Сава Грујић

Сава Грујић

Сава Грујић (Колари, 6. децембар 1840Београд, 3. новембар 1913) је био српски генерал, политичар и дипломата. Пет пута је био председник владе, а поред тога био је министар одбране, министар иностраних послова и посланик у Петрограду, Атини и Цариграду.

Војно школовање

Сава Грујић рођен је 25. новембра/6. децембар 1840. у Коларима у смедеревском округу.1) 2) Потомак је војводе Вуле Илића Коларца.3) Основну школу завршио је у Коларима, а три разреда гимназије у Београду.4) Војну академију завршио је у Србији, а након тога од 1861. до 1863. био је на војним студијама у Берлину у Пруској.5) Прекинуо је школовање у Берлину, да би 1863. учествовао у Пољском устанку заједно са Јевремом Марковићем, братом Светозара Марковића.6) 7) У Русији је од 1864. на Николајевској академији студирао артиљерију.8) Након тога ступио је као официр у активну службу у руској војсци, али отпустили су га 1870, када су сазнали за његово учешће у Пољском устанку.9)10)

Сарадња са радикалима

У Србију се вратио 1870. и добио је службу у крагујевачкој тополивници.11) Био је артиљеријски капетан. Зближио се са Светозаром Марковићем и његовим кругом.12) Сматрали су га превише слободоумним за официра, посебно, јер се уместо за стајаћу залагао за народну војску.13) Отпуштен је 1873. због својих веза са социјалистичким листом Јавност. Био је на челу управе штампарије, која је штампала Јавност.14) Крајем 1874. кандидовао се у Ваљеву на изборима, а полиција је све чинила да не буде изабран.15) Под притиском јавног мнења враћен је у војску 1875. и постављен је за начелника артиљеријске управе у Крагујевцу.

Српско-турски ратови

За време заседања ратнога савета пред избијање Првога српско-турскога рата чланови савета су се поделили, што се тиче избора војнога плана, да би на крају био прихваћен војни план, који је мајор Сава Грујић предлагао заједно са генералом Ранком Алимпићем и пуковником Љубомиром Ивановићем.16) По том плану главни напад је требало усмерити према Нишу, где се налазила главнина турских снага, а тај напад требао је да потакне устанак у Бугарској.17) За време рата био је начелник артиљерије у моравској дивизији код руског генерала Черњајева.18) Иако начелно усвојен план су током развијања снага тако изменили и распарчали снаге да ударна моравска дивизија није имала толику концентрацију снага колико се по Грујићевом плану очекивало. У рату је био унапређен у пуковника.19)

Министар војске

Када је Тихомиљ Николић дао оставку због неслагања са руским генералом Черњајевом Саву Грујића су поставили на место министра војске, јер су сматрали да много више одговара Русима.20) Постао је министар војске 16. новембра 1876. и на том положају остао је до 13. октобра 1878. За Други српско-турски рат Грујић је преуредио српску војску.21) Као и у првом рату план је био да главнина снага, тј. три корпуса наступају према Нишу.22) По окончању рата иступио је из владе, јер није могао да се сложи са кнезом Миланом.23) Отишао је у дипломацију, па је 1879. био именован за српског дипломатског агента и генералног конзула у Бугарској.24) Од 1882. био је посланик у Атини, а од 1885. у Петрограду. Због свесловенскога идеализма Руси су му много веровали.25) Поново је постао министар војске 13. јуна 1887. у влади Јована Ристића.26) Та влада била је састављена од либерала и радикала, а пошто је Грујић раније био министар у либералној влади био је главна спона између две странке.27) Избегавао је свађе са краљем Миланом, али није му ни попуштао.28)

Председник владе

Именован је 31. децембра 1887. за председника владе, састављене само од радикала.29) Била је то прва чиста радикална влада, али на краљево инзистирање у владу су ушли углавном најмекши радикали. Грујић је у то време био унапређен у генерала.30) У време његове владе краљ је помиловао све радикалне емигранте сем Николе Пашића. Грујић није испунио очекивања краља Милана да ће преко њега контролисати радикалну скупштину.31) Најмекши радикали су били у влади, а они нису имали довољан ауторитет у странци да би могли да је контролишу. Када краљ није хтео да потпише нови либералнији општински закон Грујић је 26. априла 1888. дао оставку.32) Спор између краља Милана и краљице Наталије и питање васпитавања престолонаследника је ипак главни разлог пада владе.33) Грујић је једини од радикала припадао групи краљичиних присташа и када га је руски велики кнез питао ко је крив у спору краља и краљице рекао је да не зна и краља Милана је толико наљутио да га је одмах мислио отпустити.34) Одмах након тога Грујић се није слагао са краљем ни у питању престолонаследниковога васпитања, па се краљ бојао да би Грујићева влада могла да усвоји краљичино гледиште.35) Нешто касније након пада владе био је пензионисан због једне изјаве у новинама.36)

Председник владе у доба Намесништва

Када је Краљ Милан пред абдикацију одлучио да донесе нови Устав из 1888. за потпредседнике уставотворнога одбора поставио је Ристића, Гарашанина и Грујића.37) Након абдикације краља Милана (у време Намесништва) био је председник владе и министар иностраних послова две радикалне владе од 7. марта 1889. до 23. фебруара 1891. У време његове владе почело је спровођење Устава из 1888, као и усвајање закона, који су били повезани са њим.38) Влада није била јединствена, унутар ње постојале су две групе министара, једну је предводио Грујић, а другу Коста Таушановић.39) За време његове владе тињао је и даље сукоб тада бившег краља Милана и краљице Наталије, а намесници и радикали били су спремни да употребе принуду против краљице, само да се реше краља Милана, али Сава Грујић се томе супростављао и подржавао је краљицу.40) Да би се што повољније решило македонско питање Сава Грујић је одређен 1891. за посланика у Цариграду, посебно зато што је био омиљен код Руса, који су могли да утичу на Порту.41)

Влада за време Александра Обреновића

Из Цариграда се вратио 1893. и постао је 13. априла 1893. министар војске у влади Лазара Докића, првој влади за време краља Александра Обреновића.42) Била је то влада умерених радикала, коју су остали радикали критиковали. Пошто се Лазар Докић смртно разболио Грујић је 5. децембра 1893. именован за председника владе, министра иностраних послова и министра војске,43) али на том месту остао је веома кратко, само до 24. јануара 1894.44) Није имао довољно снаге и угледа у радикалном клубу. Предложили су закон, који би на заобилазан начин омогућио да гласачи постану лица, која плаћају мањи порез од тада утврђенога порезнога прага, који је одређивао ко има право да бира.45) Међутим краља Александра Обреновића неко је упозорио на ту подвалу, која би омогућила велико повећање броја сиромашних бирача, који су углавном гласали за радикале. Краљ је позвао свога оца краља Милана у Србију, а командантима војске давао наређења иза леђа Грујића. Грујић је онда дао оставку. Ни у странци није боље прошао, јер се морао повући под прекором да није силом власти отерао краља Милана са границе.46)

Каснија активност

У пензији је био до 1897, када је постављен за посланика у Петрограду.47) У Петрограду је био посланик до 1899, када је одмах након Ивањданског атентата био разрешен дужности.48) Након Ивањданског атентата и њега су оптужили, али није се појавио на суду.49) Руски цар му је тада дао високо одликовање као симбол подршке.50) Након пада краља Милана Грујић је 1900. постављен за посланика у Цариграду и на том месту се задржао до 1903.51)52) Постао је 1903. председник Државнога савета.53) Именован је за председника владе од 4. октобра 1903. до 2. децембра 1904. Након тога поново је био председник Савета. Био је поново председник владе и министар војске неколико недеља од 14. марта до 30. априла 1906. Од 1906. до 1910. био је председник Државнога савета, а онда је пензионисан.54)

Литература

1)
НА Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 1, 792
3) , 7) , 8) , 9) , 12)
Политика 20. мај 1940, стр 8
4)
http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=4384#page/1/mode/1up Некролог у Политици 22. октобра (4. новембра) 1913
5) , 10) , 11) , 18) , 19) , 38) , 51) , 54)
Народна енциклопедија
6) , 13) , 20) , 23) , 25)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 410
14)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр 353
15)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр 369
16)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 29
17)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 31
21)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 179
22)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 180
24)
Живан Живановић 2, 1924
26)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 384
27)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 385
28)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 411
29)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 409
30)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 413
31)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 420
32) , 33)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 422
34) , 35)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 423
36)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 425
37)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 444
39)
Јов.Влада Алекс. Обр.1 стр 186
40)
Јов.Влада Алекс. Обр.1 стр 266
41)
Јов.Влада Алекс. Обр.1 стр 162
42)
Јов.Влада Алекс. Обр.1 стр 398
43) , 44)
Јов.Влада Алекс. Обр.1 стр 409
45)
Јов.Влада Алекс. Обр.1 стр 410
46)
Јов.Влада Алекс. Обр.2 стр 10
48) , 49) , 50) , 52) , 53)
Политика 21. мај 1940, стр 10
Штампање