Димитрије Црнобарац (Београд, 6. новембар 1818 — Беч, 26. јун 1872), српски политичар и правник. Био је члан Државнога савета, министар правде и просвете (1858—1859. и 1868). Као министар правде укинуо је тортуру и кврге. Као министар просвете укинуо је 1868. забрану Вуковога правописа. Био је на гласу као најбољи правник свога времена.

Рођен је 6. новембра 1818. (25. октобра по старом календару) у Београду.¹⁾ Основну школу завршио је у Београду, а гимназију у Крагујевцу. Једно време био је у војној школи у Пожаревцу, а после школовања запослио се у државној служби.²⁾ Цело време школовања био је одличан ђак. Током 1839. послали су га о државном трошку на студије у Беч и онда у Париз, где је докторирао право.³⁾ Спадао је међу првих десет младића, који су послани у иностранство на студије, а они који су завршили студије у Паризу по повратку у Србију називани су „паризлије”.⁴⁾

По повратку у Србију постављен је 1848. за секретара у министарству правде.⁵⁾ У министарству правде постао је 1850. начелник, а 1854. помоћник министра. Октобра 1857. именован је за члана тада моћнога Државнога савета.⁶⁾ Био је то период након Тенкине завере, када је кнез Александар Карађорђевић уклонио десет чланова Савета и на њихово место довео њему лојалне људе.⁷⁾ Након Етем-пашине мисије у пролеће 1858. кнез је морао да попусти опозицији, а Илија Гарашанин је саставио владу, у којој је Димитрије Црнобарац 12. априла 1858. именован за министра правде и просвете.⁸⁾ Једини је од министара био некомпромитован у Тенкиној завери.⁹⁾ На том положају се задржао до пада Карађорђевића, односно до 11. фебруара 1859. Као министар правде укинуо је кврге и тортуру.¹⁰⁾ На положају министра правде покушао је да уреди судски поступак у грађанским парницама, па је заједно са Димитријем Матићем путовао по западним земљама да проуче судску организацију, а посебну пажњу су обратили на то како да скрате и убрзају судски поступак.¹¹⁾

За време друге владавине кнеза Милоша (1859—1860) остао је без посла, па је велики део времена путовао по Европи. Када је Михаило Обреновић поново постао кнез Црнобарац је већ 28. октобра 1860. био поново именован за члана Државнога савета.¹²⁾ Од 17 чланова Савета само су четворица имали више образовање, а без Црнобарца и Филипа Христића остали нису знали шта да раде.¹³⁾ Био је на гласу као најбољи правник свога времена.¹⁴⁾ Незадовољан што није постао министар био је познат по сталном незадовољству и гунђању и наглашавању шта су министри погрешили.¹⁵⁾ Као незадовољник чинио је кнезу Михаилу велике сметње у раду Државнога савета.

Кнез Михаило га је 13. јануара 1868. поставио за министра просвете и црквених дела.¹⁶⁾ Кнез му је обећао да ће му касније поверити мандат за састав владе. Као министар просвете укинуо је 1868. забрану Вуковога правописа.¹⁷⁾ Након убиства кнеза Михаила био је министар мање од месец дана, то јест само до 2. јула 1868. Након тога је пензионисан. Умро је у Бечу 26. јуна (14. јуна по старом календару) 1872.¹⁸⁾

• М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
• С. Јовановић, Уставобранитељи и њихова влада (1838-1858), Београд, 1933.
• С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Београд, 1933.

• Биографија на сајту САНУ

Dimitrije Crnobarac