Добро дошли на Српску енциклопедију

Иван Југовић

Иван Југовић или Јован Савић (Сомбор, 1772 — Зрењанин, 19. новембар 1813), оснивач и први професор Велике школе у Београду за време Првог српског устанка. Био је секретар Совјета и министар просвете.

Професор у карловачкој гимназији

Иван Југовић крштен је 3. новембра 1772. у Сомбору као Јован Савић.1) Пошто је рођен у породици православног свештеника требало је да и он настави ту традицију.2) Завршио је у Сомбору два разреда Главне градске школе Норма, коју је 1778. основао Аврам Мразовић, и четири разреда Латинске граматикалне школе.3) У Сегедину је завршио шестогодишњу гимназију,4) а у Пешти је завршио правне науке.5) Када је завршио право желео је да постане свештеник, па је отишао у Сремске Карловце код митрополита Стефана Стратимировића.6) Од 1798. до 1802. био је професор у Карловачкој гимназији и то најпре у припремном разреду.7) Крајем 1801. постављен је за професора латинскога језика на Карловачкој гимназији.8) Знао је писати и преводити немачки, латински, мађарски, француски, италијански и руски.9) На месту професора латинског био је до 1802, када се нешто замерио митрополиту Стратимировићу, па је отишао у Вршац, где је био секретар владике Јосифа Јовановића Шакабенте.10) Према Вуку Караџићу митрополит га је омрзнуо, јер је био леп и омиљен код жена.11) Међутим према Николи Вукићевићу и нађеним писмима увредио се јер је митрополит пре њега замонашио Јована Путника.12)

Прелазак у Србију

Из Вршца је отишао у Земун, јер је због либералног размишљања постао непожељан код свештенства.13) Из Земуна је при крају 1805. прешао у Србију и у Смедереву је постао писар у Правитељуствујушчем совјету (српској влади).14)15) Био је и надгледник школске наставе.16) Када је прешао у Србију променио је своје име и презиме и почео да се назива Иваном Југовићем.17) Једно време отишао је у Пешту да лечи очи, а онда се вратио на место писара.18) Кад је 1807. умро Божидар Грујовић, тада је Иван Југовић добио његов положај секретара Совјета.19)20) У прву дипломатску мисију Совјет га је послао 1807, а требао је да оде у Русију и да пре тога наврати у Букурешт у руски главни штаб на Дунаву.21) Задатак је био да примирје између Руса и Турске прошири и на Србију. Када је стигао у Букурешт спречили су га да оде даље тврдећи му да су српски захтеви испуњени и да нема потребе да путује у Петроград. Југовић је био аустрофил, па руски конзул Родофиникин није никако имао поверње у њега, па га је свуда спутавао. Спречио је Југовића да оде у Петроград, а допринео је и његовом смењивању.22) У јануару 1808. Југовић је смењен са положаја секретара, јер није био наклоњен Русима.23)

Оснивач Велике школе

Основао је 12. септембра 1808. Велику школу у Београду.24) Младен Миловановић, који му је био главни заштитник и покровитељ, много му је помогао да отвори школу.25)26) Свечаном отварању школе присуствовао је Младен Миловановић са целим Саветом, митрополит и Доситеј Обрадовић, који је очитао пригодну беседу.27) Прва предавања почела су 13. септембра 1808.28) Школу је прве године похађало 20 ученика, а већ следеће године било је укупно 40 ученика.29) Међу првим ђацима Велике школе били су: Алекса Карађорђевић, Вук Караџић, Младенов сестрић Јовица, синови и посинак Миленка Стојковића, Јеврем Ненадовић, Сима Ненадовић, Милосав Здравковић, Стеван Новаковић и други.30)31) Велику школу је замислио као школу за образовање чиновника и службеника будуће државе.32) Иван Југовић је био и први професор Велике школе. Предавао је у почетку само историју и рачун.33) Важио је за веома образованог човека, па је за њега Вук Караџић говорио да је најученији и најпаметнији Србин свога времена, а Доситеј Обрадовић је за њега рекао да је дика и понос српски.34) Сима Милутиновић га је у песмама називао српским Соломоном.35)

Формулише уставно уређење

Политички је рехабилитован крајем 1808, када се састајао са Младеном Миловановићем.36) Младен га је наговорио да формулише уставно уређење какво су он и Карађорђе замислили, што никако није одговарало Русима.37) О уставном уређењу преговарали су најпре са Симом Марковићем и Луком Лазаревићем, а онда су на вождовој слави све издоговарали. Током децембра упознали су потајно и остале старешине, а да Родофиникин за то није сазнао. На тај начин на крају децембра 1808. ставили су га пред свршен чин. Тим уставом Србија је постајала независна у односу на Русију. Крајем децембра 1808. Карађорђе је послао Југовића заједно са Павлом Поповићем и Јанићијем Ђурићем у дипломатску мисију у Јаши у руски генералштаб.38) У то време Руси су са Французима закључили споразум да одустају од деобе Турске, па су се припремали да Србија буде само аутономна унутар Турске, а Срби су тражили пуну независност, коју су им Руси раније обећавали. Ту су преговарали са кнезом Александром Прозоровским, који је написао да је Југовић главни преговарач и прави дипломата велике учености.39) Кад се сазнало да ће Руси поново заратити са Турцима преговори су постали беспредметни, па су се вратили у Београд почетком априла 1809. Кад се вратио постао је председник Београдског суда.40)41) Руси су се бунили јер је Карађорђе поставио једнога аустрофила за градског судију.42) Уместо њега наставу на Великој школи држао је Миљко Радоњић.

Министар просвете

Карађорђе га је марта 1810. послао у Беч на преговоре са аустријским царем.43) Ти преговори су се окончали неуспешно, али тада су Југовића придобили да ради за Беч и он је отада постао аустријски обавештајац.44) Био је заговорник централистичког уређења државе, а тај модел који је он раније тумачио Народној скупштини спроведен је уставном реформом из јануара 1811.45) Када је умро Доситеј Обрадовић постављен је априла 1811. на место министра просвете.46) Од 1811. почео је да упозорава да због Наполеона и његове предстојеће инвазије на Русију долазе догађаји неповољни по Русију и да ће Србија пропасти као држава, ако не учини оно што треба да чини и да се управља само према својим интересима.47) Карађорђе га је септембра 1812. слао руском посланику у Цариграду због споразума о извршењу Букурештанског мира.48)

Карађорђе га отпушта

Карађорђе је 5. јануара 1813. затражио од Совјета да се Југовић, Миљко Радоњић и Михаило Грујић отпусте као људи који се држе Аустријанаца.49) После тога сва тројица су живела у Београду, али кад се почело говорити да ће их интернирати негде унутар Србије Југовић је побегао преко Саве у Земун.50) Карађорђе му је слао писмо у марту 1813. и питао га зашто је уопште бежао из Београда.51) Из Земуна је отишао код брата у Стару Паланку, а онда у Темишвар, па у Беч.52) Из Беча се вратио брату у Бечкерек (Зрењанин), у коме је 19. новембра 1813.53) умро од туберколозе.54)

Литература

1)
М. Степановић, 2008, стр. 8
2) , 11) , 21) , 34)
ПО
3) , 4)
М. Степановић, 2008, стр. 12
6) , 8) , 18)
К. Ненадовић 2 стр. 3
10) , 12)
Степановић стр. 212
13)
Степановић стр. 213
15) , 17) , 20) , 35) , 40) , 43)
ЗН
16)
Степановић стр. 214
19) , 23) , 24) , 25) , 27) , 30) , 33) , 38) , 41) , 46) , 48) , 49) , 50) , 51) , 52) , 54)
ЖИ
22)
Баталака стр. 385
26) , 28)
Баталака стр. 386
29) , 32)
Степановић стр. 216
31)
Баталака стр. 387
36)
Љушић, Карађорђе 1. стр. 246
37)
Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 246
39)
Баталака стр. 501, 503
42)
Љушић, Карађорђе 2. стр. 75
44)
Љушић, Карађорђе 2. стр. 46, 51, 98
45)
Љушић, Вожд Карађорђе 2. стр. 87
47)
Љушић, Вожд Карађорђе 2. стр. 109
53)
Степановић стр. 229
Штампање