Велика школа

Велика школа, прва високошколска установа у Србији.1)

Велика школа 1808—1813.

Позната је и под другим називима: Устаничка велика школа, Велика шкoла Карађорђева времена, Југовићева велика школа или Доситејев лицеј.2)

Настала је у време Првог српског устанка, због потребе за школованим људима у новоослобођеним крајевима Србије, а назив је добила према већ постојећим малим, односно основним школама. На Карађорђев позив, се одазвао Доситеј Обрадовић, који је из Трста дошао у Београд 1807, доневши са собом и своју библиотеку. Доситеј је постао први директор свих школа, правио је планове за рад на просвећивању, ширењу мреже малих народних школа и упостављање једне велике школе за образовање народних старешина, богословије за школовање свештеника, као и оснивање типографије за штампање књига.3)

Уз Доситеја су из Хабзубршке монархије у Србију долазили и виђеније Срби, да помогну у националном ослобођењу, стварању и организовању нове државне власти и организовању школства. Међу њима је био и Јован Савић, правник, професор, преводилац, који је 1805. стигао у Смедерево, где је узео псеудоним Иван Југовић.4)

Уз Доситејеву подршку, Иван Југовић је био идејни творац Велике школе, њен први упревник и током прве школске године, њен једини професор.5) Наставни план, односно предмети на студијама, дужина трајања наставе, број наставника, академске титуле и начин предавања6) били су по угледу на Краљевску угарску академију.7) Започела је са радом 1/13. септембра 1808. године. На севчаности, дан пре почетка рада школе, Доситеј је одржао „Слово“ — предавање под називом „О должном почитанију к наукам“, на коме је између осталог рекао:8)

Благо и целоме народу сербскому ако ви постанете и будете богољубиви, правдољубиви и просвештени! Од вас ће се ова нација наша просветити и на свако добро наставити, зашто ви ћете бити с временом народни поглавари, судије и управитељи и од вас ће зависити све опште народно благополученије, чест и слава. Ако ли ви будете (сачувај Боже!) зли, неправедни, грабитељи и мучитељи, тешко народу и с вами заједно.9)

На свечаности је и Карађорђе одржао говор о надама које су полагане у Велику школу:10)

Видите, ми имамо довољно мишица за одбрану Србије, али немамо довољно вештих људи за управљање. Да ми знамо државу водити онако како знамо водити војску, другојачије би сада стајали. Учите се ви, дакле, да наставите наше срећно започето дело. У вама је сва надежда наша са те стране.11)

Школа је првобитно отворена у дворишној згради изграђеној у другој половини 18. века, која и данас постоји у Господар Јевремовој улици. Прва зграда убрзо је постала тесна, па је школа 1809. наставила рад у згради преко преко пута, у истој улици, у којој се сада налази Музеј Вука и Доситеја. Зграда представља један од најстаријих објеката стамбене намене у Београду. Задржала је одлике оријентално-балканске архитектуре и својим изгледом верно дочарава амбијент тог времена, као и висок друштвени положај власника.12)13)

Иван Југовић је становао у школи, а помагао је два сиромашна ђака, као и Вука Караџића. У почетку, школа је имала двадесет ученика, а њени први ђаци су били углавном синови устаничких вођа: Карађорђа Петровића, Младена Миловановића, Миленка Стојковића, Јакова Ненадовића, Васе Чарапића. Међу ученицима су били Вук Караџић и Лазар Арсенијевић Баталака, који су оставили значајна сведочанства о раду школе. Школа није имала клупе, а ученици су седели на сламаним столицама. За рад школе није постојао статут, а није утврђен ни сталан број часова.14)

Похађала су се три разреда.15) У првој школској години налазили су се ђаци различитог узраста.16) Школа је била комбинација правног и филозофског факултета, са предметима из војне академије и богословије.17) Учили су се општа историја, општи земљопис, рачуница, немачка језик, државно право, народно право, начин суђења криминалног, али и стилистика, моралне поуке, црквено појање и војно вежбање:18) с пушкама и фехтовање са сабљама. Уџбеника није било, ђаци су записивали предавања, а професори су се користили страним уџбеницима. Иван Југовић је превео са немачког „Историју света од постојања његова до рађања Христова“ и набавио географске карте неколико европских земаља. На крају сваке школске године полагао се посебан испит.19)

Почетком 1809. године, пошто је Југовић поново именован за главног секретара Совјета, заменио га је Миљко Радонић, а касније је повећан број наставника због повећаног броја студената.20)

Велику школу је похађало укупно 36 студената (све мушкарци), од чега је 13 завршило и одмах потом ступило у државну службу; већина у судовима, а остали као писари у Совјету, код вожда и војвода.21)

Радила је врло кратко, од школске 1808/9, затим током 1809/10. настава није није била могућа због ратних прилика, а последња је била школска 1812/13. година, када је угушен Први српски устанак.22) Школа је престала са радом на Светог Илију 1813.23)

У време кнеза Милоша Обреновића 1833. школа је обновила рад, а затим је 1838. отворен Лицеј (Лицеум) у Крагујевцу.

Лицеј 1838—1863.

После објављивања Хатишерифа о аутономији Србије (1830), створени су услови за бржи културни развој. Крагујевац је постао престоница обновљене српске државе и седиште многих српских институција, међу којима је био и Лицеј — прва виша школа у Србији.24) Основан је на предлог тадашњег министра просвете Стефана Стефановића Тенке, указом кнеза Милоша Обреновића.25) од 1. јула 1838. године. Њоме се гимназија у Крагујевцу подигла на степен школе за највишу наставу у Србији и октобра исте године. У почетку су Гимназија и Лицеј радили заједно, а две године касније је постала самостална високошколска установа.26) Конституисању Лицеја у 1839. и 1840. години дао је Атанасије Николић, као први ректор Лицеја.27)

Предмети који су се изучавали у Лицеју били су по обиму и садржају шири од оних који су се изучавали у Гимназији. Министарство просвете наредило је да се прве године у новооснованом Лицеју предају: филозофија, општа историја, чиста математика, статистика, немачки језик и цртање, а у јесен 1839. године, уведени су нови предмети: физика, практична геометрија и француски језик.28)

Лицеј је најпре имао само Филозофски одсек. Школовање је трајало две, а од 1840. три године, када је уведено и правословно одељење.29) За три године колико је постојао у Крагујевцу, имао је 89 уписаних студината.30)

На молбу професора 1841. године Лицеј је, заједно са пресељењем српске престонице, такође пресељен у Београд. Тада је поред Филозофског, односно општег, добио и Правно одељење. Најпре радио у приватној кући, а од 1844. у Конаку књегиње Љубице. Године 1853. Лицеј је добио и трећи одсек Јестаствено-технички.31)

На Лицеј су могли да се упишу само кандидати који су претходно завршили гимназију.32) За прве наставнике били су одређени Петар Радовановић и Атанасије Тодоровић,33) а временом се попуњавао наставнички кадар. Када је 1840. године придодата трећа година и уведени правни предмети, доведена су три наставнике права: Јован Стерија Поповић, Јован Рајић и Игњат Станимировић.34) Неки од професора, који су предавали на Лицеју су били: Јанко Шафарик, Ђуро Даничић, Матија Бан, Ђорђе Ценић, Коста Цукић, Алекса Вукомановић, Рајко Лешјанин, Јосиф Панчић, Панта Срећковић, Коста Јовановић и други.35)

Велика школа 1863—1905.

Законом од 24. септембра 1863. Лицеј је прерастао у Велику школу и постојао је до оснивања Београдског универзитета, 27. фебруара 1905.36) Тадашњи министар просвете Коста Цукић поднео је предлог Државном савету да се Лицеј претвори у академију наука и највеће училиште у Србији. Предлог је прихваћен, и после расправе донета је одлука да училиште добије име име Велика школа.37)

Трећа зграда Велике школе, у коме се данас налази Ректорат Београдског универзитета, грађена је од 1857. до 1863. године, према пројекту чешког архитекте Јана Неволе. Најбогатији човек у Србији тог времена, Миша Анастасијевић палату је замислио као кнежевски двор његовог, зета Ђорђа Карађорђевића и кћерке Саре, а 1863. године је завештао „отечеству“.38) Септембра 1863. у палату су пребачени Велика школа, Гимназија, некадашња Трговачка школа, библиотека, музеј и Српско учено друштво.39) У левом крилу налазила се Гимназија, а на првом спрату Министарство просвете и црквених дела. На главни улаз улазило се у министарство и Велику школу, док се у Гимназију улазило из дворишта.40)

Услов за упис у Велику школу је био да ученици већ знају да читају, пишу и рачунају, а ушколи се стицало образовање за разне профиле, пре двега оне који су били неопходни тадашњој држави.41) У свом саставу је имала три факултета: Филозофски, Правни и Технички, а њом су непосредно управљали ректор и Академски савет.42) Програми на сва три су се у знатној мери преклапали, а студенти су углавном добијали опште образовање и јако мало стручног. Филозофско одељење се студирало три, а правно и техничко четири године.43)

Врховна власт је министар просвете, а Великом школом су непосредно руководили ректор и Академијски савет. Ректора је постављао кнез, на годину дана и за првог ректора је именован Константин Бранковић.44) Ректор се није ослобађао од предавања, али је добијао већу плату. Професоре је такође постављао кнез, на предлог министра просвете, пошто саслуша академски савет. Испити су били јавни и трајали су по недељу дана.45) Средином новембра 1863. издата су правила за ученике Велике школе, која су обухватала питања о упису, долажњењу у школу, цркву и на причешће, о испитима, а највећи број правила је био о казнама. Прописане су следеће казне: укор, затвор у празној соби на месец дана, удаљавање са наставе, без губитка права на полагање испита, а најтежа казна је била исписивање заувек, а казне су изрицали, ректор или Академски савет.46)

Према закону из 1871. професори и супленти могли су да постану само они кандидати који су са добрим успехом завршили неки факултет на Великој школи или у иностранству и који су имали објављене радове. Истим законом је установљен и Академски суд, састављен од ректора и још два професора, за суђење већих кривица.47)

Уследилиле су измене закона 12. децембра 1873. по којим којем је Велика школа могла сама да бира себи ректора из редова својих професора. 48) Десетак дана касније дошло је и до боље расподеле предмета на факутетима. Том приликом Филозофски факултет се поделио на два стручна одсека: историјско-филолошки и природно-математички, после чега су формиране нове катедре док је коначан распоред предемта на катедрама коначно утврђен тек 1880.49)

Професори са Велике школе су се агажовали и на другим дужностима, ван предавања: као посланици у Народној скупштини, инспектори у средњим школама, били су редовни и ванредни чланови Главног просветног савета. Учествовали су изради пројеката закона и решавању многих актуелних питања, као што је рад у комисијама: за Мајданпек 1864, за регулацију Дунава 1879, за трасирање железничке пруге 1879, преглед пројекта Генералне уније за нашу железницу 1887. и одређивање места за београдску железничку станицу 1881, на плановима за грађење Савског моста 1880. и 1881, за проучавање рафинерија петролеја у Банату 1881. и за проучавање патента о оснивању станица за метеоролошка посматрања 1884. године. Учествовали су и у културним акцијама: у комисији за Народно позориште 1873. и одбору Народне библиотеке 1881, у комисијама за испитивање и проучавање старина у Србији и преглед и оцену живописа у манастиру Раваници 1878. и 1885, подизању споменика кнезу Михаилу 1880, откопавању римских старина у Костолцу 1882, издавању дела Вука Караџића 1885. и другим.50)

Велика школа је укинута 27. фебруара 1905.51)

Литература

1) , 14) , 15) , 18) , 20) , 21) , 22)
Зорица Јанковић, 28. 8. 2008.
2) , 3) , 4) , 5) , 7) , 16) , 19) , 23)
Бранислава Јордановић, 2008.
6) , 8) , 10)
Зоран С. Мирковић, 2008.
9)
Доситеј, 31. августа/12. септембра 1808.
11)
Карађорђе, 31. августа/12. септембра 1808.
12)
Хајна Туцић, 2008, стр. 2
13) , 38)
Танјуг, 23. 9 2008.
17)
Љубивоје Церовић, 2008, стр. 34
24) , 26) , 30)
Весна Хаџић Аћимовић, 8. 7. 2012.
25) , 48)
Богдан Гавриловић, 1929, стр. 1054
27) , 28) , 33)
Универзитет у Крагујевцу, Лицеум Књажества сербског
29) , 31) , 32) , 35)
Архив Србије, Лицеј
34)
Правни факултет, Историјат
36) , 42) , 50)
Архив Србије, ВШ
37) , 40) , 41) , 43) , 44)
Бранка Борисављевић, 28. 8. 2008.
39)
Милан Ђ. Милићевић, 1868, стр. 124
45)
Милан Ђ. Милићевић, 1868, стр. 121
46)
Владимир Грујић, 1971, стр. 287
47) , 49) , 51)
Богдан Гавриловић, 1929, стр. 1055
Штампање