Корисничке алатке

Алатке сајта


дружина_младежи_српске

Дружина младежи српске

Дружина младежи српске, патриотско и слободарско удружење српске студентске омладине. Удружење је основано на Видовдан 15/27. јуна 1847. Дружина се залагала за ослобођење и уједињење српског народа и за унутрашње слободе.

Либерална српска омладина

Влада Кнежевине Србије почела је од 1839. да шаље српску омладину на студије на западне универзитете.1) Почетком 1840-их у Србију се вратила прва генерација школованих људи, који су углавном завршили немачке универзитете и били су васпитани у либералном и патриотском духу тадашње Младе Немачке.2) Они су били први, који су у Србију унели клице западних либералних идеја.3) Београдски Лицеј се тада попунио младим и либералним професорима.4) На Лицеју су тада предавали Исидор Стојановић, Јанко Шафарик, Вук Маринковић, Емилијан Јосимовић, Димитрије Матић, Ђорђе Ценић, Владимир Јакшић и Матија Бан.5) Млади наставници, родом из Србије, који су универзитете завршили у Немачкој, били су углавном хегелијанци и залагали су се за национални либерализам.6) С друге стране професори родом из Војводине завршили су пештански или пожунски универзитет, где су били под утицајем Јана Колара и Људевита Штура, па су се залагали за славјанство.7) Лицејска омладина била је под утицајем те две групе наставника. Једна група ђака петог и шестог разреда гимназије на челу са Милошем Петровићем, Јевремом Грујићем, Милованом Јанковићем и Петром Протићем Сокољанином образовала је 1845. ђачку дружину Душанов Полк, који се редовито састајала сваког четвртка.8) Када су се ујесен 1846. гимназијалци уписали на Лицеј намера им је била да оснују озбиљнију дружину.

Оснивање Дружине младежи српске

Оснивачка скупштина Дружине младежи српске одржана је на Лицеју на Видовдан 15/27. јуна 1847.9) Учесници скупштине били су слушаоци правних и филозофских (мудрословних) наука на Лицеју. Главну реч на скупштини имали су Петар Протић Сокољанин, Јеврем Грујић и Милан Петронијевић.10) Средином јула 1847. ректор Лицеја Коста Бранковић одобрио је Дружину.11) За председника Дружине изабран је Димитрије Петровић, а за писара Риста Станојевић.12) Дружина је у почетку имала око 20 чланова.13)

Чланови

Од јесени 1847. почиње живљи рад Дружине младежи српске, а њени нови чланови постали су међу осталима и Јован Ристић, Радивоје Милојковић и Тихомир Николић.14) Седнице дружине одржавале су се сваке недеље. Дружина је имала председника, секретара, благајника и књижничара. Друштво је имало и свој печат, на коме Свети Сава благосиља два Српчета.15) Растао је број чланова Дружине, која је поред тога имала и почасне чланове, међу којима су: Јован Илић, Љубомир Ненадовић, Данило Медаковић, Коста Цукић, Димитрије Матић, Ђорђе Ценић, Славко Златојевић, Филип Христић, Димитрије Црнобарац, Коста Магазиновић и други.16) Међу члановима је био и Петар Јовановић.17) Дружини су многи богати Срби дали новчану помоћ, а међу њима се истичу Стојан Симић и Тома Вучић Перишић.18)

Књижевност

У почетку је рад Дружине био понајвише књижевнога типа.19) Углавном се радило о родољубивој књижевности. Били су под утицајем псеудокласичне поезије, старије немачке романтике и понешто српске народне поезије.20) Били су одушевљени словенством и српством.21) Дружина је од 1849. почела да издаје Невен-Слоге, који је углавном био испуњен патриотским стиховима Петра Протића Сокољанина, Јована Илића и Јована Ристића.22)

Политика

Дружина се поред књижевности бавила политиком, односно залагала се за ослобођење и уједињење српског народа.23) Када је 1850. основана Војна академија Дружина је била одлучила да и њих прими у своје чланство, надајући се да ће да у војсци шире идеје српског ослобођења и слободе.24) Дружина је од јануара 1848. била у тајном савезу са српским ђачким дружинама у Пешти, Пожуну и Сегедину.25) Сматрали су да се треба спремити за нарушавање европске равнотеже. Дружина је највише била против турског присуства у Србији.

Дружина се залагала за политичке слободе у самој Србији.26) Омладинци су тражили слободу штампе и да се народна скупштина што чешће сазива.27) Јеврем Грујић је у Невену-Слоге објавио чланак Обзор државе, као прву декларацију либерализма у Србији.28) У том чланку сматрао је да је задатак државе да народу обезбеди срећу и благостање, али да тога нема тамо где владалац и чиновништво произвољно угњетавају народ.29) Истицао је значај просвете, која скида окове и ствара слободног човека.30) Тврдио је да српски народ нема среће, пошто робује туђинским или домаћим угњетачима.31) Тражио је уставност и предложио је национално-политички програм унутрашњег и вањског ослобађања. Цензура је забранила Невен-Слоге, па се он морао штампати у Земуну.32)

Влада забрањује Дружину

Влада је била све оштрија према Дружини.33) С друге стране Дружина је остала без вођа, пошто је Петар Протић Сокољанин умро, а Јеврем Грујић и Милован Јанковић отишли у Немачку.34) Састанци су постали све рјеђи, а влада је чекала прилику да оконча рад Дружине.35) Дружина је на Видовдан 1851. одржала јавну скупштину, на којој је један њен члан одржао либералан говор, с оштром критиком владе.36) Министарство просвете је онда наредило да се оконча рад Дружине.37) Имовина Дружине била предана на чување, а Дружина је коначно ликвидирана 1855.

Литература


Druzina mladezi srpske

1)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 17
2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 18
8)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 19
9) , 10)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 20
11) , 12) , 13) , 14) , 15)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 21
16) , 17) , 18) , 19)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 22
20) , 21)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 23
22) , 23)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 24
24) , 25)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 25
26) , 27)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 29
28) , 29)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 30
30) , 31)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 31
32) , 33) , 34) , 37)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 34
35) , 36)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 35
дружина_младежи_српске.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/03 15:36