аеродрома Скопље и охридског аеродрома, као и за изградњу новог аеродрома за превоз терета у Штипу. Скопље је повезано ваздушном линијом сваке године са Београдом, Амстердамом, Берлином, Будимпештом, Бурсом, Бриселом, Диселдорфом, Хамбургом, Истанбулом, Љубљаном, Лондоном, Подгорицом, Прагом, Римом, Софијом, Бечом, Загребом и Цирихом. 6)

Знаменитости града

  • Душанов мост на реци Вардар, који је симбол града изграђен у 15. веку. Представља везу старог и новог дела Скопља.
  • Тврђава Кале.
  • Стара скопска чаршија на Чаиру.
  • Мустафа-пашина џамија - један од најлепших исламских споменика у Скопљу, изграђена је 1492. године.
  • Даут-пашин амам — изграђен 1484.

Познате личности

  • Јустинијан I, византијски цар, рођен у Таурезијуму (данашње село Таор) у близини Скупија.7)
  • Мајка Тереза (Агнеза Бојаџију), позната хуманисткиња, добитница Нобелове награде за мир 1979.
  • Милчо Манчевски, познати режисер (филм „Пре кише“ и др.)
  • Бранимир Штулић, легендарни рок-музичар групе Азра, рођен 1954. године у Скопљу

Збратимљени градови

Скопље је збратимљен град са следећим градовима8):

Сродни чланци

Спољне везе

1)
skopje.gov.mk http://www.skopje.gov.mk/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=34 Официјални портал града Скопља
2)
Народна енциклопедија, 1925 г. - књига 4. - страница 126.
3)
http://www.vesti-online.com/Vesti/Tema-dana/77544/Albanci-ukrali-Majku-Terezu Тереза је цинцарског поријекла
4)
http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.html:462960-Zaboravili-na-tvorca-modernog-Skoplja Заборавили на творца модерног Скопља, „Вечерње новости“, 9. новембар 2013
5)
skopje.gov.mk
6)
http://skp.airports.com.mk/default.aspx?ItemID=359Скопље, Аеродром Македонија
7)
http://www.tauresium.info/ Archaeological site Tauresium, 26. 1. 2011. Museum of the city of Skopje
8)
http://www.skopje.gov.mk/EN/DesktopDefault.aspx?tabindex=0&tabid=69 Збратимљени градови Скопља
Штампање