Јован Мишковић (Неготин, 6/18. јул 1844 — Београд, 20. октобар/2. новембар 1908), генерал српске војске, председник Српске краљевске академије.¹⁾

Рођен је у Неготину 1844. године, од оца Радоја (прозван Радул или Радун), трговца из Неготина и мајке Раде. Основну школу и четири разреда гимназије учио је у Неготину. Пети и шести разред гимназије завршио је у Београду. У војску је ступио као питомац 5. класе Артиљеријске школе у Београду, септембра 1860. године. Школовање је завршио октобра 1865, као четврти у рангу, када је произведен у чин артиљеријског потпоручника.²⁾

За вријеме српско-турског рата 1876—1877. командује Чачанском, а потом Ужичком бригадом. Након тога је командант Књажевачке војске. У идућем српско-турском рату 1877—1878. начелник је Оперативног одјељења Врховне команде и Штаба Тимочког кора.³⁾

Министар војни је од 1878. до 1880. Увео је нову формацију и извео дјеломичну реорганизацију српске војске. Од 1883. до 1885. начелник је штаба активне војске.⁴⁾

У српско-бугарском рату 1885. командант је Дринске дивизије и с њом учествује у бици на Сливници и борбама око Пирота.

Поново је начелник Главног ђенералштаба од 1888. до 1890.⁵⁾

Указом је постављен за министра војног 17/29. децембра 1896, па затим 6. априла 1897. за почасног ађутанта краља Александра Обреновића, а октобра исте године је пензионисан.⁶⁾

Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 2. VI 1875, прави члан Српске академије наука (Академије друштвених наука) од 28. XII 1892. Председник СКА је од 16. IV 1900. до 1. II 1903. [ван функције: 2. XII 1902 — 1. II 1903]. Секретар је Академије друштвених наука СКА од 22. II 1906. до 22. II 1908.⁷⁾

Оженио се Круном, кћерком Милоја П. Блазнавца, трговца из Блазнава, у округу Крагујевачком. Имао је два сина, Богдана и Војина, који су преминули као младићи. Син Војин био је такође официр.⁸⁾

Пропутовао је целу Србију и дао описе из многих области. Свакој теми је прилазио мултидисциплинарно, па се његова дела тешко могу сместити у само једну научну област.⁹⁾ Написао је много чланака из историје ратова, тактике и географије од којих су важнији:

• Грађа за новију историју Србије (1880)
• Из ратовања Срба са Турцима (1882, 1883)
• Српска војска и војевање за време устанка од 1804-1815. године (1895).

Објавио је и више књижевних дјела:

• Путовање по Србији (1874)
• Хидрографија независне кнежевине Србије (1880)
• Кроз Босну, Херцеговину и Боку которску, са сликама и картама (1897)
• Опис Рудничког округа, (1872)¹⁰⁾
• Букуља и Венчац, са картом и сликама (1899)¹¹⁾

• Рат Србије са Турском 1877-1878 (1879)

• Из Књажевачког округа (1881), за потребе упознавања терена војностратешког карактера са географско-топографском сликом, сматра се првим делом научноистраживачког карактера о овом крају, чији аутор није странац.¹²⁾
• Две старе цркве у Књажевачком округу, са описима цркве манастира Свете Тројице и цркве у Доњој Каменици, објављена у часопису Старинар српског археолошког друштва¹³⁾
• Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији, са посебним акцентом на Равну и Кожељ, објављена у Старинару српског археолошког друштва¹⁴⁾

Добитник је следећих одликовања:¹⁵⁾

• орден Франца Јосифа (1895)
• орден Александра, првог реда, бугарски (1896)
• орден Белог орла, четвртог реда (1896)
• орден Румунске круне, првог реда (1896)
• орден Таковског крста, првог реда (1897)
• медаља Милоша Великог (1899)
• орден Милоша Великог, другог степена (1899)

• Биографија на сајту САНУ

Jovan Miskovic