Добро дошли на Српску енциклопедију

Милован Јанковић

Милован Т. Јанковић (Влашка, 13. (1. по старом календару) новембар 1828 — Београд, 20. октобар 1899), српски политичар, књижевник, професор економије и министар финансија Србије. Један је од оснивача Либералне странке. Имао је истакнуту улогу на Светоандрејској скупштини 1858.

Школовање

Рођен је у Влашкој код Младеновца 13. новембра 1828. (1. новембра по старом календару).1)2) Основну школу завршио је у Влашкој крај Младеновца, а гимназију и прву годину права у Београду. Српска влада га је послала у Хајделберг, где је слушао филозофске и политичке науке.3)4) После тога прешао је у Париз, где је са Јевремом Грујићем издао брошуру Slaves du Sud Ou le Peuple Serbe avec Les Croates et Les Bulgares, Aperçu de leur Vie Historique, Politique et Sociale.5) Због те књиге изгубио је државну стипендију, па се вратио у земљу.6)

Залагање за либерално тржиште

Вративши се у Србију 1854. био је чиновник у министарству просвете и министарству спољних послова, а од 1856. радио је као професор економије на Лицеју.7) Био је један од првих, који су у новинама расправљали о економским питањима, а за све економске проблеме предлагао је решења рецептима слободнога тржишта.8) Постављен је 1858. за секретара министарства финансија. Спадао је у групу младих либерала. Један је од оснивача Либералне странке. Када је 1858. пољуљана власт кнеза Александра Карађорђевића либерали и присташе Обреновића заједно су кренули да руше кнеза. Политички је био одважан и међу првима је кренуо у акцију. Милован Јанковић, Јован Илић и Ранко Алимпић кренули су 1858. уз прећутни договор са Илијом Гарашанином да агитују по Србији да се успостави Народна скупштина.9) Та агитација и Гарашаниново инзистирање омогућили су да 15. новембра дође до избора за Светоандрејску скупштину.

Светоандрејска скупштина

Милован Јанковић је пре избора рекао да ће дати оставку на службу ако буде изабран.10) Када је изабран у Београду комисија му је поништила избор јер је у то време био активан чиновник, па није могао да буде биран.11) Дао је оставку и био је изабран на поновним изборима. Поред Јеврема Грујића и Јована Илића изабран је за секретара Светоандрејске скупштине.12) Предлагао је да Скупштина збаци кнеза и Савет и да привремено врши кнежевску власт, коју би онда предали Милошу Обреновићу.13) Међутим тактику смене династија ипак је диктирао Јеврем Грујић. Јанковић се у скупштини заложио за прогон непријатеља династије Обреновић, што је било и извршено.14) Био је један од најзадртијих, па је захтевао смену свих саветника и свих министара.15)

Од кнежеве милости до пада у немилост

Након повратка Милоша Обреновића 1859. у Србију Милован Јанковић је постао комесар Главне контроле.16) Постављен је за секретара кнеза Милоша. Стално је замерао свим предлозима министара и саветника и једно време је био у кнежевој милости, али када је почео критиковати Милошева решења и покушао да му наметне своје ставове пао је у немилост.17) За време избора августа 1859. долази до јавнога сукоба Милоша и либералне интелигенције.18) Власт је све чинила да спречи Јанковићев и Грујићев избор, а када су изабрани да би то спречила поништила је мандате свих чиновника.19) У Српским новинама почињу се појављивати чланци уперени против Милована Јанковића у којима се тврдило да је на биралиштима незаконито агитовао.20) Кампања против њега је узела толико маха, да је августа 1859. молио од кнеза привремени отпуст због интрига.21) Отишао је из Србије.

Каснија активност

За време владавине кнеза Михаила Обреновића два пута је био затваран 1861. и 1863, а већи део његове владавине провео је у емиграцији. Током 1861. заједно са Стојаном Бошковићем и Владимиром Јовановићем тражио је и од министарства просвете добио дозволу да издавају либерални лист Народна скупштина, али влада им је онда забранила издавање листа.22) Након жалбе Државном савету оптужени су и затворени због увреде кнеза и Савета, а касније су ослобођени, али нису добили дозволу да покрену либерални лист. На годишњем скупу Друштва српске словесности 26. јануара 1864. либерали су покушали да искористе Друштво за теоријски либерализам.23) Приликом избора нових чланова Милован Јанковић и Владимир Јовановић су предлагали да се за нове чланове изаберу Гарибалди и Херценов син.24) Влада је онда суспендовала рад Друштва. Био је један од учесника Мајсторовићеве завере, али за разлику од Мајсторовића који је желео повратак Карађорђевића Јанковићев циљ је био успостава републике.25) У Србију се вратио тек након убиства кнеза Михаила. Ступио је 1870. поново у државну службу, па је 1875. био министар финансија. Међутим крајем исте године дао је оставку на тај положај. Управник Фондова је био до 1880, а председник Главне контроле до 1889, када је пензионисан. Умро је у Београду 20. октобра 1889.

Литература

Спољне везе

2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, 127
3) , 6) , 7) , 11) , 12)
ЖИ2
4) , 5)
НА
8)
Уставобр. стр 405.
9)
Уставобр. стр 363.
10)
Уставобр. стр 404.
13)
Уставобр. стр 403.
14)
Друга влада Мил. стр 15
15)
Друга влада Мил. стр 21
16)
Друга влада Мил. стр 46
17)
Друга влада Мил. стр 48
18)
Друга влада Мил. стр 50
19)
Друга влада Мил. стр 51
20) , 21)
Друга влада Мил. стр 53
22)
Друга влада стр 221-222
23)
Друга влада стр 226
24)
Друга влада стр 227
25)
Друга влада стр 316
Штампање