Добро дошли на Српску енциклопедију

Вукашин Петровић

Вукашин Петровић (Београд, 24. октобар 1847 — Београд, 1. септембар 1924), српски економиста и министар финансија у неколико влада. Био је главни творац пореске реформе из 1884.

Либерал

Вукашин Петровић је рођен 12/24. октобра 1847. У Београду.1) Рођен је у јеврејској породици. У Београду је 1866. завршио Велику школу.2) Државне науке студирао је у Немачкој.3) По повратку у Србију 1870. постављен је за писара министарства унутрашњих послова.4) Био је уредник полузваничног листа Јединство.5) Био је присташа либерала, односно Јована Ристића, па је из државне службе иступио након његовог пада крајем 1873, али у службу се поново вратио 1875.6) Радио је у министарству унутрашњих послова, министарству иностраних послова и министарству финансија.7)

Архитекта новога пореског система

Важио је као најбољи практични зналац српске финансијске администрације.8) За време владе Милутина Гарашанина током 1884. био је начелник Министарства финансија. Иако је по хијерархији био испод министра финансија Ђорђа Павловића он је био главни архитекта новог пореског система, тј. значајног закона о непосредним порезима, који је донесен 26. јуна 1884.9) Тим законом укинут је педесет година стар порески систем установљен још у време кнеза Милоша по коме се није водило рачуна о имовинском стању пореских обавезника, него се порез плаћао по броју пореских глава.10) Пореском реформом уведено је пет разних пореза, а то су порези на: земљиште, зграде, на принос од капитала, на приход од личног рада и на личност.11) Нови порези донели су држави много веће приходе, а то повећање пореза много јаче него дотад осетили су богатији слојеви становништва. Тај порески систем одржао се са мањим изменама све до Другог светског рата.

Министар финансија и попустљивост пред страним банкама

Краљ Милан и Милутин Гарашанин желели су да Вукашин постане министар финансија, али Стојан Новаковић је захтевао да се Вукашин пре тога учлани у Српску напредну странку.12) Пошто је Вукашин одбијао да се учлани у напредњаке Стојан Новаковић је током 1884. спречавао да постане министар. Министарска криза између Новаковића и Гарашанина довела је до нове владе Милутина Гарашанина, а у тој влади Вукашин Петровић је постао министар финансија.13) Био је министар финансија од 14. маја 1885. до 4.априла 1886. На Вукашина Петровића се дигло јавно мнење.14) Тврдило се да је његов брат за време Српско-бугарског рата монополисао јавне набавке и да готово ништа од онога што је достављао војсци није ваљало.15) Вукашина су критиковали да је био веома попустљив према страним банкама, а посебно приликом давања под закуп монопола дувана.16) Чим се на њега дигла велика вика напредњаци су га избацили из владе и одредили су један скупштински одбор да прегледа његов рад као министра финансија.17) Током преговора са страним банкама о ратном зајму био је поприлично попустљив и пристао је да им да монопол дувана.18)

Пропаст Вукашиновога зајма

Једно време је био управник Палилулске задруге.19) Био је и даље посланик у скупштини. Постао је по други пут министар финансија у влади Светомира Николајевића од 2. априла до 27. октобра 1894, а по трећи пут био је министар финансија у влади Николе Христића од 27. октобра 1894. до 3. априла 1895. Као министар финансија суочавао се са тешким проблемима огромног државног дуга. За разлику од претходних министара Вукашин Петровић је уместо да исплати стране банке најпре почео да исплаћује чиновништво, које је раније морало да чека по месец два на плату.20) Стране банке су протествовале, па је морао да са њима склопи споразум, да најпре њих исплаћује.21) Пооштрио је наплаћивање пореза и ту се показивао више као администратор.22) Након дужих преговора у децембру 1894. закључио је са страним банкама уговор о конверзији државних дугова, а пошто је то морала да одобри скупштина сазвани су избори.23) Тај споразум закључио је кад више није било могуће да се дугови отплаћују, а због страха од јавног мнења Вукашин није смео да железницу и монополе преда странцима да олакша дуг.24) По новом тзв. Вукашиновом зајму стари дугови су конвертовани у нов јединствен дуг са смањеном каматном стопом.25) Међутим тај нови зајам је био изложен јакој критици због ниског курса и и због тешких услова, који су га пратили.26) Монополски приходи су дати као залога страним повериоцима, а поред тога код банака се остављала додатна сума као јамство за исплату.27) Против тога зајма били су и радикали, али и део напредњака. Када је финансијски одбор одбио предлог о зајму Вукашин је дао оставку и не сачекавши мишљење скупштине.28) После тога и влада је повукла предлог о Вукашиновом зајму.29)

Тобожњи финансијски чудотворац

Поново је био министар финансија у влади Владана Ђорђевића од 8. децембра 1898. до 21. јула 1900. Увео је нови порез на зараду, који је погађао само трговце. Новим царинским законом против лажних рачуна и кријумчарења покушао је да повећа наплату.30) Имао је чврсту руку у прикупљању државних прихода и показао је више административне вештине од својих претходника, али све то није било довољно да се попуни огроман дефицит у државним финансијама.31) Као Јеврејин имао је пуно јеврејског духа и био је окретан са новцем, па су га остали чланови владе сматрали за финансијског чудотворца, као да може да ствара новац ни из чега.32) Међутим он би олакшавао државне финансије само привремено узимајући новац и код зеленашких банака, али на тај начин дугорочно смањујући рејтинг државе.33) У време Ивањданског атентата био је заступник председника владе.34)

Раскид са Александром Обреновићем

У време политичке кризе око венчања краља Александра Обреновића и Драге Машин поново је био заступник председника владе.35)36) Краљ је њега и Ђорђа Генчића терао да се најпре закуну пре него што им је рекао тајну о венчању.37) Супростављао се заједно са осталим министрима том венчању и тада је председавајући владом одлучио да даду оставку.38) Пошто се уплашио велике хајке, која се дигла против готово свих министара, који су се супростављали краљу, побегао је из земље.39) Током припрема Мајског преврата био је у одређеној вези са Ђорђом Генчићем.40) Распитао се и сазнао у име завереника да се ни Русија ни Аустрија не би противили избору Петра Карађорђевића за краља.41)

Аустрофил

Састао се 1904. са Ђорђем Генчићем са којим је планирао нову конзервативну странку, која би помогла краљу Петру да се реши радикалских тутора и да се земља изведе из кризе уз помоћ ауторитативне владе са међународном подршком.42) Предлагао је да вођа конзервативне странке буде Владан Ђорђевић, али Генчић се противио сматрајући да нико неће поћи за Владаном.43) Када се Владан уз подршку краља враћао 1905. у Београд сматрао је да Вукашин Петровић треба да буде вођа странке.44) У Београду су 1906. социјалисти организовали насилне демонстрације, а краљ Петар је размишљао поново о ауторитативној влади, па је априла 1906. позвао Вукашина Петровића да са њим разговара о начину, на који би се заштитила држава.45) Вукашин Петровић је у то време изучавао европско радничко законодавство, а краљу је предложио привредни програм са мерама државног социјализма, тј, пензиони фонд, фонд за збрињавање сиромашних, болесних и повређених на раду, као и оснивање сељачке банке.46) Краљ није прихватио његову идеју. Никола Пашић га је као познатог аустрофила крајем 1912. ангажовао да се распита о аустријским намерама након српских победа у Првом балканском рату.47) Током августа 1915. дошао је у Србију да понуди Александру I Карађорђевићу посредовање око закључивања сепаратног мира са Немачком и Аустроугарском.48) Међутим краљ је одбио да разговара о сепаратном миру.

Литература

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, књига 3, 460
2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 19) , 34) , 35)
НА
8) , 9)
Јов. Влада Милана Обр. 3 стр. 170
10)
Јов. Влада Милана Обр. 3 стр. 171
11)
Јов. Влада Милана Обр. 3 стр. 172
12)
Јов. Влада Милана Обр. 3 стр. 187
13)
Јов. Влада Милана Обр. 3 стр. 189
14) , 15) , 16)
Јов. Влада Милана Обр. 3 стр. 358
17)
Јов. Влада Милана Обр. 3 стр. 359
18)
Јов. Влада Милана Обр. 3 стр. 361
20) , 21) , 22)
Јов. Влада Александр. Обр. 2 стр. 33
23)
Јов. Влада Александр. Обр. 2 стр. 61
24) , 25)
Јов. Влада Александр. Обр. 2 стр. 73
26) , 27)
Јов. Влада Александр. Обр. 2 стр. 75
28) , 29)
Јов. Влада Александр. Обр. 2 стр. 77
30) , 31)
Јов. Влада Александр. Обр. 2 стр. 340
32) , 33)
Јов. Влада Александр. Обр. 2 стр. 342
36)
Јов. Влада Александр. Обр. 3 стр. 4
37)
Јов. Влада Александр. Обр. 3 стр. 5
38)
Јов. Влада Александр. Обр. 3 стр. 6
39)
Јов. Влада Александр. Обр. 3 стр. 55
40)
Јов. Влада Александр. Обр. 3 стр. 347
41)
Јов. Влада Александр. Обр. 3 стр. 348
42) , 43)
Сузана Рајић, 2007, стр. 275
44)
Сузана Рајић, 2007, стр. 276
45) , 46)
Сузана Рајић, 2007, стр. 284
47)
В. Казимировић, Пашић 2, 1900, стр. 198
48)
Б. Глигоријевић, Александар Карађорђевић, 1, стр. 165
Штампање