Дружина младежи српске, патриотско и слободарско удружење српске студентске омладине. Удружење је основано на Видовдан 15/27. јуна 1847. Дружина се залагала за ослобођење и уједињење српског народа и за унутрашње слободе.

Влада Кнежевине Србије почела је од 1839. да шаље српску омладину на студије на западне универзитете.¹⁾ Почетком 1840-их у Србију се вратила прва генерација школованих људи, који су углавном завршили немачке универзитете и били су васпитани у либералном и патриотском духу тадашње Младе Немачке.²⁾ Они су били први, који су у Србију унели клице западних либералних идеја.³⁾ Београдски Лицеј се тада попунио младим и либералним професорима.⁴⁾ На Лицеју су тада предавали Исидор Стојановић, Јанко Шафарик, Вук Маринковић, Емилијан Јосимовић, Димитрије Матић, Ђорђе Ценић, Владимир Јакшић и Матија Бан.⁵⁾ Млади наставници, родом из Србије, који су универзитете завршили у Немачкој, били су углавном хегелијанци и залагали су се за национални либерализам.⁶⁾ С друге стране професори родом из Војводине завршили су пештански или пожунски универзитет, где су били под утицајем Јана Колара и Људевита Штура, па су се залагали за славјанство.⁷⁾ Лицејска омладина била је под утицајем те две групе наставника. Једна група ђака петог и шестог разреда гимназије на челу са Милошем Петровићем, Јевремом Грујићем, Милованом Јанковићем и Петром Протићем Сокољанином образовала је 1845. ђачку дружину Душанов Полк, који се редовито састајала сваког четвртка.⁸⁾ Када су се ујесен 1846. гимназијалци уписали на Лицеј намера им је била да оснују озбиљнију дружину.

Оснивачка скупштина Дружине младежи српске одржана је на Лицеју на Видовдан 15/27. јуна 1847.⁹⁾ Учесници скупштине били су слушаоци правних и филозофских (мудрословних) наука на Лицеју. Главну реч на скупштини имали су Петар Протић Сокољанин, Јеврем Грујић и Милан Петронијевић.¹⁰⁾ Средином јула 1847. ректор Лицеја Коста Бранковић одобрио је Дружину.¹¹⁾ За председника Дружине изабран је Димитрије Петровић, а за писара Риста Станојевић.¹²⁾ Дружина је у почетку имала око 20 чланова.¹³⁾

Од јесени 1847. почиње живљи рад Дружине младежи српске, а њени нови чланови постали су међу осталима и Јован Ристић, Радивоје Милојковић и Тихомир Николић.¹⁴⁾ Седнице дружине одржавале су се сваке недеље. Дружина је имала председника, секретара, благајника и књижничара. Друштво је имало и свој печат, на коме Свети Сава благосиља два Српчета.¹⁵⁾ Растао је број чланова Дружине, која је поред тога имала и почасне чланове, међу којима су: Јован Илић, Љубомир Ненадовић, Данило Медаковић, Коста Цукић, Димитрије Матић, Ђорђе Ценић, Славко Златојевић, Филип Христић, Димитрије Црнобарац, Коста Магазиновић и други.¹⁶⁾ Међу члановима је био и Петар Јовановић.¹⁷⁾ Дружини су многи богати Срби дали новчану помоћ, а међу њима се истичу Стојан Симић и Тома Вучић Перишић.¹⁸⁾

У почетку је рад Дружине био понајвише књижевнога типа.¹⁹⁾ Углавном се радило о родољубивој књижевности. Били су под утицајем псеудокласичне поезије, старије немачке романтике и понешто српске народне поезије.²⁰⁾ Били су одушевљени словенством и српством.²¹⁾ Дружина је од 1849. почела да издаје Невен-Слоге, који је углавном био испуњен патриотским стиховима Петра Протића Сокољанина, Јована Илића и Јована Ристића.²²⁾

Дружина се поред књижевности бавила политиком, односно залагала се за ослобођење и уједињење српског народа.²³⁾ Када је 1850. основана Војна академија Дружина је била одлучила да и њих прими у своје чланство, надајући се да ће да у војсци шире идеје српског ослобођења и слободе.²⁴⁾ Дружина је од јануара 1848. била у тајном савезу са српским ђачким дружинама у Пешти, Пожуну и Сегедину.²⁵⁾ Сматрали су да се треба спремити за нарушавање европске равнотеже. Дружина је највише била против турског присуства у Србији.

Дружина се залагала за политичке слободе у самој Србији.²⁶⁾ Омладинци су тражили слободу штампе и да се народна скупштина што чешће сазива.²⁷⁾ Јеврем Грујић је у Невену-Слоге објавио чланак Обзор државе, као прву декларацију либерализма у Србији.²⁸⁾ У том чланку сматрао је да је задатак државе да народу обезбеди срећу и благостање, али да тога нема тамо где владалац и чиновништво произвољно угњетавају народ.²⁹⁾ Истицао је значај просвете, која скида окове и ствара слободног човека.³⁰⁾ Тврдио је да српски народ нема среће, пошто робује туђинским или домаћим угњетачима.³¹⁾ Тражио је уставност и предложио је национално-политички програм унутрашњег и вањског ослобађања. Цензура је забранила Невен-Слоге, па се он морао штампати у Земуну.³²⁾

Влада је била све оштрија према Дружини.³³⁾ С друге стране Дружина је остала без вођа, пошто је Петар Протић Сокољанин умро, а Јеврем Грујић и Милован Јанковић отишли у Немачку.³⁴⁾ Састанци су постали све рјеђи, а влада је чекала прилику да оконча рад Дружине.³⁵⁾ Дружина је на Видовдан 1851. одржала јавну скупштину, на којој је један њен члан одржао либералан говор, с оштром критиком владе.³⁶⁾ Министарство просвете је онда наредило да се оконча рад Дружине.³⁷⁾ Имовина Дружине била предана на чување, а Дружина је коначно ликвидирана 1855.

• Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848—1871), Српска краљевска академија, Београд, 1906.

Druzina mladezi srpske