Корисничке алатке

Алатке сајта


лазар_докић

Лазар Докић

Лазар
Докић

Рођење:
8. април 1846.
Београд,
Кнежевина Србија

Смрт:
13. децембар 1893.
Опатија,
Хабзбуршка монархија

Лазар Докић (Београд, 8. април 1846 — Опатија, 13. децембар 1893),1) српски лекар, биолог и политичар. Био је васпитач престолонаследника Александра Обреновића, па је његовим доласком на власт постао председник владе Краљевине Србије и министар просвете. Први је професор зоологије на Великој школи.

Студиј медицине

Лазар Докић је рођен 1846. године у Београду.2)3) Основну школу и гимназију завршио је у Београду.4) Одличним успехом завршио је медицину у Бечу и Прагу.5) По повратку у Србију 15 година био је окружни лечник у Ужицу.6)

Краљев васпитач

После тога постао је војни лекар, па је у Другом српско-турском рату 1877—1878. учествовао као начелник санитета шумадијског корпуса.7) По окончању рата постао је 1878. професор анатомије, физиологије и зоологије на Високој школи.8) Краљ Милан Обреновић га је 1883. узео за лечника и главнога васпитача престолонаследника Александра Обреновића.9)10) Као васпитач трудио се да васпита престолонаследника за савременог демократскога владаоца.11) Био је најпре члан Српске напредне странке, али након скандала око Бонтуовога уговора о железници придружио се радикалима.12) Међутим морао је да се повуче из политике када је 1883. постављен за дворскога лекара и васпитача.13) Ипак и након повлачења симпатисао је радикале и сматрало се да краљ Милан преко њега намерава да привеже радикале за Александра Обреновића.14) Током 1888. постао је члан, а касније и председник Државнога савета.15) Као члан Државнога савета готово се није чуо за време владавине радикала до 21. августа 1892, али доласком на власт либералне владе Јована Авакумовића сукобљавао се са владом.16) Због тих сукоба радикали су га хвалили, а либерали кудили.

Председник владе

Александар Обреновић је 13. априла 1893. извршио државни удар и узео је краљевску власт, иако му је до пунолетства недостајало више од годину дана.17) За свога првога председника владе одредио је свога некадашњега васпитача Лазара Докића, који му је и био главни помагач у државном удару.18) Пред државни удар Докић се у Трсту састао са краљем Миланом, од кога је добио усмена упутства.19) Само је мали број радикала био посвећен да се припрема удар, а неки од чланова новоформиране Докићеве владе сазнало је за државни удар тек кад су доведени на двор.20) Одмах је распустио либералну скупштину и на новим изборима 30. маја радикали су добили 88% гласова.21) Краљ Милан је на чело владе довео Докића јер је био битна личност за одржање везе радикала и младога краља Александра, али Докића је много боље слушао млади краљ него радикали. Докић је у своју владу увео умерене радикале, али не и групу блиску Николи Пашићу.22) Млади шеснаестогодишњи краљ слушао је свога васпитача до септембра када се састао са оцем. Од тада краљ се не слаже са радикалима ни у унутрашњој ни у спољној политици.23) Због тешке болести дао је оставку 5. децембра 1893. године. Умро је у Опатији (тада званој Абацији) 13. децембра 1893. године од гангрене плућа.

Научни рад

Поред чланака у „Вили” и „Отаџбини” истичу се његови чланци по предавањима из опште биологије.24) Покушао је да настави рад Јосифа Панчића.25) Издао је књигу Грађа за фауну Краљевине Србије, Београд (1882). По Панчићу израдио је Аналитички и систематски преглед животиња у Краљевини Србији у три књижице (1. кичмењаци, 2. артреподи и 2. црви и протозое).26) Након смрти објављен је један његов недовршени рад: Приложак за познавање гастроподске фауне у Србији.

Одштампана су му следећа дела:27)

  • Живот Гарибалдијев, Београд, 1863.
  • Чланци из опште биологије, Београд, 1882.
  • Грађа за фауну Краљевине Србије, Београд, 1882.
  • Аналитички и систематички преглед животиња у Краљевини Србији, Београд, 1883.

Био је члан Српског ученог друштва од 25. јануара 1870. и почасни члан Српске краљевске академије од 15. новембра 1892.

Литература


Lazar Dokic

2)
„ЖИ”, М. Милићевић, Додатак поменику од 1888, Београд, 1901.
3)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 539
4) , 6) , 7) , 8) , 9) , 24) , 25) , 26)
НА
5) , 10) , 15) , 27)
ЖИ
11) , 12) , 13) , 14) , 16)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр 397
17) , 18)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр 339
19) , 20)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр 360
21)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр 362
22)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр 398
23)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр 406
лазар_докић.txt · Последњи пут мењано: 2023/11/30 00:16