Добро дошли на Српску енциклопедију

Михаило Вујић

Михаило В. Вујић (Београд1) или Ириг,2) 7. новембар 1853 — Сушак, 14. март 1913), професор економије, министар и политичар. Био је министар финансија у више влада, а током 1901-1902. председник владе краљевине Србије. Као министар финансија заслужан је за уравнотежење буџета и смањење дугова преузимањем од странаца монопола на дуван, со и железницу.

Биографија

Завршио је филозофију на Великој школи, а затим студирао филозофију и економију у Немачкој, где је и докторирао филозофију 1879. године.3) Од 1879. до 1887. године предавао је економију на Великој школи, као трећи велики професор, после Косте Цукића и Чедомиља Мијатовића.4) Као студент залагао се за социјалистичке идеје, али касније по повратку у Србију напушта те идеје.5) Убрзо по повратку са студија у Србију један је од оснивача Народне радикалне странке токомм 1881.6) Међутим он је био умерени радикал, тако да је долазио у сукоб са Николом Пашићем и другима који су га убрајали у меко крило радикала.7)

Економска политика

Годину дана пре него што је постао министар финансија објавио је 1886. студију „Теорија и практика новчаних токова”, у којој је критиковао Привилеговану народну банку Србије и њену кредитну политику, која је кредитирала углавном увоз, што је према Вујићу повећавало велики спољнотрговински дефицит и повећавало већ изузетно велик спољни дуг.8) Заложио се за банке, које би уживале државну помоћ и давале кредите сељацима.9) Сматрао је да треба:

  • стабилизирати финансијски систем смањењем спољнога дуга
  • увести државни интервенционизам, који би помогао индустријски развој.10)

Спољни дуг Србије је износио 250 милина динара, а за његову отплату одвајала се трећина буџета.11)

Министар финансија у многим владама

Први пут постаје министар финансија у либерално-радикалној влади Јована Ристића средином 1887. године, а крајем исте године прелази у радикалну владу Саве Грујића, која пада априла 1888. године.12) Потом је министар финансија у владама Саве Грујића (1889-1891), Николе Пашића (1891), Лазара Докића (1893), Саве Грујића (1893-1894) и Ђорђа Симића (1896-1897).13)

Интервенционизам и стабилизација економије

Одмах по ступању на положај министра подузео је мере за повећање прихода и смањење расхода државнога буџета, а краткорочне кредите је заменио дугорочним.14) Остао је запамћен по томе што је као министар финансија преузео у државне руке монополе дувана и соли и експлоатацију железница, који су до тада били у рукама страних друштава.15) Приходи буџета су се знатно повећали након тих државних интервенција и преузимања монопола од странаца. Већ 1890. дефицит буџета је са 8 милиона динара пао на 4 милиона динара.16) Донекле је средио државне финансије, доводећи буџет из великих дефицита у равнотежу 1891. године. Покушао је да изведе конверзију свих спољних зајмова Србије како би смањио терет њихове отплате, али није успео. Дошло је до повећања извоза, који је премашио увоз за 10 милиона динара, али због старих дугова и даље је постојао тежак терет од 18 милиона динара за сервисирање дуга.17) После 1892. постао је озлоглашен јер је тада почео да даје приоритет исплати страних дугова, па је оставио чиновнике да чекају плату и по два месеца.

Председник владе

Када се, по својој женидби са Драгом Машин, краљ Александар Обреновић приближио радикалима 1900. године, Вујић је постао посланик у Паризу.18) Већ фебруара 1901. Вујић је министар иностраних послова у влади Алексе Јовановића, а ускоро затим (2. априла 1901) саставља сопствени владу, у којој задржава портфељ министра иностраних послова.19) Ова је влада била коалициона напредњачко-радикалска, тзв. фузионашка, а по краљевој жељи да се радикали умире уз помоћ двору наклоњених напредњака. Помирљивост Вујића и других умерених радикала према двору изазвала је расцеп у Радикалној странци, из које се издвајају млађи и борбенији елементи и формирају Самосталну радикалну странку.20) Вујић ипак није довољно попустљив, према процени краља Александра, па Вујићева влада пада 20. новембра 1902. године.21)

За време Карађорђевића

Следећих година Вујић је за време Карађорђевића био посланик у Бечу (1903), Берлину (1906) и Риму (1909).22) Током 1906. и 1907. дошао је у сукоб са Николом Пашићем, па је једно време био пензионисан.23)

Изабран је за редовног члана Српске краљевске академије 5. фебруара 1901.

Дела

  • Начела народне економије I-III (1895-1898).
    • Основна претходна питања и историјски развитак науке о народној привреди, 1895.
    • Економска теорија, 1896.
    • Економска политика, 1898.

Литература

Спољне везе

1)
„НАР”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, 1176
3) , 12) , 13) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23)
НАР
4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 14) , 15) , 16) , 17)
БА
Штампање