Садржај
Загреб
Загреб (ЗГ), главни и највећи по броју становника град Хрватске. Израстао је из два средњовековна насеља на суседним брдима, грађанског Градеца и бискупског Каптола. Налази се на југозападном рубу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина Медведнице, на левој и десној обали реке Саве. Положај града, који је на месту спајања алпске, динарске, јадранске и панонске регије, омогућио је да Загреб постане мост између средњоевропског и јадранског подручја.
Према попису из 2011. године у Загребу живи 792.875 становника.1) Као највећи град, Загреб је културно, научно, економско и административно средиште Хрватске. Захваљујући улози највећег саобраћајног центра у Хрватској, развијеној индустрији са дугом традицијом и научним и истраживачким установама, Загреб је економски најразвијенији град у Хрватској.
Природне одлике
Шире подручје Загреба грађено је од стена магматског, седиментног и метаморфног типа чији се стратиграфски распон протеже од палеозоика до квартара. Медведница је изграђена од стена од којих најстарије датирају из палеозоика, преко мезозоика до кенозоика, док се у долини Саве налазе речни наноси који датирају из квартара.
Загребачко подручје је зона појачане сеизмичке активности као последица интензивних тектонских покрета. Сеизмичност износи 7 до 9 степени по Меркалијевој скали.2) Два важна раседа која се налазе на загребачком подручју су савски расед, који се пружа падинама Вукомеричких горица, и медведнички расед, који се пружа на потезу Жумберачка гора—Медведница.3)
Географија
Загреб се налази у централној Хрватској, на југозападном делу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина планине Медведнице, на обалама реке Саве, која је у подручју града низијска река. Сава има типичан кишно-снежни режим са високим водостајима у пролеће и јесен, а ниским у лето, што доводи до великих осцилација водостаја.
Шуме прекривају 30,45% територије града (као управне јединице).4) Долина Саве је некад представљала континуирани појас шума и шикара врба, топола и црне јове, а данас су тек присутне више или мање деградиране шикаре тих врста. Местимично је преостао и храст лужњак. У нижим деловима Медведнице, до 400 m надморске висине и на побрђима, на присојним падинама, преовладавају храст, граб, буква и дивљи кестен. Изнад те границе, од 300 до 800 m надморске висине, доминира буква која се изнад те висине меша с јелом. Пољопривредне површине прекривају 31,84%, док остале површине (првенствено изграђени део) обухватају 37,71% територије града.5)
Историја
Демографија
Број становника по пописима
Попис 1991.
На попису становништва 1991. године, насељено место Загреб је имало 706.770 становника, следећег националног састава:
Укупно: 706.770 становника.
Ранији пописи
Према попису становништва из 2001. године Загреб има 779.145 становника.6) Просечна старост становништва износи 39,7 година. Према полној структури, од 779.145 становника 415.153 је жена, а 363.992 мушкараца.7)
Приказана је етничка структура града Загреба према попису становништва из 2001:
Према матерњем језику већина становништва Загреба се изјашњава да говори хрватски језик (97,45%). Затим следе албански (0,40%), словеначки (0,33%), бошњачки (0,31%), српски (0,27%), ромски (0,18%) и македонски (0,15%).8)
Према верској структури већину становништва чине хришћани, припадници католичке и православне вероисповести. Од осталих хришћанских заједница присутни су Јеховини сведоци, Евангелистичка црква, Адвентистичка црква и баптистичка црква. Знатан је удео агностика, атеиста и неопредељених. Од осталих религија најзаступљенији је ислам.9)
Верска структура становништва града Загреба према Попису 2001. била је: католици 87.09%, агностици и неопредељени 4.06%, атеисти 3.54%, муслимани 2.08%, православци 2.01%.
Највећи градски квартови су: Трешњевка (више од 120.000 становника), Нови Загреб (више од 110.000 становника) и Дубрава (близу 100.000 становника).10)
Економија
На подручју града Загреба регистровано је око 22.000 компанија које своју делатност остварују у различитим гранама привреде.11) Према делатностима, у структури загребачке привреде, са 33%, најзаступљенија је трговина, затим следе прерађивачка индустрија са 30%, саобраћај, складиштење и везе са 10%, финансијски сектор са 7%, док 20% отпада на остале делатности.12) У Загребу се остварује 36% свеукупне трговине у Хрватској, док прерађивачка индустрија смештена у Загребу чини 32% прерађивачке индустрије на територији Хрватске.13)
У Загребу је концентрисана прехрамбена, хемијска, електронска, текстилна, дрвна и издавачко-штампарска индустрија, као и индустрија прераде метала. Концетрисана је у индустријским зонама на Житњаку и Јанкомиру.14) Уз постојеће отварају се и нове привредне зоне од којих се једна налази у Сесветама,15) којима се уз поштовање еколошких стандарда настоји преселити индустрија из средишта на ивице града.16) Многе велике хрватске компаније имају своје средиште у Загребу. То су ИНА Индустрија нафте, Плива (фармација), Краш и Franck (прехрамбена индустрија), Раде Кончар, Електро контакт, Ериксон - Никола Тесла (електронска индустрија), ТЖВ Гредељ (фабрика возила).17) У Загребу и многе велике светске компаније имају своја представништва.18)
У индустријској производњи највећи удео са 25,5% држи производња хране и пића. Следе је опскрба електричном енергијом, плином и водом са 16,3%, потом електронска индустрија са 9,1%, хемијска индустрија са 8,2%, удео издавачке и штампарске делатности са 8,5%, производња радио-телевизијских и комуникацијских апарата и опреме 8,0%, док је удео производње одеће и дораде 2,5%.19)
Загреб је и финансијско средиште Хрватске. У њему се осим Хрватске народне банке налази и седиште бројних других банака, од којих су највеће Привредна банка Загреб, Хипо Алпе-Адрија банк, Загребачка банка и Хрватска поштанска банка. Загреб је и седиште Загребачке берзе, поновно отворене 1991. године. Загреб је и међународни сајамски центар. Загребачки велесајам је један од већих сајмова у свету и члан је Међународне уније сајмова (UFI) која окупља 167 сајамских организација из 67 земаља. Основан је 1909, али се његови почеци могу пратити до 1864. када је одржана Прва земаљска господарска изложба.20)
Године 2007. загребачке компаније су извезле робу у противредности од 4,4 милијарде долара, док је увезена роба у вредности 14,9 милијарди долара. Удео Загреба у извозу Хрватске за 2007. износио је 35,7%, док је у увозу суделовао са 57,6%.21) Највише се извозило на тржишта Босне и Херцеговине.
У структури запослених, највећи број отпада на запослене у трговини (26,4%). Следе их запослени у прерађивачкој индустрији (16,5%), пословним услугама (16,3%) и грађевинарству (10,0%).22) На подручју Загреба је запослено око 400.000 људи, што је више од 27% свих запослених у Хрватској.23) Незапосленост у Загребу износи 7,8% и нижа је од државног просека, који износи 14,7%.24)
Саобраћај
Друмски саобраћај
Већина главних друмских саобраћајних праваца у Хрватској пролази кроз Загреб. Из правца Загреба су изграђени ауто-путеви, њих 5, према свим деловима Хрватске, док је један ауто-пут у изградњи. Два од три најважнија паневропска друмска коридора у Хрватској пролазе кроз Загреб.
Ауто-пут А1 (Ауто-цеста А1) Загреб—Сплит—Дубровник је у децембру 2008. године у потпуности завршен до чвора Равча.25) До Плоча преостаје градња даљњих 60 km и 70 km до Дубровника. Ауто-пут А1 је један од најважнијих саобраћајних праваца у Хрватској јер повезује Загреб и северозападну Хрватску са другим градом по величини у Хрватској — Сплитом.
Ауто-пут А3 (Ауто-цеста А3, некад „Ауто-пут братства и јединства”) у потпуности следи трасу Паневропског друмског коридора X. Почиње у Брегани на граници са Словенијом и долином реке Саве повезује Загреб, Кутину, Новску, Славонски Брод, с Липовцем и граничним прелазом Бајаково, где се наставља у Србију. Ауто-пут спаја западну и средњу Европу са југоистоком континента и Блиским истоком. Последњи део ауто-пута од Жупање до граничног прелаза Бајаково довршен је на лето 2006.
Други важан паневропски друмски коридор који пролази кроз Загреб је коридор 5, кроз чију трасу пролазе три ауто-пута. Тај је правац најкраћа веза Загреба са Јадранским морем. Деоница од Загреба до чвора Босиљево је део ауто-пута А1. Деоница од чвора Бослиљево до Ријеке је ауто-пут А6 (Ауто-цеста А6) и у потпуности је довршена 22. октобра 2008.26)
На истом коридору се налази и траса ауто-пута А4, чија је последња деоница, тј. објекат, нови мост преко реке Муре довршен истог дана кад и ауто-пут А6.27) У Мађарској се ауто-пут А6 наставља на ауто-пут М7, који преко Летења на граници са Хрватском Загреб повезује с Будимпештом. Ауто-пут А2, Загреб—Мацељ, на словеначкој граници је довршен 2007. године. У плану је и градња ауто-пута А11 Загреб—Сисак.
Јавни градски превоз
Јавни градски превоз у Загребу чине мрежа трамвајских и аутобуских линија, градско-приградски возови, те такси возила. Главнину јавног градског превоза у Загребу обавља „Загребачки електрични трамвај” (ЗЕТ), које је оператер трамвајског и аутобуског саобраћаја, а брине се и о успињачи и жичари на Медведници, која је, док се очекује градња нове, тренутно изван употребе.28)
Први електрични трамвај је пуштен у промет 18. августа 1910.29) Данас трамвајска мрежа има укупну дужину од 116 km.30) Трамвајски саобраћај је организован у 15 дневних и 4 ноћне линије. Аутобуски саобраћај ЗЕТ-а тренутно се састоји од 125 дневних и 4 ноћне аутобуске линије.31) Загребачка успињача спаја загребачки Горњи и Доњи град. С пругом дугом 66 метара, позната је и као најкраћа жичана железница на свету намењена јавном саобраћају.32) Службено је пуштена у погон 8. октобра 1890. Данас је законски заштићена као споменик културе, а такође је једна од туристичких атракција у Загребу. Жичара „Сљеме” пуштена је у саобраћај 27. јула 1963. године у функцији превоза излетника на врх Медведнице, а затворена је средином 2007, након квара на електромотору за који је процењено да је неисплатив за санирање.33)
У Загребу данас има око 1.150 такси возила, а вожња таксијем доступна је 24 часа дневно. Први ауто-такси у Загребу појавио се на Тргу бана Јелачића 11. јуна 1901. године. Од априла 2011. такси превоз у граду осим удружења „Радио такси Загреб” обављају и други приватни превозници.
Градско-приградским железничким превозом радним даном се у просеку користи око 70.000 путника. Главна железничка линија саобраћа на релацији Савски Мароф—Загреб, Главни колодвор—Дуго Село. Хрватске железнице су ову линију увеле 1992. године. Уз ову линију, други важни приградски смерови су према Великој Горици и Јастребарском заједно са локалним влаковима из смера Забока, Новске, Карловца и Копривнице.
Железнички саобраћај
Темељи железничке мреже постављени су крајем 19. и почетком 20. века, када су одређени главни правци железничког саобраћаја. Године 1862. пуштена је у саобраћај прва железничка пруга кроз Загреб, која је Зидани Мост преко Загреба повезивала са Сиском. Већ идуће године изграђена је пруга до Карловца, која је 1873. продужена до Ријеке, чиме је Загреб добио најкраћу железничку везу с морем. Године 1870. изграђена је железничка пруга до Копривнице, која је 1897. године од Дугог Села продужена до Новске. Године 1885. Загреб је железницом повезан и с Вараждином. Године 1925. довршена је Личка железничка пруга, којом је Загреб повезан са Сплитом и Далмацијом. Загреб је 1946. године Унском пругом, која је од Личке пруге краћа око 50 km, преко Сиска, повезан са Сплитом. Иако некад врло рентабилна, та се пруга данас користи у увелико смањеном капацитету.
Два од три најважнија паневропска железничка коридора у Хрватској пролазе кроз Загреб. То су Паневропски железнички коридор Vб, који иде од Ботова на граници с Мађарском до Ријеке и Паневропски железнички коридор 10 који иде од Добове на граници са Словенијом до Товарника на граници са Србијом. Уједно је најважнији железнички правац у Хрватској, јер преко Хрватске повезује западну и средњу Европу с југоистоком континента и Блиским истоком. Приградски путнички саобраћај је врло развијен. Теретни саобраћај се одвија обилазно како би се растеретио саобраћај кроз град, па је у ту сврху изграђена и велика теретна станица (Ранжирни колодвор).
Ваздушни саобраћај
Аеродром Загреб (Зрачна лука Загреб; ИАТА: ZAG, ИКАО: LDZA) је главни међународни аеродром у Хрватској. Налази се поред Велике Горице, а од центра Загреба је удаљен 10 km. На аеродрому су смештене техничке базе Кроација ерлајнса. Кроз загребачки аеродром је током 2007. прошло 1.992.455 путника.34) Поред међународног аеродрома, у Лучком постоји и мањи спортски аеродром (Зрачно пристаниште Лучко). Лучко се користило као главни загребачки аеродром од 1947. до 1962. Највећи саобраћај забележен је 1959. године. Те су године цивилни авиони превезли 167.000 путника и 1.500 t робе.35)
Култура
Загреб је културно средиште Хрватске. У граду се налази више културних установа које традиционално имају велик престиж. Осим тога, у граду се налазе средишта практично свих важнијих културних установа, као што су Матица хрватска и Друштво хрватских књижевника.
Музеји
Експонати из бројних загребачких музеја осим историјских, уметничких и културних домета града Загреба и Хрватске, приказују експонате велике историјске и уметничке вредности из читаве Европе и света. У око тридесет музејских и галеријских колекција обухваћено је више од 3,6 милиона експоната.
Колекције „Археолошког музеја”, основаног 1864. садрже готово 460.000 различитих артефаката и споменика. Изложени предмети организовани су у неколико збирки. Најпознатија је Египатска збирка, која је једина такве врсте у југоисточном делу Европе,36) затим велика нумизматичка колекција која је једна од најзначајних и највећих у Европи и свету,37) праисторијска збирка, античка и средновековна збирка. Важан музејски експонат је Загребачка мумија чији су повоји, тј. Загребачка ланена књига (Liber linteus Zagrabiensis), са 1.130 речи најдужи сачувани писани споменик старих Етрураца, једина постојећа етрурска књига и уједно једина ланена књига из старога века.
У поседу „Хрватског природословног музеја” налази се једна од најзначајнијих светских збирки остатака неандерталаца.38) Збирка обухвата кости и камено оруђе и оружје неандерталац.
Технички музеј основан 1954. године у широј регији чува најстарију и данас функционалну машину из 1830. године. У Одељењу саобраћајних средстава налазе се и бројни авиони, аутомобили, као и погонске машине и опрема. У збирци астронаутике налазе се модели вештачких сателита, орбиталних станица и свемирских бродова. Музеј поседује планетаријум, модел рудника угља, гвожђа и обојених метала дугачак 300 m, аписариј, као и радионицу Николе Тесле. Међу осталима постоје и ватрогасни, пољопривредни, те одељење великана хрватске науке и технике. Музеј чува преко 6.000 предмета из Хрватске и иностранства.39)
Музеј Мимара (пуним називом: Umjetnička kolekcija Ante i Wiltruda Topića Mimare) је основан дотацијом Анте Мимаре Топића, а отворен је 1987. Смештен је у неоренесансној палати с краја 19. века.40) Музеј садржи 3.750 уметничких радова различитих култура и цивилизација урађених у различитим техникама и материјалима. Стални постав уређен је као хронолошко низање историјско-стилских раздобља.
„Хрватски музеј наивне умјетности” са 5.000 уметнина, сматра се првим музејом наивне уметности у свету.41) У музеју се чувају дела хрватске наиве 20. века, али има и радова познатих светских уметника. Музеј поседује и богате документационе фондове о наиви. „Музеј за умјетност и обрт” је основан 1880. године с циљем очувања уметничких и обртничких дела насупрот све доминирајућих индустријских производа. Са 160.000 експоната Музеј је институција од националне важности на пољу уметничке производње и историје материјалне културе у Хрватској.42) „Музеј града Загреба” је основан 1907. Садржи 75.000 предмета из културне, уметничке, привредне и политичке историје града у распону од Римског периода до данашњих дана.43) „Етнографски музеј” је основан 1919. Налази се у архитектонски складној сецесијској грађевини. Садржи 80.000 предмета који представљају хрватску етнографску баштину подељену у три културне зоне: панонску, динаридску и јадранску.44) Остали важни загребачки музеји и збирке су: „Музеј сувремене умјетности”, „Хрватски школски музеј”, „Хрватски ловачки музеј”, „Хрватски спортски музеј”, „Музеј поште и телекомуникација”, „Штросмајерова галерија”, „Музеј Ивана Мештровића”, „Галерија Кловићеви двори”, „Модерна галерија” итд.
Позоришта
У Загребу делује око 20 сталних или повремених позоришта. У Загребу се налази национална позоришна кућа — Хрватско народно казалиште, изграђено у барокном стилу 1895. године. На позорници се одржавају драмске, балетне и оперске представе, а позориште је опремљено и за одржавање конгреса, промоција и пријема. Концертна дворана Ватрослава Лисинског капацитета од 2.171 седишта, саграђена је 1973. године, а названа је по аутору прве хрватске опере. Осим музичких манифестација, у њој се одржавају и конгресна догађања.
Фестивали
Загреб је такође домаћин и неколико важних филмских фестивала. „Дани хрватског филма” су такмичарски фестивал средњометражног и краткометражног филма, на којем се приказује комплетна продукција хрватске кинематографије током претходне године, уз изузетак филмова који су остављени за приказивање на Пулском фестивалу. Одржавају се од 1991.
„Загреб филм фестивал”, основан 2003, постао је један од најзначајнијих хрватских културних догађаја. Уз главни програм такмичарског карактера, подељен је у три категорије — целовечерњи играни, кратки играни и документарни филм. Једнака пажња посвећена је и попратном програму којег сваке године сачињава 5 до 6 посебних филмских програма, промоције књига, филмских и културних пројеката као и презентације нових технолошких достигнућа везаних уз филмску продукцију те неизоставни забавни програми. Награда која се додељује на фестивалу се зове „Златна колица”, уз коју се најбољима додељују и новчана средства.
„ZagrebDox” је међународни фестивал документарног филма, покренут услед недостатка доброг међународног и такмичарског фестивала на подручју југоисточне Европе специјализованог за документарне филмове, тим више што је наведено подручје имало дугу традицију у производњи документарног филма.
„Анимафест” је светски фестивал анимираног филма који се одржава од 1972. Након 33 године бијеналних фестивала, 2005. уведена је категорија дугометражног анимираног филма, па се тако фестивал сада одржава сваке године, и то за непарних година с дугометражним програмом, а парних година с краткометражним. Анимафест су 1972. основали град Загреб и Загреб филм. Локацију је изабрало Међународно удружење аниматора, одајући признање тадашњем светском успеху и угледу Загребачке школе цртаног филма. Иако је одавно прошло златно доба хрватске анимације, Анимафест је и даље један од главних светских фестивала цртаног филма, а дуго времена му је конкурисао само „Annecy”.
„Међународни фестивал новог казалишта EUROKAZ” се одржава сваке године у другој половини јуна. Након првог „EUROKAZ”-а који је одржан 1987. године као део културног програма Универзијаде, фестивал је постао редовна годишња манифестација. На њему је до сада наступило преко 300 позоришта из целог света и сматра се значајним позоришним догађајем у том делу Европе.
Образовање
У Загребу делује 136 основних школа и 100 средњих школа, од чега је 31 гимназија.45)46) У Загребу такође делује и 5 политехникума и 9 приватних високошколских установа.47)
Универзитет у Загребу је основан 1669. године и представља други најстарији универзитет у Хрватској (основан после задарског (1396)). До 2009. године је на Универзитету у Загребу дипломирало више од 200.000 студената, магистрирало више од 18.000 и докторирало више од 8.000 постдипломаца.48) На Универзитету у Загребу, научно-наставни и уметнички рад се обавља на 29 факултета, 3 уметничке академије, стручној — Учитељској академији и универзитетском студију — Хрватским студијима. При универзитету делују 33 политехникума.
У Загребу делују 22 института на подручјима друштвених и природних наука. Загреб је седиште „ХАЗУ — Хрватске академије знаности и умјетности” коју је основао ђаковачки бискуп Јосип Јурај Штросмајер.
Знаменитости
Загреб је богат туристичким знаменитостима. Следи краћи попис:
- Споменик бану Јосипу Јелачићу на главном градском тргу.
- Споменик краљу Томиславу поред Главне железничке станице.
- Ленуцијева поткова — зона 8 перивоја и 8 тргова, то су редом: Зрињевац, Трг Ј. Ј. Штросмајера, Трг краља Томислава, Трг Анте Старчевића, Ботанички врт, Трг Марка Марулића, Трг Мажуранића и Трг маршала Тита где се налазе зграде Хрватског народног казалишта, Музеј за умјетност и обрт, те зграда Универзитета са спомеником Ивана Мештровића — Повијест Хрвата.
- Горњи град са Црквом Св. Марка, зградом Хрватског сабора, Банским дворима, кулом Лотршчак, Каменитим вратима, тржницом Долац, успињачом.
- Каптол са катедралом.
- Дом хрватских ликовних уметника (популарна Џамија), чији је архитекта вајар Иван Мештровић.
- Гробље Мирогој
- Медведница са највишим врхом Сљеменом и старим градом Медведград у којем се налази Олтар домовине.
- Перивој Максимир са Зоолошким вртом
- Спортско-рекреациони центар Јарун.
Спорт
Масовније и организовано бављење спортом у Загребу започиње са 1874. када је основано спортско друштво Хрватски сокол. Ипак, прво спортско друштво — стрељачко, још је старије и основано је 1786. Година 1967. била је година великих клупских спортских успеха Загрепчана — ВК Младост.
Године 1987. Загреб је био град домаћин Универзијаде — светских студентских игара, на којима је учествовало 6.423 спортисте из 122 земље. За потребе Универзијаде је изграђен или обновљен велик број спортских објеката — комплекс Младости уз реку Саву, језеро Јарун, Дом кошарке с пословним торњем, стадион у Максимиру, спортски центар на Шалати, Дом спортова и др. Данас се ти објекти користе у сврху професионалног спорта и рекреације становника града, а део објеката се користи и за организовање различитих неспортских догађаја.
Један од таквих објеката, који се осим за спортске користи и за друге догађаје је загребачки Дом спортова, који има 6 хала, од којих две највеће могу примити 4.000 и 12.000 посетилаца. Користи се за играње кошарке, рукомета, одбојке, хокеја, гимнастике, тениса и других спортова. Често се користи и за одржавање концерата.
У децембру 2008. завршена је изградња нове дворане у Новом Загребу — Арене Загреб. Дворана је званично отворена пријатељском утакмицом између рукометних репрезентација Хрватске и Русије. Дворана има 16.300 места за седење, а први спортски догађај који је угостила било је Светско првенство у рукомету у јануару 2009.
КЦ Дражена Петровића прима око 5.400 посетилаца. Уз кошаркашку халу изграђен је пословни торањ висок 94 m. У КЦ Дражен Петровић утакмице игра КК Цибона.
Највећи фудбалски стадион у Загребу је стадион Максимир, који се налази у истоименом загребачком кварту. Градња стадиона је започела 1946, а главни део стадиона довршен је 1962. године и од тада је више пута прошириван и модернизован. Данас капацитет стадиона износи 40.000 гледалаца, а на крају реконструкције, која је у току, капацитет стадиона ће се повећати на 55.000 гледалаца. На стадиону утакмице игра НК Динамо.
У Загребу делују бројни професионални и аматерски спортски клубови. Од познатијих професионалних клубова треба истаћи фудбалске клубове НК Динамо, НК Загреб, НК Хрватски драговољац, кошаркашке клубове КК Цибона и КК Загреб, рукометни клуб РК Загреб, ватерполо клубове Младост и Медвешчак и веслачке и атлетске клубове.
Дипломатска представништва
У Загребу на нивоу амбасаде делује 48 дипломатских представништава.49)
Градоначелници
Дат је списак свих загребачких градоначелника50) од уједињења свих насеља у јединствени град Загреб 1850.
- Милан Бандић, (2000—2002; 2005—)
- Власта Павић (2002—2005)
- Марина Матуловић Дропулић (1996—2000)
- Бранко Микша (1993—1995)
- Борис Бузанчић (1990—1993)
- Мато Микић (1982—1983; 1986—1990)
- Тито Кошти (хрв. Tito Kosty; 1985—1986)
- Зорислав Шоње (1984—1985)
- Александар Варга (1983—1984)
- Иво Латин (1978—1982)
- Иво Врховец (1972—1978)
- Јосип Колар Матек (1967—1972)
- Ратко Карловић (1967)
- Перо Пиркер (1963—1967)
- Већеслав Хољевац (1952—1963)
- Мирко Павлековић (1951—1952)
- Миливој Рукавина (1950—1951)
- Мика Шпиљак (1949—1950)
- Драгутин Саили (1945—1949)
- Еуген Старешинић (1944—1945)
- Иван Вернер (хрв. Ivan Werner; 1942—1944)
- Јозо Думанџић (1941—1942)
- Мате Старчевић (1939—1941)
- Теодор Пеичић (1937—1939)
- Рудолф Ербер (1934—1936)
- Иво Крбек (1932—1934)
- Стјепан Сркуљ (1917—1919; 1928—1932)
- Вјекослав Хајнцел (хрв. Vjekoslav Heinzel; 1920—1928)
- Светозар Делић (1920)
- Јанко Хољац (1910—1917)
- Милан Амруш (1890—1892; 1904—1910)
- Адолф Мошински (хрв. Adolf Mošinsky; 1892—1904)
- Игњат Зајбер (хрв. Ignjat Seiber; 1887—1890)
- Никола Бадовинац (1885—1887)
- Јосип Хофман (хрв. Josip Hoffmann; 1881—1885)
- Матија Мразовић (1879—1881)
- Станко Андријевић (1876—1879)
- Иван Вончина (1873—1876)
- Стјепан Врабчевић (1873)
- Павао Хац (хрв. Pavao Hatz; 1872—1873)
- Драгутин пл. Цзекус (1869—1872)
- Максо Михалић (1868—1869)
- Вјекослав Фриган (1861—1868)
- Јохан Лихтенегер (хрв. Johan Lichtenegger; 1858—1861)
- Светозар Кушевић (1858)
- Јосип Ф. Хертл (хрв. Josip F. Haerdtl; 1857)
- Јанко Камауф (1851—1857)
Почасни грађани
До данас је 51 личност понела титулу „Почасног грађанина Града Загреба” коју додељује Градска скупштина. Услови, процедура и начин на који се додељују јавна признања Града Загреба одређени су Одлуком о јавним признањима Града Загреба. Тако се Почасним грађанином Града Загреба може прогласити:
„… особа посебно заслужна за промицање вриједности демократског друштва, повијесних догађаја и традиција хрватског народа, положаја и угледа Града Загреба, његових односа с другим градовима у земљи и иностранству те за развој Града Загреба или појединих његових дјелатности, државник или дужносник друге државе, члан међународне организације, односно организације друге државе или њихових тијела посебно заслужан за Град Загреб и Републику Хрватску у промицању њезина суверенитета, самосталности и самобитности на опћеприхваћеним начелима сувременог свијета.”51)
За време Аустроугарске (1850—1918),52) титулу Почасног грађанина добили су:
- Александар фон Бах, политичар и министар (1853)
- гроф Одонел (нем. Odonell), краљевски пуковник (1853)
- гроф Јосип Јелачић, краљевски генерал (1854)
- Јосип Буњевац, велики жупан (1854)
- Бенедикт Лентулај, велики жупан (1854)
- Јосип Флук, министарски саветник (1854)
- гроф Ватрослав, краљевски натпоручник (1854)
- Јосип Бафлер (нем. Josip Bouffler), грађевински управник (1854)
- Сима Маноиловић (1854)
- Вук Стефановић Караџић, лингвиста (1861)
- Еуген Кватерник, политичар (1869)
- бан гроф Ладислав Пејачевић (1880)
- Иван Зајц, композитор (1880)
- Аугуст Шеноа, књижевник (1881)
- Еуген Кумичић, књижевник (1885)
- Ђуро Даничић, лингвиста (1886)
- Иван Бенковић, сликар (1890)
- Куен Хедервари, политичар (1895)
- Тадија Смичиклас, историчар (око 1900)
- Иван Трнски, књижевник (1903)
- Гјуро Дежелић, књижевник (1906)
- Јурај Посиловић, надбискуп (1908)
- Јосип Јурај Штросмајер, надбискуп (око 1910)
- Светозар Боројевић, генерал (1916)
- Стјепан Саркотић (1916)
- Шиме Мазура (итал. Sime Mazzura), адвокат (1918)
За време Краљевине Југославије (1918—1941)53) титулу Почасног грађанина добили су:
- Милан Амруш, градски начелник (1919)
- Вјекослав Клаић, историчар (1992)
- Фране Булић, свештеник (1926)
- Владимир Мажуранић, књижевник (1927)
- Љубо Бабић Гјалски, књижевник (1927)
- Драгутин Горјановић Крамбергер, научник (1927)
- Анте Бауер, свештеник (1929)
- Теодор Викерхаузер (нем. Teodor Wickerhauser), лекар (1934)
За време СФР Југославије (1945—1990)54) титулу почасног грађанина добили су:
- Јосип Броз Тито, председник СФРЈ (1945)
- Владимир Бакарић, политичар и народни херој (око 1950)
- Мирослав Крлежа, књижевник (око 1960)
- Анка Берус, политичарка, револуционарка и народни херој (1980)
- Павле Грегорић, политичар и народни херој (1980)
- Иван Крајачић, политичар, револуционар и народни херој (1980)
- Карло Мразовић, политичар, револуционар и народни херој (1980)
- Мика Шпиљак, политичар и народни херој (1980)
- Линден Форбс Сампсон Бернхам, председник Републике Гвајане (1985)
- Хавијер Перез де Куељар, генерални секретар УН (1987)
За време самосталне Хрватске (1990—данас)55) титулу почасног грађанина добили су:
- Мајка Тереза (1990)
- Фрањо Туђман, председник Републике Хрватске (1992)
- Маргарет Тачер, политичарка (1998)
- Драгутин Тадијановић, књижевник (2000)
- Јаница Костелић, скијашица (2005)
- Већеслав Хољевац, постхумно (2008)
Остала јавна признања Града Загреба су: Награда Града Загреба, Награда Загрепчанка године, Повеља Града Загреба, Плакета Града Загреба, Медаља Града Загреба и покровитељство.56)
Градови побратими
Загреб службено сарађује са следећим градовима:57)
- Мајнц (Немачка) (од 1967)
- Санкт Петербург (Русија) (од 1968)58)
- Тромсе (Норвешка) (од 1971)
- Кјото (Јапан) (од 1972)
- Краков (Пољска) (од 1975)
- Лисабон (Португалија) (од 1977)
- Питсбург (САД) (од 1980)
- Шангај (НР Кина) (од 1980)
- Болоња (Италија) (од 1984)
- Будимпешта (Мађарска) (од 1994)59)
- Беч (Аустрија) (од 1994)
- Љубљана (Словенија) (од 2001)
Спољне везе
Zagreb