Корисничке алатке

Алатке сајта


команда_активне_војске

Команда активне војске

Команда активне војске, постојала је у Краљевини Србији од 1898. до 1902. године за време мира као највиша команда војске. На њеном челу је стајао командант активне војске са чином ђенерала и имао је положај после министра војног.

Историја

Команда активне војске је установљена Уредбом о Команди активне војске1) од 25. децембра 1897. године, по старом календару. Краљевским указом за команданта активне војске је постављен бивши краљ Милан Обреновић, ђенерал. Прописано је да ће под Командом у мирно доба стајати све команде дивизијских области односно сталног кадра и редовне војске, као и остале трупне команде сталног кадра и редовне војске ван дивизијског састава. Тадашњи Главни ђенералштаб са својим Операцијским одељењем пренесен је у састав Команде са називом Ђенералштабно одељење. Одређено је да Команда постоји у циљу: једнообразног командовања и употребе војске, савременог извођења наставе и васпитања војске, стројног и тактичког вежбања појединих родова војске и већих здружених тела, маневровања већих војних тела, као и ради прибирања података за целокупан развитак и спрему војске и земље за рат.

На основу друге Уредбе о Команди активне војске2) од 6. августа 1900. године, по старом календару, одређено је да Команда постоји за време мира ради једнообразног командовања, једнообразног и савременог извођења наставе и васпитања војске, стројног и тактичког вежбања појединих родова оружја и задружних јединица. Краљевским указом за команданта активне војске је постављен пензионисани ђенерал Михаило Срећковић, краљев почасни ађутант. Поново је установљен Главни ђенералштаб који је преузео неке од послова и надлежности дотадашње Команде.

На основу треће Уредбе о Команди активне војске3) од 19. априла 1902. године, по старом календару, одређено је да Команда постоји у мирно време као највиша команда војске. Краљевским указом за команданта активне војске је постављен ђенерал Димитрије Цинцар-Марковић, дотадашњи начелник Главног ђенералштаба и в. д. команданта активне војске. Поново је укинут Главни ђенералштаб који је са својим Операцијским одељењем ушао у састав Команде као Ђенералштабно одељење.

Дана 17. новембра 1902. године, по старом календару, коначно је укинута Команда активне војске, а поновно установљен Главни ђенералштаб. Историјско и Географско одељење Министарства војног враћена су у Главни ђенералштаб, Ађутантско одељење Команде у Општевојно одељење Министарства војног, а Ђенералштабно одељење Команде у Главни ђенералштаб.

Командант

Према првој Уредби о Команди активне војске (1897) командантуру су чинили командант активне војске и начелник Штаба Команде. Командант је имао чин ђенерала. Командовао је активном војском и имао право давања одсуства и власт дисциплинског кажњавања као и министар војни. Начелник Штаба Команде је исто имао чин ђенерала. Служио је команданту као орган за руковање и управљање свим пословима Команде. Истовремено је био начелник ђенералштабне струке. Потписивао је сва акта за која би га овластио командант. Начелник Штаба Команде је имао положај, права, власт и све принадлежности дивизијског команданта.4) Команданта активне војске и начелника Штаба Команде активне војске је постављао краљ указом на предлог министра војног.

Према другој Уредби о Команди активне војске (1900) командант активне војске је имао чин ђенерала. Стајао је непосредно под министром војним у сваком погледу. Имао је највиши командни положај после министра војног коме се обраћао за све у свом делокругу. Командант је распоређивао у свом подручју све официре неуказних положаја, имајући у виду буџетску могућност. Тако је исто распоређивао и све нареднике према формацији војске. Имао је право дисциплинског кажњавања као и министар војни. Начелник Штаба Команде активне војске је био орган командантов за руковање и управљање пословима у Штабу. По овлашћењу команданта могао је потписивати акте о пословима мањег значаја. Имао је положај, право и власт дивизијског команданта.5) Команданта и начелника Штаба Команде је постављао краљ указом на предлог министра војног.

Према трећој Уредби о Команди активне војске (1902) командант активне војске је био ђенералског чина. Имао је положај у војсци после министра војног. Надлежности команданта: свестрано командовање војском, њен напредак и развитак у погледу васпитања, наставе и вежбања, здружена вежбања родова оружја и маневровање великих тела, прибирање и сређивање података о свеколикој спреми војске и земље за рат и проучавање суседних држава и њихових војски у свим правцима потребним за оцену њихове ратне вредности и моћи. Командант је за сва војна питања која су стајала у вези са материјалним и новчаним издацима тражио одобрење министра војног. Подносио је годишње извештаје непосредно врховном заповеднику војске краљу, а један примерак је слао и министру војном.6) Начелник Штаба Команде активне војске је био главни орган командантов. Управљао је целим Штабом и службом у њему и био начелник ђенералштабне струке. Имао је положај, права и власт дивизијског команданта.7) Команданта је постављао и разрешавао краљ указом, а начелника Штаба Команде је бирао сам командант.

Сродни чланци

1)
Уредба о Команди активне војске („Српске новине“, 25. децембар 1897, број 285)
2)
Уредба о Команди активне војске („Српске новине“, 6. август 1900, број 176)
3)
Уредба о Команди активне војске („Српске новине“, 20. април 1902, број 86)
4)
Тачка II Уредбе о Команди активне војске (1897)
5)
Тачка II Уредбе о Команди активне војске (1900)
6)
Одредбе 1, 3, 11. и 16. Уредбе о Команди активне војске (1902)
7)
Одредбе 17, 18. и 20. Уредбе о Команди активне војске (1902)
команда_активне_војске.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/27 14:39