Корисничке алатке

Алатке сајта


владимир_јовановић

Владимир Јовановић

Владимир
Јовановић
владимир_јовановић.jpg
Рођење:
28. август 1833.
Шабац,
Кнежевина Србија

Смрт:
4. март 1922.
Београд, Југославија

Познат као:
економист, професор и политичар
министар финансија

Владимир Јовановић (Шабац, 28. август 18331) — Београд, 4. март 1922),2) српски економиста, политичар и писац, професор Велике школе (Београд, политичка економија), министар финансија и државни савјетник.

Живот и рад

Основну школу и нижу гимназију је похађао у Шапцу, вишу гимназију и лицеј у Београду. Учио је економију у Њемачкој као државни питомац. Послије повратка у Србију 1856. постаје управник топчидерске економије. Вршио је дужност млађег секретара Светоандрејске скупштине, и био један од првих чланова либералне странке. Године 1859. секретар је министарства финансија и уредник Српских Новина. Одлази из земље 1860. за вријеме прогона либерала, а након Милошеве смрти се враћа у Србију. Због либералних ставова је затворен 1861. Након турског бомбардовања Београда 1862. послат је у Лондон, да туркофилски став Енглеза преокрене. Године 1863. постаје професор политичке економије на Великој школи, али 1864. губи службу због предавања намијењеног Друштву српске словесности. Због његовог сукоба са министром просвјете друштво је забрањено. Затим одлази у Швајцарску гдје 1864/1865. издаје лист Слобода. Године 1866. био је у Пешти као сарадник Милетићеве Заставе, и потом је судјеловао у оснивању Уједињене омладине српске. Након Михаиловог убиства под истрагом у затвору у Пешти, али пуштен као невин. Намјесништво га шаље у Париз 1870. да заступа српске интересе у штампи.

Године 1873. ступа поново у државну службу. Министар финансија је 1876-1878. Ту врши ковање првих златника у новој српској држави 1878. Године 1879. одступио је због противљења Скупштине порезу на радње, али је 1880. поново министар финансија. Године 1881. пензионисан је. У периоду 1890—1903. био је државни савјетник, са које позиције је пензионисан 1903. Био је предсједник Српског ученог друштва 1884—1886.

Писао је расправе из друштвених наука и о националној политици. Главно дјело, али незавршено, му је: Политички речник (1870/1872). Превео је Економију од Рошера (1872) и Представничку владу од Мила (1874).

Написао је аутобиографију – В. Јовановић: Успомене. Београд 1988.

Академик

Редовни је члан Друштва српске словесности од 1862. Почасни је члан Српског ученог друштва наименован средином 1864. Редовни је члан (Одбора за науке државне и историјске) од фебруара 1869. и Одбора за ширење наука и књижевности у народ од 1883. Секретар Одбора за науке државне и историјске СУД 1882—1883. Председник СУД 1883—1886. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924, књига друга (С. Јовановић).

Спољне везе

1)
По Народној енциклопедији, 28. септембар
2)
По Народној енциклопедији, 19. фебруар
владимир_јовановић.txt · Последњи пут мењано: 2023/03/08 00:45