Мајски преврат

Мајски преврат, државни преврат у коме је 29. маја/11. јуна 1903. убијен краљ Александар Обреновић и краљица Драга. Тим убиством угасила се династија Обреновић, а на чело Србије је дошао Петар I Карађорђевић. Преврат и убиство краљевског пара извршила је група млађих официра на чијем челу је био Драгутин Димитријевић Апис.

Незадовољство краљевом женидбом

Краљ Александар Обреновић изненада је 21. јула 1900. објавио да се верио са Драгом Машин, бившом дворском дамом краљице Наталије.1) Не одобравајући краљеву женидбу са особом сумњиве прошлости, много старијом и изгледа јаловом, влада је одмах дала оставку. Председник владе Владан Ђорђевић је том приликом претио краљу да његову женидбу не одобрава официрски кор, па да проба да их сазове и пита.2) Краљ је пристао, па су при командама јединица официри одржали састанке, на којима су се изјаснили да остају верни краљу, али углавном нису одобравали његову женидбу.3) Пре састанка са официрима краљ је саставио нову владу Алексе Јовановића, па се осећао сигурније и осећао је да нема потребе да их пита за своју женидбу. Дошао је на састанак са официрима, који су били спремни да их краљ пита о својој женидби, али он их је само позвао да сузбијају пропаганду усмерену против њега.4) Краљ Милан је дао оставку на положај врховног команданта. Официри су очекивали да дође краљ Милан из иностранства и одмах би се окренули против Александра.5)

Незадовољство официра

Након краљеве женидбе погоршало се стање у војсци. Краљ Александар није разумевао незадовољство у војсци, па је посмењивао официре привржене краљу Милану и уместо њих довео своје и Драгине присташе.6) Ти потези довели су до још већег незадовољства, јер се при унапређењу официра није пазило на способност, него само на то да ли официр одобрава краљеву женидбу.7) Неспособнији официри су почели да напредују, иако су били без угледа међу осталим официрима. Краљ Милан је као врховни командант улагао велика средства у војску, а одмах након његове оставке јула 1900. почела је да се осећа велика материјална оскудица.8) Пошто краљ Александар није имао престолонаследника веровало се да ће на краљичин наговор да за престолонаследника именује њеног брата.9) Официри су били понижени што су морали да излазе на рапорт краљичиној браћи.10)

Први план убиства

Млађи официри су још 1901. независно један од другога помишљали на заверу.11) Августа 1901. два капетана и поручник (Радомир Аранђеловић, Милан Петровић, Драгутин Дулић) обратили су се поручнику Антонију Антићу позивајући га да са њима планира убиство краља и краљице.12) Антоније Антић им је тада прикључио поручника Драгутина Димитријевића Аписа, који је имао исте планове.13) Апис је имао магнетску моћ да придобија друге.14) На први састанак 18. септембра 1901. у Антићевом стану дошло је седам завереника.15) На том састанку уговорен је план атентата на краљичин рођендан, 23. септембра 1901. на балу у Коларцу.16) Према Аписовом плану завереници би у уговорено време погасили осветљење, а онда би четворица у мраку убила краљевски пар отровним камама.17)18) План је пропао јер се краљевски пар није појавио на том балу.19)

Цивилни завереници

Завереници у почетку нису имали јасан план, шта да раде након убиства. Први политичар, коме су се децембра 1901. обратили био је Антићев ујак Ђорђе Генчић.20) Ђорђе Генчић је у заверу увео свога таста Алексу Новаковића, код кога је одржан први цивилни заверенички састанак, на коме су присуствовали: Алекса Новаковић, Јован Авакумовић, Јован Атанацковић, Никола Хаџи-Тома и Ђорђе Генчић.21) На цивилном састанку су прихватили да након убиства на трон поставе Петра I Карађорђевића.22) Када су за ту одлуку посредством Хаџи-Томе добили одобрење Петра I Карађорђевића, са њим су одржавали везу преко Јаше Ненадовића.23) Међутим Петар I Карађорђевић се колебао, па је у једном тренутку дигао руке од свега, али Хаџи-Тома о томе није обавештавао заверенике.24) Грађански завереници су разговарали са аустријским и руским дипломатама да сазнају да ли би преврат изазвао дипломатске проблеме за Србију.25) Аустријанци су изгледа дигли руке од краља Александра и нису имали ништа против доласка Карађорђевића на српски трон.26) Официри завереници су очекивали од Генчића и цивилних завереника да након убиства краљевског пара обезбеде да се образује коалициона влада.27)

Ширење завереничког круга

Драгутин Димитријевић Апис је ширио круг завереника врбујући их чак и међу краљевим ађутантима и ордонансима.28) Имао је посебан дар да задобија присташе и увлачи их у најопасније подухвате.29) Врбовани су углавном нижи официри до ранга мајора не само београдског гарнизона, него и они из унутрашњости, а поготово у Нишу.30) Било је и нешто виших официра, попут пуковника Дамјана Поповића и пензионисаног генерала Јована Атанацковића.31) Током 1902. ширио се заверенички круг. Завереници су неколико пута правили списак, али у страху од провале неколико пута су га уништавали. Нишки официри су били ратзочарани сталним одлагањима, па су тражили да они убију краља док је 6. марта 1903. боравио у Нишу.32) Београдски завереници им нису одобрили акцију. Већина млађих официра, а посебно Апис инзистирали су да се краљ убије на двору и да се са завером пожури.33) Приступило се обазривом придобијању гардијских официра.34) Успели су да придобију синовце генерала Саве Грујића и након тога покушали су да их убаце из коњице у гарду, али краљ Александар Обреновић их није примио јер није много веровао Сави Грујићу.35) Међутим успели су да придобију потпоручника Петра Живковића, каснијег председника владе Краљевине Југославије, и Љубу Костића, који је био командир чете у гарди и у кога је краљ имао посебно поверење.36) Придобили су већи број официра по пуковима београдског гарнизона, да би их имали на располагању за потребе преврата, или да би могли да спрече употребу силе против завереника. Када су придобили око 120 официра онда су тражили кога би заврбовали међу краљевим ађутантима и ордонанс-официрима.37) Придобили су краљевског ађутанта потпуковника Наумовића.38) Након мартовских демонстрација и државнога удара 6. априла 1903. настало је још веће огорчење на краља, па је завереницима приступио велики број официра и припреме су се убрзале.39)

Састанак и план пред преврат

Два дана пред преврат 26. маја/8. јуна 1903. одржан је у Наумовићевом стану на Топчидеру састанак, на коме су били:

На том састанку је договорено да упадну у краљев двор 10/11. јуна 1903. у време Наумовићевог дежурства.41) Одлучили су да упадну у двор 11. јуна у 2:00.42) Укупно 28 официра завереника требало је да се по плану у 1:45 нађу у Официрском дому, а пре тога требали су да у пет група бораве по различитим кафанама.43) Требали су да се придруже Петру Мишићу, када он са батаљоном прође крај Официрског дома.44) Били би на челу батаљона за упад на двор, а иза њих је требао да прође Петар Костић са четом гарде.45) Удесили су да к командир страже буде један од завереника, поручник коњичке гарде Петар Живковић.46) Од пет група официра једна група је требала да убије краљевски пар, Аписова група је требала да спречи отпор дежурног ордонанса, трећа је требала да ухвати првог ађутанта генерала Лазара Петровића, четврта да савлада жандармерију и пета да пази на прозоре.47)

29. маја/11. јуна

Све је било спремно за акцију, али 11. јуна у 1:45 после поноћи није се појавио батаљон Петра Мишића.48) Наишао је Петар Костић са четом гарде. Иако се све није одвијало по плану Апис је одлучио да крену у акцију. Капију, која је водила двору отворио им је гардијски поручник Петар Живковић, који је био са њима.49) Наумовић је као дежурни ађутант требао да напије и успава дежурнога ордонанса и да преда завереницима кључеве од краљевских одаја. Пошто то није успео легао је да би отклонио од себе сумњу. Апис је кренуо најпре да савлада дежурног ордонанса Јована Миљковића, али други завереници су га убили, јер је покушао да се дочепа оружја.50) Након тога један од завереника је грешком убио Наумовића не знајући да он ради за заверенике.51) Пошто је Наумовић био мртав нису знали где да нађу кључеве, па су морали да се послуже динамитом, којим су разбили врата и упали најпре у арапски салон, па онда у краљеву спаваћу собу.52) Претресали су целу зграду, али нису могли да нађу краља.53) У међувремену са закашњењем је стигао завереник Петар Мишић са својим батаљоном.54) Доласком тога батаљона стража око двора је положила оружје. Након тога завереницима су стигли у помоћ 7. пук мајора Миливоја Анђелковића Кајафе заједно са пуковником Александром Машином, као главни командант завереничке војске, а стигао је и Грујић са коњичким пуком, па су са том војском запосели подручје око краљевог двора.55) Како се приближавало јутро завереници су постали очајни, јер су страховали да ако не убију краља ствара се могућност за грађански рат.56) Војска са којом су командовали завереници и са којом су преузели двор није била потпуно поуздана.57) Тој војсци су рекли да спашавају краља од опасности.58) Пуковник Машин се заузео да преузму власт иако нису нашли краља, па је наредио да се убије председник владе Димитрије Цинцар Марковић и министар одбране Милован Павловић.59) Војислав Танкосић је самоиницијативно убио краљичину браћу Луњавице.60) Завереници су заузели пошту и телеграф и министарство унутрашњих послова, одакле је Ђорђе Генчић издавао наређења.61) Петар Мишић је пред војском објавио лажну вест да су погинули краљ и краљица и да је Петар Карађорђевић нови краљ.62)

Убиство краљевског пара

Ипак када никако нису успевали да нађу краља ухватили су првог ађутанта генерала Лазара Петровића, који никако није хтео да ода где се сакрио краљ.63) Када је један од завереника Велимир Вемић уочио и нашао тајна врата, онда је тек Лазар Петровић позвао краља да изађе.64) Краљ је био сакривен у тајној уској просторији, која је са једне стране имала прозоре.65) Александар Обреновић је питао и добио одговор да може да рачуна на официрску заклетву.66) Када је краљ изашао Михаило Ристић-Џервинац је први на њега пуцао, а Лазар Петровић је покушао да спаси краља, али је убијен.67) Драга Машин се бацила краљу око врата, али обоје су били изрешетани, он са 30 метака, а она са 18 метака.68) Убијени су у 3:50. Још су их искасапили сабљама и избацили кроз прозор, а војсци објавили да више нема тиранина.69)

Револуционарна влада

Одмах ујутро 11. јуна 1903. образована је револуционарна завереничка влада на чијем челу је био Јован Авакумовић.70) У револуционарној влади су поред Авакумовића била још три завереника: Јован Атанацковић, Ђорђе Генчић и Александар Машин.71) По претходном договору у ту владу су требали да уђу Никола Пашић, Стојан Рибарац и Јован Жујовић као главни представници трију странака, али тога дана су били одсутни, па су уместо њих у владу ушли други представници њихових странки.72) У владу су ушли радикал Стојан Протић, либерал Војислав Вељковић, самостални радикали Љубомир Стојановић и Љубомир Живковић и напредњак Љубомир Каљевић.73) Нова влада је игнорисала постојећу Скупштину и Сенат и вратила је на Скупштину и Сенат, који су постојали пре државног удара од 6. априла 1903.74) Сенат и Скупштина су на заједничком заседању 15. јуна 1903. једногласно изабрали краља Петра I Карађорђевића.75) Због уставнога питања успорен је краљев долазак из Женеве. Народна скупштина и Сенат су на снагу вратили стари Радикалски устав са одређеним мањим изменама.76) Устав из 1903. усвојен је 18. јуна 1903. и представљао је нешто измењени Устав из 1888.77) Новоизабрани краљ се по доласку у Србију заклео 25. јуна 1903. на тај устав.78) Доласком краља револуционарна влада је поднела оставку, али краљ је истога дана 25. јуна поново утврдио исту владу.79)

Литература

1)
Влада Александра Обр., 3, стр. 3
2) , 3)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 50
4)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 51
5) , 6)
Влада Александра Обр., 3, стр. 339
7) , 8) , 9)
Влада Александра Обр., 3, стр. 340
10)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 52
11) , 18)
Влада Александра Обр., 3, стр. 343
12) , 13) , 14) , 15)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 53
16) , 17) , 19) , 21) , 22) , 23)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 54
20)
Влада Александра Обр., 3, стр. 344
24) , 25)
Влада Александра Обр., 3, стр. 346
26)
Влада Александра Обр., 3, стр. 349
27)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 56
28) , 29) , 30)
Влада Александра Обр., 3, стр. 350
31)
Влада Александра Обр., 3, стр. 351
32) , 33) , 34) , 35)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 59
36) , 37) , 38)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 60
39)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 61
40) , 41) , 42) , 43) , 44) , 45)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 62
46)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 63
47) , 48)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 66
49)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 67
50) , 51)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 68
52) , 53)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 69
54) , 55)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 70
56)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 71
57) , 58)
Влада Александра Обр., 3, стр. 366
59) , 61) , 62)
Влада Александра Обр., 3, стр. 367
60)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 85
63) , 64)
Влада Александра Обр., 3, стр. 368
65) , 66)
Влада Александра Обр., 3, стр. 369
67) , 68) , 69)
Влада Александра Обр., 3, стр. 370
70)
Живан Живановић 4, 1925, стр. 355
71) , 72) , 73)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 87
74) , 75)
Живан Живановић 4, 1925, стр. 356
76) , 77) , 78)
Живан Живановић 4, 1925, стр. 357
79)
Живан Живановић 4, 1925, стр. 358
Штампање