Ђорђе Ценић

Ђорђе Ценић (Београд, 6. фебруар 1825 — Беч, 7. октобар 1903), српски правник и политичар. Био је председник владе Кнежевине Србије, председник Апелационога суда и више пута министар правде.

Школовање и рани живот

Ђорђе Ценић је рођен 6. фебруара 1825. у Београду.1) У Београду је завршио основну и средњу школу.2) Правне науке студирао је на универзитетима у Берлину, Хајделбергу и Халеу у Немачкој.3) По повратку у Србију постављен је 1849. за привременога професора кривичнога права на Лицеју.4)5) После некога времена премештен је, па је радио у разним министарствима, док најзад није доспео у министарство правде.6)

Судија, министар и саветник

Уз административна звања служио је као судија и председник првостепених судова у Београду и Смедереву.7) Током 1853. постао је председник првостепенога суда.8) До 1859. постао је председник Великога суда.9) Као председник Великога суда држао се строго закона и након првостепене осуђујуће пресуде ослободио је једну особу, која је претила кнезу Милошу, па је на се навукао кнежев бес.10) Био је министар правде у влади Филипа Христића и Илије Гарашанина од 8. новембра 1860. до 4. јануара 1862.11) За време кнеза Михаила постао је 1862. члан Државнога савета.12) Члан Државнога савета био је отада све до пензионисања 1889. Од седамнаест саветника у време кнеза Михаила само су њих четворица имали високо образовање и били дорасли саветничком позиву.13) У положају саветника као крут правник и цепидлака стално је досађивао влади формализмом и исцрпним критикама.14) Током 1864. заједно са Рајком Лешјанином охрабрио је владу кнеза Михаила да након Мајсторовићеве завере суди судијама Великога суда и на тај начин допринео је пропасти Великога суда.15) Током 1866. написао је Објашњења казнителног закона, које је дуго времена служило као главно дело из подручја српског казненог права.16)

Председник владе

У време Намесништва именован је за председника владе и министра правде од 3. јула 1868. до 8. августа 1869.17) За време његове владе донесен је устав_србије_1869 из 1869.18) Председавао је Светоникољским одбором, који је заседао од 18. до 31. децембра 1868. и који је припремио основне тачке Намесничког устава. Његова влада била је под јаким утицајем намесничкога режима, тако да су на готово свим седницама владе председавали намесници.

Укидање телесне казне и градња затвора

Поново је именован за министра правде у влади Јована Мариновића (3. новембар 1873 — 7. децембар 1874).19)20) Као министар правде заслужан је тада за Закон о потпуном укидању телесне казне (23. децембар 1873).21) Ђорђе Ценић је истакао значај укидања телесне казне, која се користила не само против лопова и скитница, него је намесничка полиција злоупотребљавала ту казну, па је батинала опозиционаре.22) Други важан закон било је успостављање фонда за подизање модерних затвора за осуђенике (11. јануар 1874).23) Ценић је наводио како су обичне куће биле затвори, у које се некад затварало и по сто осуђеника и да су затвореници у таквим затворима постајали још гори.24) Зидање казненога завода у Пожаревцу почето је по његовој иницијативи.25) Још један битан закон био је Закон о шест дана земље, по коме један дио сељакове окућнице, тј. кућа и шест дана земље постаје обезбеђен од поверилаца у случају дуга и не може да се отуђи од сељака.26)

После тога 1874. вратио се у Државни савет, у коме је био председник до 1890, када је пензионисан.27)

Литература

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, 371
3) , 4) , 6) , 7) , 12)
ЖИ
5) , 8) , 11) , 16) , 17) , 18) , 19) , 25)
НА
9) , 10)
Друга влада стр 84
13)
Друга влада стр 170
14)
Друга влада стр 178
15)
Друга влада стр 333
20)
Влада Милана Обр. 1, стр 311
21) , 22)
Влада Милана Обр. 1, стр 316
23) , 24)
Влада Милана Обр. 1, стр 317
26)
Влада Милана Обр. 1, стр 322-326
27)
Живан Живановић 3, 1924, стр. 47
Штампање