Сарајево

Сарајево је главни град Босне и Херцеговине и њен највећи урбани, културни, економски и саобраћајни центар, главни град Федерације Босне и Херцеговине и седиште Сарајевског кантона. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године у граду Сарајеву је пописано 291.422 лица.1)

Кроз град протиче река Миљацка, а у непосредној близини града је и извориште реке Босне, са популарним излетиштем Сарајлија, Врелом Босне. Око града су и планине: Требевић, Јахорина, Бјелашница, Игман, Трескавица и Романија.

Град Сарајево је седиште највеће високошколске установе у земљи, Универзитета Сарајево, и низа других високошколских установа, чиме се сврстава у ред највећих универзитетских центара у целој регији Југоисточне Европе. Уз неколико националних и градских театарских кућа, музеја и културних институција Сарајево је и важно место на културној мапи овог дела европског континента.

Сарајево је град бурне историје, која је неретко имала утицаја и на глобална дешавања. Тако је 1914. године у Сарајеву убијен аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд, чиме су отпочели догађаји који су довели до Првог светског рата, а седамдесет година касније, 1984. у граду се одржавају 14. Зимске олимпијске игре. Током раних 1990-их година име града Сарајева не силази са насловница дневних новина у целоме свету, јер се у граду и околини водила једна од најважнијих битака рата у Босни и Херцеговини. Након рата од предратних општина у којима су Срби били већина основан је град Источно Сарајево, који је део Републике Српске.

Географија

Град Сарајево се налази у самом географском средишту Босне и Херцеговине и заузима површину од 142 km². Смештен је у композитној Сарајевској котлини која се пружа од истока према западу, у плодном Сарајевском пољу. И док су централни делови града углавном смештени у низини Сарајевског поља, најважнија градска предграђа налазе се на падинама околних бријегова и брда.

Кроз град од истока према западу протиче река Миљацка, која настаје од неколико врела у подножју планина Романије и Јахорине. У западном делу Сарајевског поља, на подручју приградског насеља Илиџа, настаје и једна од највећих река у Босни и Херцеговини, река Босна, која настаје од тридесетак мањих извора у подножју планине Игман, стварајући јединствен парк природе - Врело Босне, омиљено излетиште Сарајлија.

Центар града Сарајева лежи на надморској висини од 511 метара изнад површине мора, док виши делови града и приградска насеља на падинама околних планина леже на просечној надморској висини од 900 метара над морем. Град окружују планине које досежу и 2000 метара висине: Бјелашница, Јахорина, Игман, Трескавица и Требевић.

Клима

Историја

Главни чланак: Историја Сарајева.

Сарајевски регион је био насељен још од неолитског времена. Из тог времена датира Бутмирска култура. Археолошке остатке Бутмирске културе су пронашли аустроугарски археолози још 1893. године. Бутмирска култура је била јединствена са својом развијеном грнчаријом и занатством.

Следећи су овај регион населили Илири. Они су потпали под власт римског царства током владавине римског цара Тиберија. Римска колонија Aquae Sulphurae је постојала на врху данашње Илиџе. После Римљана, овај простор су населили Готи предвођени Словенима. У средњем веку, Сарајево је било део српске државе, и босанске провинције Врхбосна. Врхбосна је била главни град и налазила се у центру данашњег Сарајева. Наследници светих Ћирила и Методија су саградили цркву на Врелу Босне. Папски документи говоре да је 1238. у граду саграђена катедрала св. Павла. Насеље словена Врхбосна је постојало од 1263. до освајања од стране Отоманске империје 1429.

Интензивни развој занатства и трговине брзо су од Сарајева створили богат град, раскрсницу религија и култура, трговачких путева и свакојаких путника. У XVI веку то је био један од најбогатијих градова на овом подручју Балкана, када су изграђене и неке капиталне грађевине које и данас представљају бисере архитектуре и цивилизације тог доба. Тада је у Сарајеву, као задужбина Гази Хусрев-бег-а отворена и Висока школа, која је готово у свему подсећала на универзитете у другим великим градовима Европе.

Сарајево је од свог самог почетка био космополитски град. У њега се досељавају Јевреји истерани из Шпаније, граде своје синагоге, граде се и православне цркве, а затим и католичке катедрале. Као ни један град у Европи, Сарајево је, стешњено између планина, нашло у себи простора за све четири велике светске религије, културе и цивилизације које они носе. Суживот који је трајао вековима створио је нове вредности, рекло би се један нови културни и религијски склад који је издржао све историјске изазове.

Доласком Аустроугарске управе на ове просторе, до тада углавном оријентални град Сарајево, улази у сферу утицаја западне Европе крајем XIX века. То је време снажног продирања на ове просторе западно-европске културе, привреде, обичаја и других цивилизацијских вредности. Тада се у Сарајеву граде модерне фабрике, отварају школе западног типа, град се обогаћује западноевропском културом и архитектуром, а отвара се и Земаљски музеј, једна од најзначајнијих институција културе на Балкану.

У Сарајеву се десио чувени атентат на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда на Видовдан (28. јуна) 1914. Атентат је отпочео догађаје који су касније довели до Први светски рат. Српска војска под војводом Степом је ослободила Сарајево у новембру 1918.

Током Другог свјетског рата, Сарајево је било значајно упориште такозване Независне Државе Хрватске. Прогони Срба, Јевреја и других који се нису уклапали у усташку државу су почели одмах након окупације 1941. Српски покрет отпора је настао као реакција на ове прогоне, и крајем 1941. се подијелио на комунистички и монархистички покрет, као и другдје у Југославији.

Иза Другог светског рата у Сарајеву се развија индустрија, школство, култура и многе друге институције које га чине метрополом и главним градом Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. У том периоду оснива се и Универзитет савременог европског типа, оснива се опера, мноштво музеја и галерија, научни институти и друго. Град нараста на више од 400.000 становника. Таквом космополитском и модерном граду у склопу СФРЈ свијет повјерава организовање XIV Зимских олимпијских игара, које су са великим успехом и одржане 1984. године.

Након распада СФРЈ, Сарајево је постало главни град Босне и Херцеговине. Током рата у Босни и Херцеговини град је био под опсадом Војске Републике Српске, што је била природна посљедица чињенице да су Срби живјели у насељима око Сарајева, и у њему. Након рата од предратних оптшина у којима су Срби били већина основан је град Источно Сарајево.

Политика

Град Сарајево се састоји од четири градске општине: Стари Град, Центар, Ново Сарајево и Нови Град, а заједно са суседним општинама чини Кантон Сарајево, који је у саставу Федерације Босне и Херцеговине.

Град Сарајево је пре рата у Босни и Херцеговини чинило десет општина: Вогошћа, Илијаш, Илиџа, Нови Град, Ново Сарајево, Пале, Стари Град, Трново, Хаџићи и Центар.

Након потписивања Дејтонског мировног споразума и реинтеграције појединих насеља, настаје Кантон Сарајево, унутар ког се формира Град Сарајево од четири општине.

Са друге стране општина Пале и Трново, као и неки дијелови општина који су остали у Републици Српској чине град Источно Сарајево. Источно Сарајево се до одлуке Уставног суда БиХ о неуставности назива звало Српско Сарајево. Званично Град Источно Сарајево чине: Источни Стари Град, Источна Илиџа, Источно Ново Сарајево, Пале, Трново РС и Соколац.

Становништво

Главни чланак: Демографија Сарајева.

Број становника у Сарајеву се повећавао током 20. вијека. Године 1910. Сарајево је имало 57.040 становника, 1931. године 78180, а 1961. 143120 становника, напрема 401.118 становника у децембру 2002. године.2)

По попису становништва из 1991. године, Град Сарајево (подручје свих десет општина) имало је 527.049 становника. Насељено место Сарајево, имало је по истом попису 416.497 становника. Осталих 110.552 становника живело је у 335 насељених места, у 10 општина.

Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Граду Сарајеву је пописано 291.422 лица. У Кантону Сарајево пописано је 438.433 лица.3)

Познате личности

Религија

Конфесионална слика Сарајева је јединствена у Европи, а због њене разноликости град се неретко пореди са Јерусалимом и Њујорком. Сарајево је седиште реис-ул-улеме, поглавара Исламске верске заједнице у Босни и Херцеговини, седиште Дабробосанске митрополије Српске православне цркве и седиште Врхбосанске надбискупије Римокатоличке цркве у Босни и Херцеговини.

Урбану слику града красе сакрални објекти четири најважније светске конфесије. Бројне џамије, цркве, катедрала, синагога, као и остали значајни верски објекти налазе се у самом центру града Сарајева, смештене тек стотињак метара једне од других.

Привреда

мини|десно|200п|зграда Бор банке на обали Миљацке у Сарајеву

Након деценија комунизма и година рата, привреда Сарајева је постала предмет реконструкције и рехабилитације.4) Међу бројним економским знаковима побољшања, Централна банка Босне и Херцеговине је отворена у Сарајеву у 1997. години и Сарајевска берза је почела са радом у 2002. Велика градска база производње, администрације и туризма, комбинирана са великим информалним тржиштем,5) чини град највећим економским регионом Босне и Херцеговине.

Иако је Сарајево имало развијену индустрију током периода социјализма, само је пар ранијих привредних грана учинило успјешну транзицију на капиталистичку привреду. Сарајевска индустрија сада укључује индустрију дуванских производа, намештаја, аутомобила, и комуникацијску опрему. Компаније смештене у Сарајеву су БХ Еирлајнс (пријашни Аир Босна), БХ Телеком, Босмалов градски центар, Босналијек, Енергопетрол, Фабрика дувана Сарајево, и Сарајевска пивара.

Сарајево има јаку туристичку индустрију и Лонли Планет је граду дао 43. место на списку најбољих градова у свету у 2006. години.6) Спортски туризам користи постројења од олимпијских игара из 1984, посебно скијашка средства на оближним планинама Бјелашнице, Игмана, Јахорине, Требевића и Трескавице. 600 година историје Сарајева, уз деловање западних и источних царстава, је такође велика туристичка атракција. Сарајево је услуживало путнике током векова, јер је представљало важан тржни центар током Османског царства и периода Аустроугарске. Примери популарних дестинација у Сарајеву су Врело Босне, сарајевска катедрала и Гази Хусрев-бегова џамија.

Комуникације и медији

Као главни и највећи град Босне и Херцеговине, Сарајево је највећи центар медија у земљи. Већина комуникационих и медијских инфраструктура је уништена током рата, али реконструкција коју је водио високи представник Босне и Херцеговине је помогла модернизацији индустрије.7) Нпр, Интернет је постао доступан у граду 1995.8)

Ослобођење“, основано 1943, су најстарије сарајевске дневне новине и једине које су преживјеле рат. Ипак, ове новине су иза Дневног Аваза, основаног 1995, и Јутарњих новина.9) У друге локалне периодичне новине спадају новине Хрватска Ријеч на хрватском језику и магазин Старт, као и недељне новине „Слободна Босна“ и „БХ Дани“.

Босанскохерцеговачка телевизија је сарајевска јавна ТВ станица, једна од три у Босни и Херцеговини. Друге станице у граду су НРТВ „Студио 99„, НТВ Хајат, Опен Бродкаст Нетворк, ТВ Кантона Сарајево и ТВ Алфа. Многе мање независне радио-станице постоје, попут Радија М, РСГ, еФМ студентског радија и радија 202. Радио Слободна Европа, као и пар америчких и западно-европских станица су такође доступне у граду.

Саобраћај

Положај Сарајева у долини између планина га чини компактним. Уске градске улице и недостатак паркинга ограничавају аутомобилски саобраћај али дозвољавају бољу пешачку и бициклистичку покретност. Две главне улице у граду су Титова и Змај од Босне. Европски ауто-пут, коридор 5Ц, пролази кроз Сарајево повезивајући га са Будимпештом на северу и са Плочама на југу.10)

Електрични трамваји, који су у служби од 1885, су најстарија врста јавног превоза у граду.11) Постоји седам трамвајских линија, четири тролејбуске линије и много аутобуских линија. Главна жељезничка станица у Сарајеву се налази у северном делу града.

Међународни Аеродром Сарајево (СЈЈ) је смештен само пар километара југозападно од града. Током рата аеродром се користио за летове УН-а и транспорт хуманитарне помоћи. Од Дејтонског споразума из 1996. године, аеродром је отворен за комерцијалне летове у које спадају Х ерлајнс, Аустријан ерлајнс, Алиталиа, Луфтханса, Јат ервејз, Кроација ерлајнс, и други. У 2004, 397.000 путника је путовало кроз сарајевски аеродром, за разлику од само 25.000 из 1996. године.12)

Култура

Главни чланак: Култура у Сарајеву.

Сарајево је било дом многих различитих религија и етничких група вековима, дајући граду бројне културе. Бошњаци, Срби, Хрвати, Јевреји, и Словенци су делили град. Данашње становништво града већином представљају Бошњаци, али у прошлих пар година видљиво је повећање досељеника из источне Азије.

Град је богат музејима, укључујући музеј Сарајева, Арс Аеви музеј уметности, Земаљски музеј (отворен 1888. и дом сарајевске Хагаде), историјског музеја Босне и Херцеговине и музеја литературе и театралне уметности Босне и Херцеговине. У граду је такође смештено народно позориште, основано 1919, као и сарајевски ратни театар. Друге културне институције укључују сарајевски културни центар, сарајевску библиотеку, уметничку галерију БиХ и Бошњачки институт.

Уништавања повезана са ратом,13) као и реконструкција, бројне уништене институције и културни и верски симболи укључујући Гази Хусрев-бегову билбиотеку, националну билбиотеку, сарајевски оријентални институт, и музеј посвећен олимпијским играма 1984. Посљедице су различити нивои владе који су утемељили јаке законе за заштиту култура и институција.

Историјски, Сарајево је било дом бројних познатих босанских песника и мислиоца током Османског царства. Добитник Нобелове награде Владимир Прелог је из града, као и оскаровац Данис Тановић. У Сарајеву је рођен и кипар Јосип Ивановић, један од највећих савремених кипара ових простора.

Сарајево Филм Фестивал, покренут 1995, постао је премијерни филмски фестивал на Балкану. Сарајевска Зима, сарајевски џез фестивал су веома познати, као и Башчаршијске ноћи, месечни културни, музички и плесни догађај.

Сарајевска школа поп рока се развила у граду између 1961. и 1991. Ова врста музике је почела са бендовима попут Индекса, Бијелог дугмета и певача/текстописца Кемала Монтена. Наставила је у 1980им, са СЦХ, Плавим оркестром, Забрањеним пушењем и Црвеном јабуком, завршавајући ратом у 1992. Након рата, ирска рок група U2 је била прва група која је свирала у граду.

Спорт

Као и у остатку државе најпопуларнији спортови су фудбал, кошарка и рукомет. Спортски живот се првенствено одвија кроз два спортска друштва: СД Жељезничар и СД Босна. Оба спортска друштва имају спортске секције у више спортских грана.

Међу великим бројем спортских колектива у граду се истичу фудбалски клубови Жељезничар и Сарајево, рукометни клубови Жељезничар и Босна, мушки кошаркашки клуб Босна и женски рукометни клуб Жељезничар.

Град је био домаћин зимских олимпијских игара у 1984. години.

Знаменитости града

Сарајево се може похвалити добро очуваним старим трговачким делом града, популарном Башчаршијом, која је настала за периода османске владавине у Босни и Херцеговини. Овај дио града обилује јединственим архитектонским остварењима османске градске архитектуре, међу којима су бројне поткуполне џамије, као и традиционалне форме оријенталне архитектуре попут: конака, ханова и безистана.

У Башчаршији је најпрометнија улица Сарачи, која се простире од Башчаршијског трга, до Слатког ћошета, одакле се наставља улица Ферхадија. Улица је добила име по сарачима,14) који су израђивали различите предмете од коже, већином за коњску опрему. Дуж улице су нанизани бројни дућани са традиционалним занатским производима. Настала је половином 15. века и наведена је као пут у вакуфнами Гази Иса-бега. Постала је чаршија 1531. године, када је Гази Хусрев-бег наложио да се у њој сагради 60 дућана. Године 1928. постала је део улице Ферхадија и добила име престолонаследника Петра, а 1946. враћен јој је стари назив.

Након разарања током протеклог рата Башчаршија је поново обновљена на општу радост Сарајлија и њихових гостију.

десно|мини|200п| Брана на Миљацки, на Бентбаши у подножју [[Алифаковац (насеље)|Алифаковца]]

Знамените личности

Градови партнери

Сродни чланци

Литература

  • Кућа на осами, 1997, наслов Кућа на осами - Речник турцизма, аутор Иво Андрић, уредник Чедомир Мирковић, Вук Крањчевић, година 1997, издавач „Просвета“ д.д., место Београд, ИСБН 86-07-01079-4))

Спољне везе

1)
http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf Попис становништва у БиХ 2013. становника.
2)
http://www.ks.gov.ba/okantonu/stanovnistvo.htm Подаци о броју становника, Приступљено 24. 4. 2013.
3)
http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf Попис становништва у БиХ 2013.
4)
Европска комисија и Светска банка. http://www.seerecon.org/bosnia/ec/sectors/sarajevo.htm Програм Европске заједнице за Сарајево, Приступљено 24. 4. 2013.
5)
ЦИА 2006. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/bk.html Босна и Херцеговина - ЦИА, Приступљено 24. 4. 2013.
6)
Лонли Планет (март 2006). Пут кроз најбоље градове у Европи
7)
Европски журналистички центар новембар 2002. http://www.ejc.nl/jr/emland/bih.html Крајолик босанскохерцеговачких медија, Приступљено 24. 4. 2013.
8)
Јеленка Воцкић-Авдагић. http://soemz.euv-frankfurt-o.de/media-see/newmedia/main/articles/j_avdagic.htm Интернет и јавност Босне и Херцеговине, Приступљено 24. 4. 2013.
9)
Раденко Удовичић 05. 03. 2002. http://www.mediaonline.ba/en/?ID=211 Шта се догађа са најстаријим босанскохерцеговачким новинама: Ослобођење се продаје за 4.7 милиона КМ, Приступљено 24. 4. 2013.
10)
Босмал. http://www.bosmal.com/en/?lg=en&nav_ID=14 Коридор 5Ц, Приступљено 24. 4. 2013.
11)
О трамвајима на http://www.virtualnosarajevo.com.ba/trams.htm виртуелном Сарајеву, Приступљено 24. 4. 2013.
12)
Захид Кркић, http://web.archive.org/20010619074934/www.fortunecity.com/oasis/tropicana/533/statistic.htm Стататистички подаци за сарајевски аеродром, Приступљено 24. 4. 2013.
13)
Јане Перлез (12. август 1996). [http://www.nytimes.com/specials/bosnia/context/0812yugo-bosnia-sara.html Остаци сарајевске библиотеке су симбол уништене културе], Приступљено 24. 4. 2013.
14)
Кућа на осами|1997, стр. 369
Штампање