Јеврем Грујић

Јеврем Грујић (Даросава, 8. новембар 1826 — Београд, 27. септембар 1895), српски политичар и дипломата. Био је министар правде, министар унутрашњих послова, члан Државнога савета и посланик у Лондону, Паризу и Цариграду. Један је од оснивача Либералне странке и Дружине младежи српске. Као секретар Светоандрејске скупштине и тактичар либерала играо је једну од најважнијих улога у збацивању кнеза Александра Карађорђевића са власти.

Младост и школовање

Родио се 27.октобра/ 8. новембра 1826.1) у селу Даросави у београдском округу.2) Његов отац Пантелија Грујић био је присталица Томе Вучића, па је доласком уставобранитеља 1842. постављен за капетана. Јеврем Грујић је основну школу завршио у Добросави, а гимназију и Лицеј у Београду.3) Током школовања на београдском Лицеју био је 1847. један од оснивача Дружине младежи српске.4) У једној књижици ученичких састава штампао је свој Обзор државе, у ком је тврдио да Србија ужива само спољњу, али не и унутрашњу слободу.5) Дружина је 1849. издавала лист Невен слоге, у коме је Јеврем Грујић образлагао да је држава дужна да народу поред спољне слободе обезбеди и унутрашњу.6) Власт је једно време трпила ђачку Дружину младежи српске, која је отворено критиковала власт, али забранили су их тек када су одржали говор: Треба ли, смемо ли и можемо ли на Косово.7) Као државног питомца послали су га на студије у иностранство у Хајделберг и Париз. Издао је у Паризу брошуру Slaves du Sud Ou le Peuple Serbe avec Les Croates et Les Bulgares, Aperçu de leur Vie Historique, Politique et Sociale, у којој је критиковао вође уставобранитеља.8) Због брошуре је 1853. изгубио државну стипендију. Студије је могао да настави уз позајмицу од Илије Гарашанина.9) Пре тога одбио је финансијску помоћ од Томе Вучића и кнеза Милоша, не желећи да им се обавезује.10) Студијe права завршио је на Сорбони 1854. и постао лисансије права.11)

У државној служби

Током 1854. вратио се у Србију и најпре је радио у кнежевој канцеларији као протоколиста, а онда је прешао у Државни савет, где је 1855. био стоначелник, а 1856. млађи секретар.12) После је постао државни комесар у Главној контроли.13) Био је члан многих законодавних комисија и написао је предлоге многих закона. За кратко време упознао је цело српско законодавство. Према Слободану Јовановићу мислио је споро и одлучивао се са муком, али кад би се једном одлучио ишао је право.14) У тешким приликама показивао је присебност, чврстину и непоколебивост.

Светоандрејска скупштина

У Светоандрејску скупштину Грујић није ушао као народни посланик, него га је скупштина као чиновника изабрала за Секретара скупштине.15) Када је сазвана Светоандрејска скупштина постао је главни тактичар либерала и Обреновићеваца на Светоандрејској скупштини децембра 1858.16) Грујићев план су остали усвојили, а по плану се најпре требао усвојити нови закон о скупштини, који би обезбедио њено редовно заседање. Након тога предложио је да иницијативу за збацивање кнеза Александра Карађорђевића препусте групи тзв. великаша у којој су били Илија Гарашанин, Тома Вучић и Миша Анастасијевић, а да након збацивања кнеза Скупштина као намесник преузме његову функцију и тако спречи великаше да они формирају намесништво.17) По његовом плану скупштина би након тога врховну команду над војском и полицијом поверила Стевчи Михаиловићу, а чим збаце Карађорђевића Милоша Обреновића прогласе за кнеза.18) Грујић је сматрао да се највиша суверена власт налази код народа и да ту власт народ преноси на владаоца, али задржава право да кад је незадовољан владаоцем да онда ту власт може и да узме натраг и та власт се онда враћа у Скупштину. Сматрало се да ће Светоандрејска скупштина одмах на почетку збацити кнеза, али због проблема око усвајања закона о скупштини тек је седам дана након избора председника скупштине усвојен предлог о збацивању кнеза. Кнез није одмах пристајао да поднесе оставку, али 23. децембра је побегао. Скупштина тада није имала законско право да без Савета одлучује о новом кнезу, али Грујић је припремио прокламацију о промени кнеза и указ о Стевчи Михаиловићу као врховном команданту војске и полиције и дао га Сими Протићу да чита пред скупштином.19) Председник скупштине Миша Анастасијевић је био затечен и није то одобравао, али Грујић је на себе преузео вођење Скупштине и формулацију питања о којима се гласа.20) На тај начин је изгласан нови кнез Милош Обреновић.

Од кнежеве милости до пада у немилост

Кнез Милош Обреновић је Стевчу Михаиловића поставио за кнежевскога местозаступника до свога доласка у Србију, а Јеврем Грујић је био секретар местозаступника.21) Скупштина је 31. јануара 1859. донела одлуку о смењивању свих саветника, министара и непоузданих чиновника, а заправо радило се о хајци на противнике Обреновића. Скупштински напад на саветнике уговорен је на састанку главних либерала, где је Јеврем представљао мекшу струју, која је тражила да се збаце само неки саветници и министри.22) Јеврем је био најумеренији, али пошто је био најспособнији сву кривицу за гоњење чиновника приписивали су њему.23) По доласку кнеза Милоша одбио је председништво министарства и задовољио се да буде само помоћник министра унутрашњих послова.24) Њему није био важан положај, него да се остварује либерални програм, да се заведе народна контрола државних послова, да се строго поштују закони и да се нарочита пажња обраћа на сељаке.25) Кнезу Милошу је почео да даје савете и да поставља захтеве са циљем да кнеза упути да влада држећи се устава, али кнез то није прихватао, па је најпре отпустио Грујића, затим га поново узео за министра правде и опет га отпустио.26) Кнез се на њега толико наљутио да му је наредио да оде из Београда у своје родно село. За време избора августа 1859. долази до јавнога сукоба Милоша и либералне интелигенције.27) Власт је све чинила да спречи Грујићев и Јанковићев избор, а када су изабрани да би то спречила поништила је мандате свих чиновника.28)

Кнез Михаило прогони либерале

Кнез Михаило је својом првом владом настојао да измири либерале и конзервативце. Јеврем Грујић је био министар правде 1860. у влади Филипа Христића.29) Била је то влада у којој се министри нису слагали, а он је изашао из владе јуна 1861. након једне свађе у влади са Николом Христићем.30) Није одобравао кнежев правац у унутрашњој политици. Постављен је за члана Великога суда. Као члан Великога суда судио је и ослободио оптужене у Мајсторовићевој завери.31) Дошло је до тешке кризе. Такав исход суђења запрепастио је кнеза Михаила и владу. Одлучили су да због тога суде судијама Великога суда, који су пустили заверенике. Судије, укључујући и Јеврема Грујића су јула 1864. осуђене на три године затвора.32) Сматрајући да је закон по којем му суде неправилан није на суђењу проговорио ни речи.33) Био је у затвору у Краљеву од јула 1864. до септембра 1865, када га је кнез помиловао.34) Током 1867. изабран је у Београду за председника скупштине Уједињене омладине српске, која је сматрала да се национално ослобођење целога српскога народа може извести само преко унутрашњих слобода.35) Влада је због Грујићевога избора забранила Омладини заседање у Великој школи и забранила је присуство на њиховим скупштинама.36)

Министар у Стевчиној влади

За време Намесништва именован је 1869. за изасланика Србије у Цариграду (капућехају).37) На том положају био је неколико месеци, да би онда био именован за члана Државнога савета.38) Током 1874. био је потпредседник Народне скупштине.39) Именован је 1875. за министра унутрашњих послова у либералном министарству Стевче Михаиловића.40)41) Поново је 1876. именован за министра правде у влади Стевче Михаиловића, тј. у оквиру владе која је водила два српско-турска рата и постигла пуну независност.42) Након Берлинскога конгреса иступио је из владе.43) Касније (1880—1892) је био посланик најпре у Цариграду, па у Лондону и Паризу.

Литература

Спољне везе

3) , 12) , 13)
ЖИ
4)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, 790
5) , 7)
Уставобранитељи, 1933, стр. 98
6)
Уставобранитељи, 1933, стр. 107
8)
Уставобранитељи, 1933, стр. 99-100
9) , 10)
Дејвид Мекензи, 1987, стр. 230
11) , 37) , 38) , 39) , 40) , 43)
НА
14)
Уставобранитељи, 1933, стр. 407
15)
Уставобранитељи, 1933, стр. 406
16)
Уставобранитељи, 1933, стр. 403
17)
Уставобранитељи, 1933, стр. 401-402
18)
Уставобранитељи, 1933, стр. 402
19) , 20)
Уставобранитељи, 1933, стр. 436
21)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 11
22)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 20
23)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 45
24) , 25)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 46
26)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 47, 48
27)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 50
28)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 51
29)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 157
30)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 160
31)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 320
32) , 34)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 327
33)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 326
35)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 399
36)
Друга влада Милоша и Михаила, 1933, стр. 400
41)
Влада Милана Обр., 1, стр. 43211
42)
Влада Милана Обр., 2, стр. 2
Штампање