Српска енциклопедија

srpskaenciklopedija.org

Корисничке алатке

Алатке сајта

Траг: • Сомбор
сомбор

Садржај

Сомбор

Сомбор (СО), градско насеље на северозападу Србије и Војводине и седиште Западнобачког управног округа. Према попису из 2011. у граду Сомбору је живело 47.623 становника (према попису из 2002. било је 51.471 становника), док град са околином има 87.815 становника.

Природно-географски положај

Општина Сомбор се налази у северозападном делу Србије, односно Војводине. Сомбор и његов атар су на подручју басена некадашњег Панонског мора, омеђени на карти Европе са 16°31' и 17°06'30„ источне географске дужине и 46°34'15“ и 46°03'20„ северне географске ширине Територија се према северу граничи са Мађарском, на североистоку са општином Суботица, на истоку општином Бачка Топола, на југоистоку са општином Кула, на југу са општином Оџаци, на југозападу са општином Апатин и на западу са територијом Републике Хрватске.

Према томе, њен простор је оивичен границама пет општина и територија ван Србије. Општина је веома добро повезана магистралним и регионалним путевима који иду из правца Бачког Брега, Суботице, Новог Сада и Оџака. Сомбор је од Београда удаљен 175 км, а од Будимпеште 220 км. Планиметријски посматрано, површина Општине има својим преовлађујућим, северним и средњим делом облик неправилног многоугла, на који се према југу надовезује сужени појас оивичен врло кривудавом граничном линијом. Геоморфолошку основу терена општине Сомбор чине део телечке лесне заравни која захвата око 1/3 њене територије; лесна тераса, надморске висине распона 90—100 m и алувијална раван Дунава, састављена из нижег инундационог дела и алувијалне терасе. Поменуте морфолошке целине су испресецане воденим токовима меду којима доминира релативно густа каналска мрежа.

Посебну вредност положају подручја општине нарочито дају околности да се она налази у Панонском басену и да припада ужој зони Подунавља, односно да се налази у зони Коридора 7 који је већ уцртан у европску мрежу саобраћајних праваца, захваљујући којима је у знатној мери одређена просторно-функционална вредност и положај општине у односу на друга подручја.

На 1.178 km² са градом се сместило и 16 салашких насеља, посебна особеност овога краја, и још 15 села: Алекса Шантић, Бачки Брег, Бачки Моноштор, Бездан, Чонопља, Дорослово, Гаково, Кљајићево, Колут, Растина, Риђица, Станишић, Светозар Милетић, Стапар и Телечка.

Приградска насеља

  • Буковац
  • Ранчево
  • Билић
  • Лугово
  • Жарковац
  • Ненадић
  • Градина
  • Радојевићи
  • Ленија
  • Шапоње
  • Милчић
  • Обзир
  • Чичови
  • Бездански салаши
  • Чонопља
  • Светозар Милетић
  • Станишић
  • Риђица
  • Растина
  • Кљајићево

Клима

С обзиром на географски положај, основне климатске карактеристике подручја општине Сомбор су умерено-континентално поднебље са одређеним специфичностима по појединим деловима подручја (мања количина падавина и већа учесталост ветрова на Телечкој заравни итд.). Према вишегодишњим просечним вредностима основних климатских елемената, пре свега према средњој годишњој температури ваздуха, која има вредност 10,8 °C (најнижа је у јануару и износи -0,9 °C, а највиша у јулу), просечној годишњој висини падавина (585 mm), просечној суми интензитета сунчеве радијације (укупно током године око 0,14 kWb/cm“, а само у летњим месецима око 0,058 kWh/cm), око 2.170 часова осунчавања у години итд., очигледно је да су на подручју општине Сомбор обезбеђени оптимални биолошки услови за живот и рад. Међутим, врло често због великих колебања или неравномерног распореда и екстремних појава климатских елемената, у краћим или дужим временским интервалима долази и до посебних климатских ексцеса (суша, велике количине падавина, рани и касни мразеви итд.). Клима општине Сомбор условљена је и струјањем ваздушних маса из источноевропске низије и централне Европе, струјањем са југа и југозапада и ваздушним масама са Атлантског океана. Прве доносе континенталне и поларне одлике, док масе са Атлантика доносе влажно и нестабилно време.

Температура ваздуха

Температура ваздуха се креће од најнижих у јануару, до највиших у јулу, а потом поново опада све до јануара. Средња годиишња температура ваздуха у општини Сомбор за поменути период има вредност од 10,5 °C. Температурна амплитуда износи 21,8 °C.

Ветрови

Најчешћи ветрови су из правца северозапада (148 промила) и севера (северац) са 147 промила. На треће место по честини јављања, долази југоисточни ветар (кошава) са 114 промила. Просечна јачина ветрова (у Бофорима) је прилично мала и креће се у распону од 1,9 (јужни ветар) до 2,8 (северни ветар).

Историја

в. Историја Сомбора

Познати Сомборци

  • Доминик Дујо Марковић (+1691), велики капетан сомборски, један од предводника Буњеваца у сеоби 1687. године;
  • Јован Јанко Бранковић (око 1675—1734), велики капетан сомборски;
  • Василије Дамјановић (1734-1792), писац прве аритметике у Срба;
  • Бона Михаљевић (1742-1788), фрањевачки „илирски“ проповедник и први хроничар Сомбора.
  • Аврам Мразовић (1756-1826), оснивач “Норме”, прве школе за образовање учитеља за словенски живаљ, писац и преводилац.
  • Николај Шимић (1766-1848), писац прве логике код Срба;
  • Гедеон Петровић (1770-1832), епископ бачки (1807—1832);
  • Иван Југовић (Јован Савић) (1772-1813), секретар Правитељствујушчег совјета, устанички дипломата, касније попечитељ просвештенија (министар просвете) и оснивач Велике школе у Београду;
  • Аврам Максимовић (1772-1845), сцештеник сомборски, писац прве књиге о пчеларству у нас и први председник Српске читаонице у Сомбору;
  • Павле Атанацковић (1788-1867), епископ будимски и бачки, професор Препарандије и књижевник, двоструки председника Матице српске, познати народни добротвор
  • Јожеф Шлезингер (1794-1870), композитор, капелник музичке банде књаза Милоша и утемељивач српске грађанске музике;
  • Јован Хаџић (Милош Светић) (1794-1869) оснивач и први председник Матице српске, књижевник и српски законописац;
  • Јожеф Швајдл (1796-1849) генерал у Кошутовој војсци и један од 13 „Арадских жртава“;
  • Самуило Маширевић (1804-1870), епископ земишварски (1852—1864) и патријарх српски (1864—1870);
  • Никола Ника Михајловић (1811 – 1895), сомборски посланик у Угарском сабору, велики жупан Бачко-бодрошке жупаније, потпредседник Мађарске краљевске курије и председник Краљевске табле (Врховног суда), велики народни добротвор;
  • Габор Гросшмид (1813-1897), историчар, оснивач Историјског друштва Бачко-бодрошке жупаније
  • Карло Бијелицки (1813-1878), оснивач Градске библиотеке;
  • Александар Стојачковић (1822-1893), новинар, српски политичар и историчар;
  • Ђорђе Бркић (1830-1914), геолог, проналазач графита;
  • Никола Вукићевић (1830-1910), педагог, писац, дугогодишњи наставник и управник Српске учитељске школе (Препарандије) у Сомбору;
  • Георгије Бранковић (1830-1907), сомборски прота (1859—1881), темишварски владика (1881—1890) и патријарх српски (1890—1907);
  • Милка Гргурова (1840-1924), велика драмска уметница, „српска Сара Бернар“.
  • Лаза Костић (1841-1910), српски књижевник, песник, драмски писац, преводилац, новинар и естетичар;
  • Антал Кох (1843-1927), геолог европског угледа и академик;
  • Карољ Вертеши (1843-1917), путописац и новинар;
  • Ђула Вароши (1846-1910), калочки надбискуп и писац;
  • Др Радивој Симоновић (1858-1950), лекар, писац, научни радник, географ, планинар;
  • Јухас Арпад (1863-1914), сликар;
  • Јожеф Тим (1864-1959), лекар, угледни историк;
  • Јован Јоца Лалошевић (1870-1935), друштвено-политички и културни радник;
  • Ернест Бошњак (1876-1963) пионир кинематографије у Јужних Словена, штампар и уредник бројних листова и часописа у Сомбору;
  • Петар Коњовић (1883-1970), знаменити српски композитор;
  • Вељко Петровић (1884-1967), књижевник и академик;
  • Иван Радовић (1894-1973), сликар, академик, члан југословенског тима у Девис-купу 1929. године;
  • Милан Коњовић (1898-1993), сликар и академик;
  • Геза Барци (1894-1975), мађарски лингвиста и академик;
  • Јанош Херцег (1909-1995), књижевник, новинар и академик;
  • Радивој Кораћ (1938-1969), кошаркаш, репрезентативац и један од најбољих кошаркаша Европе;
  • Миленко Бељански Пипац (1923-1996), новинар, хроничар и завичајни историчар, писац преко 100 књига и књижица о прошлости Сомбора;
  • Павле Блесић (1924-), сликар и вајар;
  • Сава Стојков (1925-), сликар;
  • Велимир Веља Суботић (1925-2013), глумац, књижевник и песник, аутор стихова познате песме о фијакеристи Јагри;
  • Звонко Богдан (1942-), певач и аутор традиоционалне војвођанске староградске музике;
  • Ивица Фргић (1953-), спортиста (рвач), освајач сребрне медаље на Олимпијади у Монтреалу 1976. г.
  • Јожеф Фекете (1957-), књижевник и академик;
  • Саша Радојчић (1963-), песник и филозоф;
  • Филип Крајиновић (1992-), тенисер.

Демографија

У насељу Сомбор живи 41.889 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,3 година (38,7 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 18.224 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Култура

  • Галерија Милан Коњовић
  • Градски музеј Сомбор (основан: 1883)
  • Библиотека Карло Бијелицки (основано: 1859)
  • Народно позориште Сомбор (основано: 1882)
  • Културни центар Лаза Костић
  • Сомборско певачко друштво (основано: 1870)
  • Мађарска грађанска касина (основана: 1867)
  • ГКУД Сомбор (основано 1973)
  • ГКУД Раванград
  • КУД Владимир Назор (основано: 1936)
  • Атеље за витраж Станишић (основан: 1898)
  • Друштво одгајивача ситних животиња Сомбор 1871 (основано: 1871)
  • Фото кино видео клуб Рада Крстић (основан: 1904)
  • Црвени крст Сомбор (основан: 1901)
  • Краљевско историјско друштво (основано: 1883)
  • Сомборски лојд (основан: 1871)
  • Музеј Педагошког факултета
  • Галерија Саве Стојкова

Спорт

Спорт у Сомбору има дугу традицију. Организовану форму добио је оснивањем шаховског друштва (1867), Клуба мачевалаца (1872), Сомборског клизачког удружења и најстаријег атлетског клуба у земљи Маратон (1873), и, нарочито, заснивањем Сомборског спортског удружења 1887. са гимнастичком, мачевалачком, пливачком и атлетском секцијом, седиште Фудбалског клуба Раднички (1912). Сомборци су у годинама између два светска рата, били добри у ватерполу и пливању, рвању, атлетици, тенису и стоном тенису, чије је прво државно првенство одржано у Сомбору 1928. на коме је основан и Југословенски пинг понг савез. Још више домете су досегли рвачи са првим сомборским олимпијцима: Стеван Пишта Нађ и Никола Грбић (Париз 1924), да би Иван Фргић знатно касније, уз више светских и европских одличја, из Монтреала 1976. у Сомбор донео прво олимпијско сребро. Пре њега (1971) Сретен Дамјановић је освојио титулу светског првака. После Другог светског рата афирмисале су се гимнастичарке, дизачи тегова и женски рукомет, пласманом Банета Секулића у финале Купа победника купова Европе (1981) и сребрним медаљама са Олимпијаде у Москви (1980) Мирјане Ђурице и Зорице Војиновић, са селектором Јосипом Самаржијом, увећати фонд олимпијских медаља и још више подићи углед сомборског спорта.

Образовање

Прве школе у Сомбору основали су Турци у време када су владали градом. Тада је постојало шест основних школа и две медресе за ученике. Одласком Турака из Сомбора град постаје средиште среза у Бачкој жупанији, а након тога и војни шанац што отвара врата свеколиком развоју, па тако и развоју образовања. Српска тривијална основна школа почиње са радом 1717. године, а након ње оснива се католичка основна школа. Граматикална (латинска) школа основана је 1759. године, а 1763. прераста у Градску граматикалну школу.

За образовање Срба у Аустријској царевини изузетно је значајна 1778. година: најпре Сомбор постаје седиште врховног директора свих српских школа Бачке, Бодрошке, Барањске и Толнајске жупаније, а 1. маја Аврам Мразовић оснива српску основну школу - „Норму”, најстарију установу за образовање учитеља за словенски живаљ на југоистоку Европе, претечу данашњег Педагошког факултета.

Нижа реална гимназија на немачком језику са радом почиње 1853. године, а настава на српском и мађарском језику у тој школи почиње 1869. године. Виша (осмогодишња) гимназија на мађарском наставном језику отворена је 1872. године. Три године касније, 1875. отворена је Српска виша девојачка школа.

Почетак предшколског образовања у Сомбору датира из 1886. године када је са радом почело прво српско забавиште у граду названо „Школица”. У XX веку, после Другог светског рата успостављен је нови систем образовања оснивањем основних и средњих стручних школа и гимназије.

У Сомбору и околним селима данас постоји 20 основних и 6 средњих школа, основна и средња музичка школа, као и Школа за основно и средње образовање за децу са посебним потребама и Школа за основно образовање одраслих.

Педагошки факултет наставља традицију Норме из 18. века у образовању учитеља, а у Сомбору ради и одељење Универзитета „Мегатренд” које образује кадрове из области економије.

Економија

Неке од компанија у Сомбору:

  • Пољопривредни комбинат Сомбор
  • ATP Severtrans Sombor
  • Betonjerka Sombor
  • Ekran (Sombor)
  • Hotel Internacion (Sloboda) Sombor
  • Zastava specijalna vozila Sombor
  • Бане Секулић (фабрика)
  • Боја Сомбор А. Д.
  • Александро
  • Борели
  • Фабрика акумулатора Сомбор
  • Сомборелектро
  • Сомборгас
  • Сомболед
  • Дубрава

Сродни чланци

Литература

  • Сомбор, Милан Војиновић, Стојков Нови Сад, 2000 година, ISBN 86-81749-10-2
  • Сомбор, Милан Војиновић, Публикум Сомбор, 2001 година
  • Општина Сомбор, Група Аутора, Приодно-Математички факултет Нови Сад, Нови Сад, 1996. година

Спољне везе

Мапе и карте

Sombor

сомбор.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/12 14:47