Корисничке алатке

Алатке сајта


мајсторовићева_завера

Мајсторовићева завера

Мајсторовићева
завера
антоније_мајсторовић.jpg Антоније Мајсторовић

Мајсторовићева завера, имала је за циљ планирање и убиство кнеза Михаила Обреновића и повратак на престо Карађорђевића. Завера је припремана 1863, а добила је име по Антонију Мајсторовићу, који је био један од главних организатора завере. Завереници су ухапшени пре него што су било шта припремили. Велики суд их је све ослободио, што је разљутило кнеза Михаила Обреновића, па су онда те судије осуђене на неколико година затвора. Затварање судија нанело је моралну штету кнезу Михаилу.

Карађорђевићи плаћају заверенике

Кнез Александар Карађорђевић се није мирио што је изгубио власт након Светоандрејске скупштине крајем 1858. Његова жена Персида Карађорђевић 1863. одлучила је да нешто предузме против кнеза Михаила Обреновића.1) Персида је као главнога за припрему завере одабрала трговца Филипа Станковића, коме је исплатила 2.000 дуката. Филип је у Панчеву штампао проглас за народ у коме је предлагао преврат и повратак Карађорђевића на престо.2) Приликом растурања прогласа по смедеревском и пожаревачком округу полиција је реаговала, па је Филип био присиљен да побегне из Србије.

Припрема преврата

Антоније Мајсторовић је са тридесетак истакнутих људи припремао заверу током 1863. у Смедереву и био је у контакту са Филипом Станковићем. Прилике за побуну биле су повољне, јер је народ био незадовољан посебно због новога пореза на имовину.3) Кнез Михаило је осим тога увео и народну војску, па су чести позиви на вежбу изазивали незадовољство сељака. Осим тога лажне гласине су поткопавале углед кнеза Михаила. Шириле су се гласине да је испразнио државну касу и задужио земљу, а са друге стране да је неминован рат са Турцима.4) Мајсторовић и завереници су били подељени око тога како да изведу преврат. Једни су били за то да се изведе побуна слична Вучићевој побуни 1842, други су били да се кнез сруши на Скупштини слично рецепту из 1858, а трећи су сматрали да треба убити кнеза Михаила из заседе.5) Завереници су се договорили да од Александра Карађорђевића траже 6.000 дуката за покриће трошкова преврата, али до хапшења писмо са тим закључцима нису успели да пошаљу Карађорђевићу.6)

Откривање Мајсторовићеве завере

Крајем 1863. полиција је открила заверу и у смедеревској Јасеници и околини притворила је тридесет до четрдесет људи.7) Вођа завере био је Антоније Мајсторовић. Међу притвореним су два бивша саветника, један срески начелник, три свештеника, а остали су били трговци, сеоске газде и дућанџије.8) Готово сви завереници су присташе Карађорђевића, сем првака либерала Милована Јанковића.

Врховни суд ослобађа заверенике

На првостепеном суђењу 1864. године у смедеревском суду четворица су одмах пуштена, а четворица су пуштена због недостатка доказа.9) Тада је ослобођен и Милован Јанковић. Остали завереници осуђени су за припрему издајничкога подухвата и за увреду кнеза, а највећа досуђена казна била је две године затвора.10) Међутим Велики суд је ослободио све затворенике, сматрајући да није било припреме издаје, него да се само радило о покушају припреме издаје.11)

Пропаст Великога суда и последице

Такав исход суђења запрепастио је кнеза Михаила и владу. Одлучили су да због тога суде судијама Великога суда, који су пустили заверенике. У то доба није било закона по коме би им судили, па због тога на брзину проглашавају закон о „стављању судија под суд”.12) За суђење судијама Високога суда саставили су истражну комисију у којој је било више чиновника од судија. Суд није ни саслушао судије, него је одлуку донео на основу оптужби министра правде Рајка Лешјанина и на основу извештаја истражне комисије.13) Судије су јула 1864. осуђене на три године затвора.14) Кнез им је дао помиловање септембра 1865. Општи утисак је био да су судије Великога суда осуђене без доказане кривице, а да је поништена независност суда.15) Након таквога суђења Велики суд је постајао владино оруђе, уместо да буде независан. Такво мишљење нису само делили противници, него и присташе кнеза Михаила. Кнез Михаило започео је да влада обећавајући да ће закон поштовати као највишу вољу. Тај догађај назван је пропаст Великога суда и обележио је Михаилов режим као деспотски.16) Мајсторовићева завера је нанела штету моралном угледу кнез Михаиловога режима. До тада се сматрало да је то режим велике строгости, али и законитости, а отада се не сматра да се поштује закон.

Литература


Majstoroviceva zavera

1)
Друга влада стр. 314.
2) , 7)
Друга влада стр. 315.
3)
Друга влада стр. 316
4)
Друга влада стр. 317
5)
Друга влада стр. 317-318
6)
Друга влада стр. 318-319
8)
Друга влада стр. 315-316
9) , 10) , 11)
Друга влада стр. 319
12)
Друга влада стр. 324
13)
Друга влада стр. 326
14)
Друга влада стр. 327
15)
Друга влада стр. 329-330
16)
Друга влада стр. 331
мајсторовићева_завера.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/04 15:41