Добро дошли на Српску енциклопедију

Војислав Вељковић

Војислав Вељковић (Београд, 17. децембар 1865 — Београд, 28. јануар 1931), српски правник и политичар. Био је 1903. министар финансија Краљевине Србије. Као министар финансија Краљевине СХС увео је 1920. југословенски динар и основао је Народну банку Краљевине СХС.

Школовање

Војислав Вељковић је рођен 17. децембра 1865. у Београду.1) Син је министра правде и председника касационог суда Стојана Вељковића. Након школовања у Београду, докторирао је 1893.2)3) у Паризу на Сорбони тезом о трговачким уговорима. Његова теза је била јако запажена, па је био од париског универзитета био одликован златном медаљом.4) Када се вратио у Београд био је од 1896. до 1899. професор административног права на Великој школи.5) Објавио је уџбеник Однос између судске и административне власти у држави.6)

У опозицији

Постао је 1899. секретар краља Александра Обреновића.7) Када је краљ одлучио да се ожени са Драгом Машин, Вељковић покушао је да га одврати од те намере.8) Када није успео да га одврати дао је оставку на положај краљевог секретара.9) Прикључио се Либералној странци, па је 1901. био први пут изабран за посланика.10) Поред Јована Авакумовића и Стојана Рибарца истицао се међу либералима.11) Међутим у скупштини је говорио аргументовано и стегнуто, како је било уобичајено у западним парламентима, али не и у Србији.12) Ипак његови говори су били слушани због оштре и храбре критике режима краља Александра Обреновића.13) Развијао је теорију народне суверености и доказивао је да је народ старији од краља.14)

Вођа националистичке странке

Након Мајског преврата постављен је 11. јуна 1903. за министра финансија у првој револуционарној влади Јована Авакумовића.15) Вељковић је брзо дошао у сукоб са завереницима, јер је бечком листу изјавио да се један део официра завереника претворио у завереничку странку и да су постали држава у држави.16) Због сукоба са завереницима дао је оставку 15. августа 1903.17) Вељковић је непрекидно био биран за народног посланика у подринском округу.18) Либерална странка се након 1903. распала на Народну странку Стојана Рибарца, групу адвоката Величковића и на групу Јована Авакумовића, у којој су били они, који су подржавали Мајски преврат.19) Врло брзо Вељковић је уместо Авакумовића постао шеф нове странке, која се најпре називала Либерална демократија.20) Називали су је Националистичком странком. Наставио је да у скупштини 1905. говори против официра завереника.21) Због говора у скупштини био је 1909. и физички нападнут на једној сахрани.22) У скупштини је био један од најбољих говорника новијег доба.23) Током кризе око Уредбе о приоритету 1914. састајао се са Драгутином Димитријевићем Аписом и подржавао га у његовим намерама да изведе државни удар, да би опозиција дошла на власт након рушења радикала.24) Осим њега са Аписом су се тада посебно састајали Милорад Драшковић, Љуба Давидовић и Стојан Рибарац.25)

У служби окупатора

За време Првог светског рата био је сарадник окупатора.26) Најпре је био председник општинског одбора града Београда. Онда је постао председник општине у Београду за време окупације.27)

Министар финансија и увођење новог динара

Заједно са Љубом Давидовићем, Милорадом Драшковићем, Светозаром Прибићевићем и Војиславом Маринковићем основао је 1919. Југословенску демократску заједницу, која се касније претворила у Демократску странку. Након рата био је министар трговине и индустрије од 7. априла до 16. августа 1919 у влади Стојана Протића, првој влади Краљевине СХС.28) Након тога био је министар финансија у влади Љубомира Давидовића и у влади Стојана Протића од 16. августа 1919. до 17. маја 1920. Преузео је дужност министра финансија у условима валутнога хаоса у држави, у којој су у оптицају били динари и аустроугарске круне.29)

Више од пола нове југословенске државе припадало је пре рата Аустроугарској, која је током рата наштампала огромну количину новца без покрића, тако да је на крају рата у оптицају било 31,5 милијарди круна са покрићем у металу од само 0,342 милијарде круна.30) Аустрија и Мађарска су и након рата наставиле да штампају новац, па је у оптицају након неког времена било 50 милијарди круна. Војислав Вељковић је у тешким условима морао да решава проблеме југословенских финансија. Још увек нова држава није имала коначне границе, чекало се доношење новог Устава, а ни парламент није био у сталном заседању.31) Ипак био је одлучан да спроведе монетарну и валутну реформу, па је најпре припремио пакет системских мера, које је влада усвојила 2. јануара 1920.32) Те мере омогућиле су му да спроведе валутну реформу. Почео је да штампа јединствену новчаницу — динар, а нова валута је имала ознаку вредности и у крунама.33) Усвојен је паритет да један динар вреди 4 круне.34) Тим мерама одређено је да се круне повлаче из оптицаја од 16. фебруара до 15. марта 1920, а најкасније до 1. јуна 1920.35) Динар је тада требао да постане једино законско средство у новој држави.36) Омер замене круна у динаре 4:1 према неким ауторима није реалан, него је требао да буде 6:1. Сматра се да је због политичких разлога, да се не изазива незадовољство у новоослобођеним крајевима одређен омер повољан за нове крајеве.37) Упркос томе створила се код Хрвата фама да су тобоже они били опљачкани при тој замени.38)

Одлучио је да реорганизује Српску привилеговану народну банку у југословенску емисиону банку, па је 1. фебруара 1920. ступио на снагу Закон о Народној банци.39) Народна банка је почела да функционише као емисиона установа и постала је нова централна банка новостворене државе. С обзиром на празну државну благајну и ратом разорену привреду југословенски динар је у односу на друге валуте падао до 1923.40) Након рата био је члан Демократске странке и непрекидно је био посланик све до 1929.41) Учествовао је у раду многих финансијских установа, па је био директор Врачарске задруге.42) Умро је 28. јануара 1931. у Београду.43)

Литература

1) , 3) , 4) , 5) , 7) , 9) , 10) , 15) , 17) , 18) , 41) , 42) , 43)
Политика, 29. 1. 1931, стр. 3
2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, 1062
6)
Весна Матић, 2012, стр. 74
8)
Влада Александра Обр., 3, стр. 3
11) , 12) , 13)
Влада Александра Обр., 3, стр. 215
14)
Влада Александра Обр., 3, стр. 230
16)
Васа Казимировић, 1997, стр. 229
19) , 20)
Васа Казимировић, 1997, стр. 183
21)
Васа Казимировић, 1997, стр. 253
22)
Васа Казимировић, 1997, стр. 275
23)
Васа Казимировић, 1997, стр. 438
24) , 25)
Дејвид Мекензи, 1989, стр. 114
26)
Васа Казимировић, 1997, стр. 439
27)
Васа Казимировић, 1997, стр. 631
28)
Политика|29. 1. 1931, стр. 3
29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36)
Весна Матић, 2012, стр. 76
37)
В. Казимировић, Пашић 2, 1900, стр. 589
38)
В. Казимировић, Пашић 2, 1900, стр. 590
39) , 40)
Весна Матић, 2012, стр. 78
Штампање