Садржај
Јован Мишковић
| Јован Мишковић |
|---|
 |
| Рођење: 18. јул 1844. Неготин, Кнежевина Србија Смрт: 2. новембар 1908. Београд, Краљевина Србија Познат по: реорганизацији српске војске војно-географским и историјским описима Србије |
Јован Мишковић (Неготин, 6/18. јул 1844 — Београд, 20. октобар/2. новембар 1908), генерал српске војске, председник Српске краљевске академије.1)
Биографија
Рођен је у Неготину 1844. године, од оца Радоја (прозван Радул или Радун), трговца из Неготина и мајке Раде. Основну школу и четири разреда гимназије учио је у Неготину. Пети и шести разред гимназије завршио је у Београду. У војску је ступио као питомац 5. класе Артиљеријске школе у Београду, септембра 1860. Школовање је завршио октобра 1865, као четврти у рангу, када је произведен у чин артиљеријског потпоручника.2)
За вријеме српско-турског рата 1876—1877. командује Чачанском, а потом Ужичком бригадом. Након тога је командант Књажевачке војске. У идућем српско-турском рату 1877—1878. начелник је Оперативног одјељења Врховне команде и Штаба Тимочког кора.3)
Министар војни је од 1878. до 1880. Увео је нову формацију и извео дјеломичну реорганизацију српске војске. Од 1883. до 1885. начелник је штаба активне војске.4)
У српско-бугарском рату 1885. командант је Дринске дивизије и с њом учествује у бици на Сливници и борбама око Пирота.
Поново је начелник Главног ђенералштаба од 1888. до 1890.5)
Указом је постављен за министра војног 17/29. децембра 1896, па затим 6. априла 1897. за почасног ађутанта краља Александра Обреновића, а октобра исте године је пензионисан.6)
Академик
Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 2. VI 1875, прави члан Српске академије наука (Академије друштвених наука) од 28. XII 1892. Председник СКА је од 16. IV 1900. до 1. II 1903. [ван функције: 2. XII 1902 — 1. II 1903]. Секретар је Академије друштвених наука СКА од 22. II 1906. до 22. II 1908.7)
Породица
Оженио се Круном, кћерком Милоја П. Блазнавца, трговца из Блазнава, у округу Крагујевачком. Имао је два сина, Богдана и Војина, који су преминули као младићи. Син Војин био је такође официр.8)
Дјела
Пропутовао је целу Србију и дао описе из многих области. Свакој теми је прилазио мултидисциплинарно, па се његова дела тешко могу сместити у само једну научну област.9) Написао је много чланака из историје ратова, тактике и географије од којих су важнији:
- Грађа за новију историју Србије (1880)
- Из ратовања Срба са Турцима (1882, 1883)
- Српска војска и војевање за време устанка од 1804-1815. године (1895).
Објавио је и више књижевних дјела:
Из војне географије
Из историје
- Рат Србије са Турском 1877-1878 (1879)
Студије
- Из Књажевачког округа (1881), за потребе упознавања терена војностратешког карактера са географско-топографском сликом, сматра се првим делом научноистраживачког карактера о овом крају, чији аутор није странац.12)
- Две старе цркве у Књажевачком округу, са описима цркве манастира Свете Тројице и цркве у Доњој Каменици, објављена у часопису Старинар српског археолошког друштва13)
- Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији, са посебним акцентом на Равну и Кожељ, објављена у Старинару српског археолошког друштва14)
Одликовања
Добитник је следећих одликовања:15)
- орден Франца Јосифа (1895)
- орден Александра, првог реда, бугарски (1896)
- орден Белог орла, четвртог реда (1896)
- орден Румунске круне, првог реда (1896)
- орден Таковског крста, првог реда (1897)
- медаља Милоша Великог (1899)
- орден Милоша Великог, другог степена (1899)