Добро дошли на Српску енциклопедију

Милан Петронијевић

Милан Петронијевић (Јагодина, 11. новембар 1831 — Врњачка Бања, 1/14. октобар 1914), српски правник, дипломата и политичар. Био је председник Државног савета и министар спољних послова Кнежевине Србије. Као дипломата био је привремени капућехаја Књажевства Србије при Отоманској порти и посланик у Букурешту, Берлину, Бечу и Петрограду.

Живот и рад

Син је ранијег председника владе и министра иностраних дела Аврама Петронијевића.1) Основну школу је завршио у Јагодини, похађао је школу у Варадину и гимназију у Београду.2) Уписао се 1847. на београдски Лицеј.3) Док се школовао на београдском Лицеју био је међу тројицом главних говорника на оснивачкој скупштини Дружине младежи српске 15/27. јуна 1847. у Београду.4) Критиковао је националну политику српске владе, на чијем челу је био управо његов отац.5) Био је ђак генерације.6) Од 1850. студирао је права у Минхену, па касније у Хајделбергу, где је дипломирао.7) Препоручен је за дипломатску службу, јер је говорио немачки, француски и грчки језик.8) Био је посланик у Цариграду 1854—1861. Од 1860. до 1864. био је помоћник министра иностраних дела.9) Илија Гарашанин га је послао почетком 1862. у Русију да добије пушке и зајам.10) Русија је пристала да Србији посуди 300.000 дуката и прода јој 30.000 пушака крмењача.11) Након тога био је помоћник министра правде.12) Био је председник Позоришног одбора (трећег) од 9. децембра 1864. до 13. јула 1868. Заступао је министра иностраних дела Ристића од 3. до 21. новембра 1867. Министар је иностраних дела од 21. новембра 1867. до 21. јуна 1868.

Посланик је Србије у Букурешту 1873—1880. Посланик у Берлину је био 1880—1888. Посланик у Бечу 1889—1890. Посланик у Петрограду од маја 1890. до 1897. Био је и потпредседник Државног савета. Одликован је руским орденом Св. Василија II степена.13)

Био је ожењен јануара 1855. Клеопатром, ћерком кнеза Србије Александра Карађорђевића.14) Клеопатра се нагло разболила и умрла већ јула 1855.15) Милан Петронијевић, после преране Клеопатрине смрти, оженио се други пут Јелисаветом Цукић, кћерком Петра Лазаревића Цукића и унуком војводе Павла Цукића по оцу, и војводе Петра Николајевића Молера, по мајци, сестром Косте Цукића.16)

Милан Петронијевић (1831-1914) и Јелисавета Петронијевић (1837-1915) имали су једног сина Милоша и две кћерке Косару и Љубицу. Косара се удала за Војислава Вељковића, а Љубица за Павла Маринковића.17)

Академик

Редовни је члан Друштва српске словесности од јануара 1855. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека за науке историјске и државне) наименован љета 1864. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

Литература

  • Ловчевић I, 166.
  • Д. Руварац: Патријарх Ј. Рајачић и кнез Александар Карађорђевић. Српски Сион 17 (1907) 428 – 429.
  • Мали поменик, 295–296 (Л. Лазаревић).
  • Г. Јакшић, В. Вучковић: Спољна политика Србије за владе кнеза Михаила. Београд, 1963.
  • С. Терзић: Србија и Грчка. Београд, 1992. Стр. 157, 305.
  • Дејвид Мекензи, Илија Гарашанин државник и дипломата, Просвета, Београд, 1987.
  • Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848—1871), Српска краљевска академија, Београд, 1906.
  • Радомир Ј. Поповић, Аврам Петронијевић, Фреска, Београд, 2012.

Спољне везе

1) , 2) , 3) , 5) , 6) , 7)
Радомир Ј. Поповић, 2012, стр. 263
4)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 20
8) , 9) , 14) , 15)
Радомир Ј. Поповић, 2012, стр. 264
10) , 12)
Дејвид Мекензи, 1987, стр. 318
11)
Дејвид Мекензи, 1987, стр. 319
16)
Позната као београдска лепотица. Вид. Милан Јовановић Стојимировић, Силуете старог Београда, Београд, 2008, стр. 635.
17)
Радомир Ј. Поповић, 2012, стр. 265
Штампање