Садржај
Сима Ненадовић
| Сима Ненадовић |
|---|
 Сима Ненадовић,рад Уроша Кнежевића |
| Рођење: 1793. Бранковина, Османско царство Смрт: 26. јул 1815. Дубље, Кнежевина Србија |
Сима Ненадовић (Бранковина, 1793 — Дубље, 14/26. јул 1815), војвода Првог и Другог српског устанка. Погинуо је јуначком смрћу у бици на Дубљу.
Школовање
Сима Ненадовић је рођен 1793. године У Бранковини као најмлађи син Алексе Ненадовића.1) Јаков Ненадовић му је био стриц, а Матија Ненадовић му је био старији брат. Њега и Јаковљева сина Јеврема Ненадовића најпре је учио његов старији брат Матија Ненадовић.2) Након тога похађали су школу у Купинову у Срему.3) Његов отац Алекса Ненадовић убијен је 1804. године у Сечи кнезова, па је бригу о њему преузео стриц Јаков Ненадовић.4) Након Купинова похађао је у Сремским Карловцима два разреда гимназије, а 1808. ступио је у војну кадетску школу у Винковцима.5) Баталака са друге стране наводи, да је Сима Ненадовић најпре похађао Вишу школу у Београду и онда се уписао у војну кадетску школу у Винковцима.6) Након окончања војне кадетске школе ступио је 1809. у аустријску војску.7)
Војвода
Вратио се 1811. године у Србију и једно време је управљао арсеналом.8) Тражио је прилику да може да ратује са Турцима, па га је Карађорђе Петровић поставио за војводу у колубарској кнежини.9) Све до пропасти Првог српског устанка ратовао је на Дрини уз старијег брата Матију Ненадовића.10) Јуначки се борио на Дрини, а учествовао је и у бици на Равњу, у којој су Срби били поражени.11) Након тога повукао се у Шабац, пред који је дошла велика турска војска.12) Када је сазнао да је Карађорђе напустио Србију са већином војвода отишао је у Срем.13)
Отишао је најпре у Ашању, где му је била родбина, па је ступио у добровољце, које је скупљала аустријска војска.14)15) Са том јединицом ратовао је у Италији против Наполеона.16) Међутим, након победе над Наполеоном добровољци су распуштени, па се Сима вратио у Срем у Купиново.17)18)
Припрема устанка
Када је избила Хаџи Проданова буна Матија Ненадовић је са Симом кренуо у Русију да моли руског цара да помогне Србима, али на пола пута у Бесарабији су сазнали да је руски цар кренуо у Беч, па су се и они вратили и кренули у Беч.19)20) Пошто побуна није одговарала руској политици, у Бечу су од руских представника добили налог да смире устанак, па су се они вратили у Срем.21) Када је уследио нови период турских зверстава Сима Ненадовић се придружио Петру Молеру и другим војводама, који су се договарали о новом устанку.22) Наполеон је у пролеће 1815. поново ушао у Париз, па су Симу поново звали у аустријску војску, али он је сматрао да ће бити потребнији Србији, па се није одазвао на аустријски позив.23)
Други српски устанак
Милош Обреновић је у време ослобођења Палежа отишао у Прогар на разговоре са Петром Молером.24) Сима Ненадовић је тада прешао у Србију заједно са Милошем Обреновићем и са својих 100 војника.25) Учествовао је након тога са Милошем у опсади Ваљева.26) Након ослобођења Ваљева примио је заповедништво над војском, која се супростављала босанским Турцима.27) Отишао је са Луком Грбовићем у соколску нахију, где је заузео и утврдио шанац на Баурићу.28) Након тога подигао је на устанак целу нахију, па је са једном четом отишао под Цер у Црниљево, где је од Молера примио команду тога краја, а насупрот њих налазила се војска босанских Турака под командом Али-паше.29)
Битка на Дубљу
У пресудној бици на Дубљу 26. јула 1815. ваљевска војска оклевала је да крене у јуриш на Турке, па је храбри војвода Сима Ненадовић излетио пред војску на коњу и повикао „За мном те, браћо, ако Бога знате!”30) Запуцао је на Турке, али за њим је изашао само један капетан Милисав, па су их Турци дочекали плотуном и обојицу су оборили.31) Ту је Сима пао смртно погођен са само 22 године живота.32) Сахрањен је у Бранковини поред гроба Алексе Ненадовића и других му рођака.33)
Литература
- М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба, Београд, 1888, стр. 412—414
- Велибор Берко Савић, Ненадовићи, Ваљево, 2004.
- Сима Ненадовић, Знаменити Срби XIX века, број 1, уредник A. Гавриловић, Загреб, 1901, стр. 29, Дигитална Народна библиотека Србије
- К. Ненадовић, Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака, 2. део, Беч, 1884.
- Михаило Гавриловић, Милош Обреновић, I, Београд, 1908.
Sima Nenadovic