Владимир Јакшић

Владимир Јакшић (Крагујевац, 5. мај 1824 — Београд, 28. август 1899),1) српски економиста и статистичар. Био је професор Лицеја у Београду и начелник Статистичког одељења. Оснивач је државне статистике и метеоролошке службе у Србији.

Једно време захваљујући њему Србија је 1857. имала једну од најгушћих мрежа метеоролошких станица у свету.

Школовање

Владимир Јакшић је рођен 5. маја 1824. у Крагујевцу.2) Његов отац Јаков Јакшић био је главни благајник кнеза Милоша и први српски министар финансија.3)4) Школу је Велику школу од 1833, најпре у Београду, па у Крагујевцу.5) Пошто је отац желео да му син постане трговац, послао га је да учи немачку школу у Ораовици у Банату,6) коју је похађао 1838. и 1839. године.7)8) После тога похађао је реалну гимназију у Сремској Митровици. У Бечу је 1843. завршио трговачки курс на Бечкој политехници.9) Након тога учио је државне науке на универзитетима у Тибингену и Хајделбергу, где је студирао од 1844. до 1847.10)11)

Велики статистичар

По повратку у Србију запослио се 1847. у министарству финансија као волонтер, само да би се бавио практичном статистиком, која га је занимала.12) Књиговођа је постао 1848. и отада је могао да систематски проучава и успоређује статистичке податке.13)14) Током револуционарне 1848. јавио се и отишао као добровољац да помаже Српски народни покрет 1848—1849.15) Након повратка наставио је да ради у државној служби бавећи се статистиком. Државном савету поднео је 1850. предлог о устројству и програму државне статистике.16) Требао је да чека пуних 14 година да би његов предлог био усвојен, тако да је тек 1864. основано статистичко оделење при министарству финансија, а он је тада постао начелник оделења.17) Од 1852. постављен је за професора Београдскога лицеја, где је предавао финансије, статистику, науку народне привреде и спољну трговину.18)

Био је свестрано образован човек. Говорио је француски, немачки и руски језик. Године 1855 и 1856. пропутовао је Аустрију, Немачку, Белгију, Француску, а путоваоје и у Русију.19)

Државна статистичка служба

Током 1858. изнио је у једној књижици приређеној за Светоандрејску скупштину предлоге како да се унапреди народна економија.20) Када је Коста Цукић постао министар финансија, позвао је Владимира Јакшића 1862. да се бави статистиком у министарству финансија као начелник економског оделења.21) Када је 1864. основано самостално статистичко оделење Јакшић је постао начелник оделења.22) Углавном је он сам обављао сав статистички посао за Србију. Своје статистичке резултате са обимним статистичким материјалом објавио је у Државопису Србије у 13 књига.23)

Метеорологија

У Хајделбергу је студирао као професора Рауа, који је сматрао да се економија мора планирати према климатским условима одређене државе.24) Одмах по повратку у Београд почео је са термометром да мери темпаратуру. На свом породичном имању на Сењаку свакодневно је мерио температуру од 1. јануара 1848.25) У почетку је мерио максималну и минималну темпаратуру ваздуха и бележио временске појаве.26) Падавине је почео да мери од 1850, а влажност ваздуха од 1855.27) Основао је мрежу метеоролошких станица, па је 1856. било 20, а 1857. чак 27 метеоролошких станица.28) У то време Србија је захваљујући Јакшићу имала једну од најгушћих мрежа метеоролошких станица у свету. Дуго времена био је први и једини метеоролог у Србији.29)

Пензија и смрт

На месту начелника статистике, остао је све до 20. фебруара/3. марта 1888, када је пензионисан. После дуже болести, умро је 16/28. августа 1899. у Београду.30)

Књижевни рад

  • „Државопис Србије“ у 13 свезака;31)
  • „Статистичка збирка“.

Одликовања

За књижевни рад и примеран рад у Србији добио је следећа одликовања:32)

  • орден Белог орла;
  • орден Светог Саве;
  • Таковски крст.

Добијао је и страна одликовања.

Академик

Редовни је члан Друштва српске словесности од 1850. Секретар је ДСС од 1851, а казначеј ДСС 1852, 1853, 1854. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсек за науке историјске и државне) наименован 29. VII 1864. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.

Литература

Спољне везе

1)
23. априла и 16. августа по старом календару
3) , 7) , 11) , 12) , 13) , 15) , 16) , 17) , 18) , 20) , 21) , 23) , 24) , 29)
ЖИ
4)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 2, 121
5) , 6)
СКА, Годишњак XIII, стр. 246
8) , 9) , 10) , 14) , 22)
НА
19) , 31) , 32)
СКА, Годишњак XIII, стр. 248
27) , 28)
МИ
30)
СКА, Годишњак XIII, стр. 249
Штампање