Корисничке алатке

Алатке сајта


александар_обреновић

Александар Обреновић

Александар
Обреновић
краљ_александар_обреновић.jpg Краљ Александар Обреновић,
рад Влаха Буковца (1903)

Рођење:
14. август 1876.
Београд,
Кнежевина Србија

Смрт:
11. јун 1903.
Београд,
Краљевина Србија

Познат као:
краљ Србије
(1889—1903)

Александар Обреновић (Београд, 2/14. август 1876 — Београд, 29. мај/11. јун 1903), краљ Србије од 1889. до 1903. Последњи је српски краљ из династије Обреновића, а убијен је у Мајском преврату 29. маја/11. јуна 1903.

Син је краља Милана и краљице Наталије. Након абдикације краља Милана Србијом је од 1889. до Александровога пунолетства требало да влада трочлано Намесништво. Александар је још као малолетан преузео власт у државном удару 1/13. априла 1893. Други државни удар извео је укидањем Устава Србије из 1888. године, 9/21. маја 1894. Краља Милана позвао је 1897. да преузме положај врховнога команданта војске. Његов брак са Драгом Машин наилазио је на опште неодобравање, а незадовољство његовом владавином и краљицом Драгом довело је до официрске завере и Мајског преврата, у коме су убијени краљ и краљица.

Намесништво

Од 1889, када је краљ Милан дао оставку, до 1893. као малољетан владао је преко намјесника, а касније директно. Након абдикације краља Милана 1889. живео је углавном без родитеља, који су боравили ван Србије.1) За време Намесништва живео је под строгим надзором и његово једино друштво били су наставници и дворски официри.2) Намесници су му за васпитача поставили Јована Мишковића, који га је стално надзирао, а чак је и спавао са њим у соби.3) У шетње је одлазио у пратњи коњаника. Велики део времена морао је да учи, никад мање од шест часова дневно.4) Био је вредан и савестан ученик, а наставници су хвалили његову оштроумност.5) Лети би одлазио на логоровање и војне вежбе.6) Сви су уочавали његову особину да влада над собом и да прикрива осећања, толико да је то прелазило у прикривеност.7)

Државни удар 1/13. априла 1893.

Александар Обреновић је требало да постане пунолетан 14. августа 1894, али он је извео државни удар, па се 1/13. априла 1893. прогласио пунолетним и преузео је власт од Намесништва.8) Намеснике и министре позвао је 13. априла на вечеру на двор, а док су се они налазили на двору он је са војском заузео важна министарства, управу града и телеграф.9) Војском је опколио куће намесника, као и зграду Народне скупштине.10) За време вечере захвалио се намесницима и министрима на дотадашњем раду, рекао им да узима власт у своје руке и замолио их да дају оставку.11) Пошто намесници и министри нису давали оставку војска их је спречавала да изађу из краљеве трпезарије.12)

За то време краљ је доводио у двор нове министре за нову владу, а око поноћи између 13. и 14. априла краљ је почео да обилази касарне, где му је војска полагала заклетву.13) Александар Обреновић је мандат за састав владе поверио свом некадашњем васпитачу Лазару Докићу, који му је био главни помагач у државном удару.14) У тај план био је уплетен краљ Милан, који се пред државни удар састао са Лазаром Докићем у Трсту.15) Само је мали број радикала био посвећен да се припрема удар, а неки од чланова новоформиране Докићеве радикалне владе сазнало је за државни удар тек кад су доведени на двор.16) Била је то влада умерених радикала. Краљ Александар је тада био у добрим односима са радикалима, па се извињавао због Тимочке буне и говорио је оштро против Аустрије.17) Покушао је да се држи помирљиво према Карађорђевићима, па је 7. септембра 1893. положио венац на Карађорђев гроб.18)

Долазак краља Милана

Млади краљ слушао је свога васпитача до септембра 1893, до свог састанка са оцем у Опатији.19) Од тада почињу његова неслагања са радикалном владом.20) Аустрија није била задовољна одређеним потезима радикалних влада, па је краљ Александар за разлику од радикала био спреман да попусти Аустрији.21) У унутрашњој политици почео је да себи зове поузданике краља Милана: Светомира Николајевића, Вукашина Петровића и Милутина Гарашанина.22) Они су му постали тајни саветници и са њима је оформио тајни кабинет.23) Припремао се за рушење радикалне владе и за њену замену неутралном владом, али био је обазрив и са тим није журио.24) Због болести Лазара Докића био је присиљен да 5. децембра 1893. место председника владе повери Сави Грујићу, умереном радикалу, који је био под притиском радикалне скупштине. Два фактора су довела до убрзања кризе. Радикална влада покушала је да се на превару изгласа закон, који би повећао број њихових гласача.25) Када је Сава Грујић сазнао за краљеву намеру да формира неутралну владу краљ је знао да прети опасност да скупштина наметне владу Николе Пашића, па је одмах јануара 1894. позвао свог оца краља Милана да се врати у Србију.26) Краљ Александар је поново као и 13. априла издао војсци наређења иза леђа председника владе и министра одбране.27) Радикална влада је дала оставку. Краљ Милан стигао је 21. јануара 1894. у Београд и одмах је почео да утиче на државне послове, поставља странкама услове и преговара о новој влади.28) Састављена је 24. јануара 1894. неутрална влада Ђорђа Симића.29) Краљ Александар је амнестирао либерале из владе Јована Авакумовића. Влада Ђорђа Симића је из државне службе избацивала радикале под изговором да су они раније напунили службу својим присташама.30) Иако је за кратко време заменила 40—60% чиновника краљеви Милан и Александар нису били задовољни сматрајући да влада није довољно енергична у борби са радикалима.31) Влада је дала оставку у априлу 1894.

Државни удар 9/21. маја 1894.

Светомир Николајевић је 2. априла 1894. саставио нову владу.32) Најважније личности нове владе важиле су за поуздане људе краља Милана и били су против радикала.33) Николајевићева влада указом је 29. априла укинула законе о прогонству краља Милана и краљице Наталије.34) Када је Касациони суд поништио владин указ о краљу Милану онда је краљ Александар неколико дана касније 9/21. маја 1894. укинуо Устав из 1888. и вратио Устав из 1869.35) Укидање устава представљало је државни удар. За разлику од претходног државног удара млади краљ није изводио војску из касарне. Иако је краљ Александар формално извршио удар, ипак је за тај удар најзаслужнији краљ Милан и његова клика на челу са Светомиром Николајевићем.36) Пошто су краљеви потпуно раскинули са радикалима, дошло је до неслагања, па је краљ Александар нагињао напредњацима, а краљ Милан либералима.37) Светомир Николајевић је желио да раскине са либералима, али пошто се налазио између два завађена краља, поставио је питање ко је од њих заправо краљ.38) Тај сукоб довео је до пада владе 26. октобра 1894.39) Никола Христић је постао нови председник владе. Његова влада извршила је за краља Александра један важан посао, а то су били избори априла 1895. Ти избори требали су по налогу краља Александра да доведу до Скупштине, која би озаконила укидање Устава из 1888. изведено државним ударом од 21. маја 1894. Христић је био најпогоднији за такав посао: за стварање скупштине без опозиције.40) Полицијским и административним мерама елиминисао је радикале и либерале и саставио је скупштину напредњака и двору склоних либерала. Александар је увек настојао да избегава страначке владе и спреман је био да прави владе само са камарилом, која ће бити двору на услузи.41) Нова скупштина је одобрила државни удар и донела закон о новцу за краља Милана.42)

Краљица Наталија

Александар је јануара 1895. неколико недеља провео у Бијарицу код мајке краљице Наталије.43) Од тада па до јесени 1897. био је под њеним утицајем.44) Пре тога разочарао се у оца, који се стално мешао, толико да се није знало ко је прави краљ.45) Свуда се у народу већ о њему причало као младом краљу, а о његовом оцу као старом господару, па га је то погађало.46) Наталија је саветовала сина да покуша направити компромис са омекшаним радикалима. У Бијарицу се Александар заљубио у Драгу Машин, дворску даму краљице Наталије.47) Због Драге Машин замолио је мајку да дође у Београд, али она је поставила услов, да краљ Милан оде из Србије.48) Својим лукавим понашањем омогућио је да у скупштини пропадне зајам, од кога је његов отац требао да има користи.49) Краљ Милан је због тога љут 3. маја 1895. напустио Србију.50) Одмах након Милановог одласка, стигла је у Србију краљица Наталија.51) Александар је започео помирење са радикалима, али није био спреман да попушта.52) Није пристајао да се врати Устав из 1888. У исто време преговарао је са радикалима уверавајући их у владу свих странака и са напредњацима уверавајући их у напредњачку владу.53) Дао је мандат Стојану Новаковићу да 7. јула 1895. састави напредњачку владу, што је наљутило његову мајку, која га је другачије саветовала.54) Наталија је покушала да омета нову владу, али кад није успела, отишла је августа 1895. из Србије.55) Наталија се вратила у децембру и даље је свог сина наговарала да сарађује са радикалима.56) Доласком краљице учестале су забаве и балови, на које је Александар редовито долазио, јер је могао да се виђа и игра са Драгом Машин.57) Због заузетости забавама, љубављу и учесталим путовањима запустио је државне послове.58)

Заокрет према Русији

У спољњој политици прекинут је дотадашњи курс напредњачких аустрофилских влада и влада се окренула на руску страну.59) Главни разлог окретања Русији био је због Македоније, јер без руске подршке није могла да успе српска пропаганда у Македонији.60) Русија је балканским словенским народима препоручивала заједнички рад, па су се Србија, Црна Гора и Бугарска приближили, а краљу Александру у пролеће 1896. у посету су дошли бугарски и црногорски кнез.61) Александар је приредио величанствен дочек кнезу Николи Петровићу, који је у Београд стигао баш на Видовдан 1896.62) Кнез Никола је у Саборној цркви присуствовао косовском парастосу, а на здравици је говорио да цело српство жели што и њих двојица.63) Међутим због русофилске политике Аустрија је годину дана отежавала трговину свињама. Након решеног свињског питања краљ Александар је септембра 1896. отпутовао на позив аустријског цара на свечано отварање Ђердапа.64) Александар је у пролеће 1896. посетио и грчки двор. На том путу, после неколико векова, посетио је српски владар Свету Гору и Хиландар. Том приликом поклонило је хиландарско братство краљу чувено Мирослављево јеванђеље, оригиналну Немањину повељу манастиру и још неколико рукописа.

Краљ Александар је децембра 1896. мандат за састав нове владе радикала и неутралаца поверио Ђорђу Симићу.65) Симић је био краљичин изабраник за председника владе, која треба да измири краља и радикале.66) Краљ је мислио да ће неутрални министри да обуздавају радикале, али брзо се показало да радикали доминирају владом.67) Симић је више био посредник између краља и радикала, него шеф владе.68) На Александра би јачи утицај имао отац или мајка овисно ко би од њих био са њим. Александар је тешко могао да нешто одбија оцу.69) До средине 1897. мајка му је била потребна, јер је Драга Машин била у њеној пратњи, а кад је Драга дала оставку код Наталије, више му није била потребна мајка.70) Када је утицај краљице Наталије ослабио и она лета 1897. напустила Србију ојачао је утицај краља Милана, који се помирио са краљем Александром, па је влада пала 19. октобра 1897.71)

Лични режим

Мандат за састав нове владе поверио је 23. октобра 1897. године Владану Ђорђевићу.72) Пре тога измирио се са оцем и пристао на његову политику, тј. да сам управља Србијом и да не тражи сарадњу странака.73) Такву владу без странака називали су неутрални режим или лични режим. У тој влади су били либерали и напредњаци, али послушни према двору.74) Александар се слагао са оцем у битним политичким питањима, али није био спреман да му дозволи да од њега направи сенку од владара.75) Краљ Милан је могао да у ту владу убаци тек понекога њему склоног политичара. Нова влада је одмах одредила краља Милана за команданта активне војске, па је на тај начин постао једна врста савладара.76) Александру је био потребан Милан да би се решио радикала. На челу војске био му је поуздан, а са друге стране војним дужностима држао га је даље од политике.77) Александар и Милан успели су да растроје либералну и напредњачку странку и од њених делова створе дворску странку.78) Створили су изузетно послушну скупштину. Политичари су о Ђорђевићевој влади говорили као о дворској клики која се одржава на власти захваљујући бајонетима краља Милана. Током његове владе гушене су политичке слободе, слобода штампе, збора и договора, а све са циљем да заведе ред. Влада је радила на стишавању жестоких партијских борби, економском напретку Србије и јачању њене војске. Појавиле су се финансијске тешкоће због великих војних трошкова.79) Краљ Милан се залагао да се Немцима и Аустријанцима предају железнице, само да се добије зајам.80) Краљ Александар и већина министара су се тиме противили.81) Раније две владе су се наслањале на Русију, а у Ђорђевићевој влади краљ Милан је вукао на аустријску страну. Ипак краљ Александар је сматрао да треба да буду једнако удаљени и од Русије и од Аустрије.82) Русија је због краља Милана сматрала да се ради о проаустријском режиму, па је била против њега и ометала га је на разне начине, укључујући спoљнополитички и финансијски.83) Руски цар је због тога децембра 1897. примио Петрa I Карађорђевића, а црногорски кнез Никола се охрабрио у антиобреновићевској активности.84) Због руског непомирљивог става према краљу Милану, Александар се у нужди приближио Аустрији.85)

Почео је да развија култ династије, па Милоша Обреновића проглашава Милошем Великим, подиже му споменик и установљава његов орден.86) Гимназије су се почеле називати именима чланова династије. Почео је да води скупштине, а део посланика да позива на ручкове и да их инструише шта да говоре и како да гласају, а у случају непослушности нашао би начин да их казни.87) Његова аутократска природа није могла да прихвати да би скупштина имала право да не усвоји његов став.88) Током 1899. и 1900. обишао је готово читаву Србију држећи агитационе говоре и стичући популарност.

Краљева женидба

Након Ивањданског атентата краљ Милан је сматрао да због опасности по династију његов син што пре треба да обезбеди наследника, па је започео преговоре о женидби Александра за једну немачку принцезу.89) Краљ Александар је једно време заваравао оца претварајући се да је заинтересиран за немачку принцезу, а онда је пре спровођења свог плана сачекао да његов отац и Владан Ђорђевић оду у бању Карлсбад.90) Изненада је 21. јула 1900. објавио да се верио са Драгом Машин, бившом дворском дамом краљице Наталије.91) Неколико дана пре објаве упознавао је истакнуте појединце са својом одлуком и велика већина се противила његовој одлуци.

Не одобравајући краљеву женидбу цела влада дала је оставку 21. јула.92) Краљ Милан није одобравао синов брак, па је послао депешу да подноси оставку на положај команданта војске.93) Под притиском Миланове депеше предомислио се Никола Христић, који је већ био прихватио да формира нову владу. Народ је био против нове краљице. Драга Машин је била удовица, 12 година старија од краља.94) Њен отац је завршио у лудници, а мајка као пијаница. Поред тога пажњу је привлачила Драгина прошлост, која је као удовица са бедним примањима хватала „пријатеље”, који би јој помагали.95) Посебно су људи истицали, да изгледа да она не може имати деце, па би могла да угаси династију.96) Краљ је имао неколико дана великих мука да наговори људе да уђу у нову владу. Док није саставио владу долазили су му многи угледни људи, министри и генерали, настојећи да га одврате, а било их је доста, који су говорили да је Драга била блудница.97) Влада Алексе Јовановића састављена је 25. јула 1900. Због непопуларне женидбе истога дана када је образована Јовановићева влада краљ је помиловао радикале осуђене због Ивањданског атентата.98) Радикалима је поручио да их је раније гонио краљ Милан, а не он. Јавност се поколебала, када је објаснио народу, да је краљ Милан намеравао да га жени немачком принцезом, што би везало Србију за Аустрију и Немачку.99) Русији је одговарало да у Србији више нема краља Милана, па је руски цар пристао да буде венчани кум Александру и Драги.100) Руско кумство је охрабрило многе да поздраве краљеву женидбу, која је обављена 5. августа 1900. године у Саборној цркви у Београду.

Краљица Драга

Након женидбе почео је да се према противницима женидбе понаша не само као својим личним непријатељима, него и непријатељима државе.101) Наређивао је да се шаљу делегације, које ће му честитати женидбу. Краљица Драга је брзо постала готово савладарка.102) По Драгином имену почели су да се дају називи села, школа и пукова, а њен рођендан славио се као државни празник.103) Краљ Александар је страховао да би краљ Милан могао да га изненади и изненада се појави уз помоћ војске.104) Да би јавност била против краља Милана дао је штампи да што горе пише против њега и Владана Ђорђевића.105) Краљ Милан је умро фебруара 1901. године у Бечу. У велику немилост пали су чланови Ђорђевићеве владе, па су многи од њих побегли из земље.106) У војсци је вршена чистка Драгиних противника, особито међу вишим официрима.107) Краљица Наталија је писала многима против Драге, па јој је индиректно припрећено поступком, као према издајницима.108) Месец дана након венчања краљ је службено објавио да је краљица трудна.109) Краљица Наталија је упозоравала руски двор да би могло да се деси да кумују подметнутом детету, пошто је краљица Драга нероткиња.110) У априлу 1901. један француски и руски лекар објавили су да краљица није трудна, односно да се радило о уображеној трудноћи.111) Наша јавност је то протумачила као лажну трудноћу, а пошто је у исто време била трудна Драгина сестра Христина сматрало се да су намеравали да Христинино дете подметну као Драгино.112) Лажна трудноћа потпуно је убила Драгин углед, а народ ју је осуђивао јер је због жеље за круном угасила династију.113) После лажне трудноће отворило се питање престолонаследника, а руска дипломатија је рекла краљу да би након неког времена требао да размисли о усвајању престолонаследника.114) Међутим у јавности се већ причало да је краљ за престолонаследника одабрао краљичиног млађег брата Никодија Луњевицу.115)

Устав из 1901.

Наком смрти краља Милана почео је да попушта радикалима. Михаило Вујић постао је 3. априла 1901. председник владе, састављене пола од радикала, а пола од напредњака.116) По краљевој жељи напредњаци и радикали су закључили споразум. Радикали су више пута тражили уставни режим и окончање личног режима. Краљ је 19. априла 1901. издао Априлски устав или тзв. Октроисани устав.117) Тај устав имао је делове из Устава из 1888, а делове из напредњачког нацрта устава. Већину чланова новоуведенога Сената постављао је краљ.118) Априлски устав није прогласила Велика скупштина, него сам краљ. Већина радикала, иако само деломично задовољна, прихватила је устав, а против устава била је мањина, која се називала „самосталним радикалима”.119) Краљ се радовао што је поред ранијег цепања либерала и напредњака успео да поцепа и радикале.120) Он је под новим уставним режимом настављао са навикама из личног режима, па је призивао посланике и сенаторе и давао им упутства.121) Није одобравао слободоумне законе Вујићеве владе, па би настојао додавањем параграфа да их измени, а ако га не би послушали у скупштини, онда је тражио начин да тај закон измени или упропасти у Сенату, а ако ни то не би успео одуговлачио би са потврдом закона.122) Са политичким слободама Априлског устава јавила се опозиција, која је слободе користила против краља.123) Он је тражио режим, који ће се чврстом руком обрачунати са опозицијом, али пошто су га радикали одвраћали од те намере, размишљао је да ту борбу поведе без радикала.124) Руски цар никако није примао краља Александра и краљицу Драгу у раније обећану посету, а краљ је за то окривљавао и радикале. Пери Велимировићу је 19. октобра 1902. поверио мандат за састав нове владе, али та влада није добила поверење скупштине.125)

Мартовске демонстрације и кратка суспензија Устава

Након тога 19. новембра 1902. генерал Димитрије Цинцар-Марковић постао је председник владе.126) Била је то неутрална влада. Она је најпре одгодила скупштину на два месеца, а онда је закључила скупштину без заседања. Мале демонстрације трговачких помоћника претвориле су се 23. марта/5. априла 1903. у велике демонстрације, којима су се придружили студенти и други грађани.127) У сукобу са војском и полицијом погинуло је пет, а рањено шест грађана.128)

Краљ је 24. марта/6. априла 1903. године у 23:45 опет извео државни удар.129) На 45 минута је обуставио Априлски устав из 1901. и онда га поново вратио на снагу.130) Током тих 45 минута распустио је скупштину, Сенат и Државни савет и поништио све указе о именовању сенатора, укинуо је закон о изборима, о општинама и о штампи.131) Наредио је и нов избор судија, сем председника Касационог суда.132) Одмах је поставио нове сенаторе, саветнике, а поставио је и нове законе о штампи и општинама.133) Укинуо је законе за које је тврдио да су радикали успели да наметну, а распустио је и тела где су радикали доминирали. На изборима сазваним после тога државног удара изабрани су само они, који су били у савезу са двором.

Мајски преврат

Међутим, скована је завера официра београдског гарнизона и присталица Петра Карађорђевића. Завереници су после поноћи 29. маја/11. јуна 1903. опколили краљев двор, упали унутра и убили краља Александра и краљицу Драгу. По извршењу у мају, ово дело је добило назив „Мајски преврат”.

Влада краља Александра је остала упамћена као време непрекидних криза и државних удара, без корисних резултата у унутрашњој и у вањској политици. Нешто је рађено на смањивању државних дугова, покушајима стварања балканског савеза са Бугарском и Црном Гором, постављању српских владика у Македонији и Старој Србији, и реорганизацији војске (под краљем Миланом).

Литература


Aleksandar Obrenovic

1) , 2) , 6) , 27)
Влада Александра Обр., 1, стр. 412
3) , 4)
Влада Александра Обр., 1, стр. 413
5) , 7)
Влада Александра Обр., 1, стр. 415
8) , 9) , 10) , 14)
Влада Александра Обр., 1, стр. 339
11)
Влада Александра Обр., 1, стр. 340
12)
Влада Александра Обр., 1, стр. 341
13)
Влада Александра Обр., 1, стр. 342
15) , 16)
Влада Александра Обр., 1, стр. 360
17) , 18)
Влада Александра Обр., 1, стр. 402
19)
Влада Александра Обр., 1, стр. 403
20)
Влада Александра Обр., 1, стр. 404
21)
Влада Александра Обр., 1, стр. 405
22) , 23)
Влада Александра Обр., 1, стр. 406
24)
Влада Александра Обр., 1, стр. 407
25)
Влада Александра Обр., 1, стр. 411
26)
Влада Александра Обр., 1, стр. 411, 412
28)
Влада Александра Обр., 2, стр. 1—3
29)
Влада Александра Обр., 2, стр. 6
30) , 31)
Влада Александра Обр., 2, стр. 14
32) , 33)
Влада Александра Обр., 2, стр. 16
34)
Влада Александра Обр., 2, стр. 18
35)
Влада Александра Обр., 2, стр. 21
36)
Влада Александра Обр., 2, стр. 28
37)
Влада Александра Обр., 2, стр. 47
38)
Влада Александра Обр., 2, стр. 48
39)
Влада Александра Обр., 2, стр. 49
40)
Влада Александра Обр., 2, стр. 61
41)
Влада Александра Обр., 2, стр. 67
42)
Влада Александра Обр., 2, стр. 70
43) , 44)
Влада Александра Обр., 2, стр. 80
45)
Влада Александра Обр., 2, стр. 81
46)
Влада Александра Обр., 2, стр. 82
47) , 48)
Влада Александра Обр., 2, стр. 83
49) , 51)
Влада Александра Обр., 2, стр. 85
50)
Влада Александра Обр., 2, стр. 78
52)
Влада Александра Обр., 2, стр. 86, 87
53) , 54)
Влада Александра Обр., 2, стр. 90
55)
Влада Александра Обр., 2, стр. 91, 92, 153
56)
Влада Александра Обр., 2, стр. 153
57)
Влада Александра Обр., 2, стр. 154
58)
Влада Александра Обр., 2, стр. 155
59)
Влада Александра Обр., 2, стр. 123
60)
Влада Александра Обр., 2, стр. 124
61)
Влада Александра Обр., 2, стр. 133
62) , 63)
Влада Александра Обр., 2, стр. 134
64)
Влада Александра Обр., 2, стр. 143
65) , 66)
Влада Александра Обр., 2, стр. 174
67)
Влада Александра Обр., 2, стр. 176
68)
Влада Александра Обр., 2, стр. 178
69)
Влада Александра Обр., 2, стр. 231
70)
Влада Александра Обр., 2, стр. 236
71)
Влада Александра Обр., 2, стр. 239
72) , 73)
Влада Александра Обр., 2, стр. 245
74)
Влада Александра Обр., 2, стр. 247
75)
Влада Александра Обр., 2, стр. 248
76)
Влада Александра Обр., 2, стр. 250
77)
Влада Александра Обр., 2, стр. 252
78)
Влада Александра Обр., 2, стр. 267
79)
Влада Александра Обр., 2, стр. 342
80) , 81)
Влада Александра Обр., 2, стр. 343
82) , 83)
Влада Александра Обр., 2, стр. 353
84)
Влада Александра Обр., 2, стр. 354
85)
Влада Александра Обр., 2, стр. 376
86)
Влада Александра Обр., 2, стр. 382
87)
Влада Александра Обр., 2, стр. 383
88)
Влада Александра Обр., 2, стр. 385
89)
Влада Александра Обр., 3, стр. 2
90)
Влада Александра Обр., 3, стр. 2, 3
91)
Влада Александра Обр., 3, стр. 3
92)
Влада Александра Обр., 3, стр. 6
93)
Влада Александра Обр., 3, стр. 10
94) , 95) , 96)
Влада Александра Обр., 3, стр. 11
97)
Влада Александра Обр., 3, стр. 15
98) , 99)
Влада Александра Обр., 3, стр. 22
100)
Влада Александра Обр., 3, стр. 25
101)
Влада Александра Обр., 3, стр. 41
102)
Влада Александра Обр., 3, стр. 43
103)
Влада Александра Обр., 3, стр. 45
104)
Влада Александра Обр., 3, стр. 50
105)
Влада Александра Обр., 3, стр. 52
106)
Влада Александра Обр., 3, стр. 54, 55
107)
Влада Александра Обр., 3, стр. 55
108)
Влада Александра Обр., 3, стр. 59
109)
Влада Александра Обр., 3, стр. 61
110)
Влада Александра Обр., 3, стр. 123
111)
Влада Александра Обр., 3, стр. 124—126
112)
Влада Александра Обр., 3, стр. 126
113)
Влада Александра Обр., 3, стр. 128
114) , 115)
Влада Александра Обр., 3, стр. 133
116) , 117)
Влада Александра Обр., 3, стр. 100
118)
Влада Александра Обр., 3, стр. 105
119)
Влада Александра Обр., 3, стр. 118
120)
Влада Александра Обр., 3, стр. 121
121) , 122)
Влада Александра Обр., 3, стр. 227
123)
Влада Александра Обр., 3, стр. 258
124)
Влада Александра Обр., 3, стр. 259
125)
Влада Александра Обр., 3, стр. 263—268
126)
Влада Александра Обр., 3, стр. 269
127)
Влада Александра Обр., 3, стр. 281
128)
Влада Александра Обр., 3, стр. 288
129)
Влада Александра Обр., 3, стр. 297
130) , 131) , 132) , 133)
Влада Александра Обр., 3, стр. 298
александар_обреновић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 08:05