Корисничке алатке

Алатке сајта


ђорђе_генчић

Ђорђе Генчић

Ђорђе
Генчић
ђорђе_генчић.jpg
Рођење:
16. новембар 1861.
Велики Извор,
Кнежевина Србија

Смрт:
19. октобар 1938.
Београд,
Краљевина Југославија

Ђорђе Генчић (Велики Извор, 16. новембар 1861 — Београд, 19. октобар 1938), српски политичар и индустријалац. Био је министар унутрашњих послова и градоначелник Ниша. Познат је као политички вођа завере, у којој је 1903. убијен краљ Александар Обреновић.

У Русији на позив генерала Черњајева

Рођен је 4. новембра/16. новембра 1861. године у селу Велики Извор крај Зајечара у тимочком округу.1)2) Његов отац Андреја Генчић био је посланик у многим скупштинама. После завршене средње школе отишао је у Беч, где је уписао економију.3)4) Током његовога студија у Бечу након неколико година до српских студената у Бечу је успут свратио руски генерал Михаил Черњајев, који је био главни командант српске војске у Српско-турском рату.5) Генчић је у име српских студената поздравио генерала Черњајева и толико га одушевио, да је након тога пратио Черњајева до Србије.6) Након тога Черњајев га је позвао на војне студије у Русију, па је Генчић у Русији ступио у војну академију.7) Након неколико година произведен је за руског гардијског официра, а за време службе у руској војсци напредовао је до чина капетана.8)

Управник града Ниша

Јован Ристић је за време свога боравка у Русији након дужег убеђивања наговорио Генчића да се врати у Србију.9) Одмах по повратку у Србију Генчић се посветио политици, а попут оца и Јована Ристића определио се за либерале.10) Иако се по закону могло постати народни посланик тек са 30 година млади Ђорђе Генчић је ипак 1889. као веома школован и способан изабран за народног посланика.11) Постао је један од вођа Либералне странке.12) Био је један од главних говорника либералне мањине.13) Био је већ 1892. постављен за генералног конзула у Солуну.14) Радио је на стварању добрих трговинских веза Србије и Русије.15) Током 1894. либерали су се поделили, па је Генчић са групом независних либерала подржао неутрални режим оформљен 1894.16) Био је именован за управника града (градоначелник) Ниша од јуна 1894.17) Припадао је групи независних либерала. Уживао је велико поверење краља Александра Обреновића и посебно Милана Обреновића.18) Када је дошло до разлаза између краља Александра и краља Милана најодлучније је стао на страну краља Милана.19) Удесио је да Нишлије фебруара 1897. позову Милана Обреновића да се врати у Србију, али пошто се томе противила влада Ђорђа Симића, Генчић је смењен са места управника Ниша.20)

Министар унутрашњих послова

Био је убрзо постављен за начелника нишког округа, а онда за државног комесара Народне банке.21) Након Ивањданског атентата Милан Обреновић га је због оданости и због раније показаних полицијских способности одредио као најподеснијег за министра унутрашњих послова.22) Био је министар унутрашњих послова у влади Владана Ђорђевића од 11. августа 1899. до 21. јула 1900. Након Ивањданског атентата краљ Милан је намеравао да намеравао да стреља радикално водство, али због руске и аустријске интервенције морао је да попусти и одустане од погубљења вођа радикала. Никола Пашић није знао за аустријску интервенцију, па је краљ Милан послао Ђорђа Генчића да разговара са њим.23) Генчић је успешно наговорио Николу Пашића да деломично призна кривицу застрашујући га да ће у супротном главних 12 радикала бити погубљено.24) Супроставио се са већином министара јула 1900. краљу Александру не подржавајући његову женидбу са Драгом Машин.25) Генчић је одмах депешом звао краља Милана да се врати у земљу, не објашњавајући о чему се ради.26) Када је Генчић сазнао да је краљ набавио прстење покушао је заједно са Боривојем Нешићем да наговори Драгу Машин да се склони, а док њу не уклони из земље намеравао је да заточи краља Александра на двору, али план му се изјаловио.27) После тога Генчић је дао оставку.

У краљевој немилости

Сви чланови владе Владана Ђорђевића, који су се супростављали краљевој женидби пали су у немилост.28) Одмах након оставки већина министара је пензионисана, а Генчић и Боривоје Нешић су отпуштени без пензије.29) Уследила је против њих хајка, у којој су називани издајницима, а претило се и хапшењима, па је Ђорђе Генчић побегао из Србије.30) Био је оптужен да је из диспозиционог фонда узео 3.000 динара, али он је тврдио, да је за тај новац имао усмено краљево овлаштење дано преко заступника.31) Из иностранства је у неколико писама тражио од краља да повуче оптужбу против њега и тврдио је да се такве ствари могу дешавати само у неком средњевековном канату, а не у једној хришћанској уставној земљи.32) Након одређеног времена добио је краљеву дозволу да се врати у Србију и да неће бити прогањан.33) Када се вратио краљ је сазнао да су га Генчић и његова жена вређали у приватном друштву, па је оптужио Генчића због ранијих писама.34) Због увреде краља осуђен је на седам година затвора.35) Ипак након осам месеци затвора краљ га је помиловао.36)37)

Политички вођа Мајског преврата 1903.

У децембру 1901. састао се са групом официра завереника, међу којима је био његов нећак поручник Анта Антић.38) Из пожаревачкога затвора је изашао два три месеца пре тога. Својим говором и самопоуздањем одмах је оставио јак утисак на заверенике, којима је недостајало политичко искуство.39) Постао је политички вођа завере против краља Александра. Његов задатак био је да поред официра у заверу уведе и грађанске заверенике.40) Међу завереницима били су Јован Авакумовић, Јован Атанацковић, Драгомир Рајовић, Алекса Новаковић и Никола Хаџи Тома. Отада су се завереници састајали редовито у Генчићевој кући и ту су доносили најважније одлуке. Он је кад је све било спремно извршио и заклетву завереника. Генчић је имао истакнуту улогу у преврату од 11. јуна 1903. када је дошло до смене династија.

Након завере

генчић.jpg

Након погибије краља Александра до образовања нове владе обављао је дужност министра унутрашњих послова у влади Јована Авакумовића од 11. до 25. јуна 1903.41) Након тога био је министар народне привреде у влади Јована Авакумовића од 25. јуна до 4. октобра 1903. Брзо се повукао из политичког живота, јер се није слагао са својим политичким друговима.42) Разрадио је 1904. план оснивања нове конзервативне странке, са циљем да помогне краљу Петру да се реше радикалских тутора и да се земља изведе из кризе уз помоћ ауторитативне владе са међународном подршком.43) Када је добио подршку краља састао се са Вукашином Петровићем, који је предложио да Владан Ђорђевић постане вођа нове странке.44) Генчић се противио, јер је сматрао да за Владаном нико неће поћи, а Вукашин Петровић није био спреман да улази у акцију без Владана Ђорђевића.45)

Незадовољан држањем краља Петра према њему постао је према тврдњама Јована Жујовића најопаснији човек за династију Карађорђевића.46) Он је током 1909. у име младих завереника успоставио неке везе са одређеним круговима у Енглеској.47) Иако то није била истина убедио је 1909. младе заверенике да је осигурао долазак енглеског принца на српски престо и да су са тим упознате вође радикала и самосталаца.48) За време Балканских ратова био је дописник руских листова Вједомости и Новоје времја.49) Одлазио је више пута у Русију, а посебно 1913, када се у штампи и на предавањима залагао да Руси подрже српска, а не бугарска права на Македонију.50) Током Првог светског рата био је дописник руских листова, а након 1915. залагао се у француској штампи за српску ствар.51) Након Првог светског рата посветио се рударству и постао је власник неколико рудника. Између 1927. и 1929. према пројекту Драгише Брашована подигнута је породична Генчићева кућа, у којој се данас налази Музеј Николе Тесле.52) Умро је 19. октобра 1938. у Београду.

Литература


Djordje Gencic

1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, стр. 715
3) , 12) , 15) , 18) , 42) , 50) , 51)
НА
4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 14) , 21) , 37) , 41) , 49)
ПО
13) , 16) , 19) , 22)
Јов.Влада Александр. Обр.2 стр 419
17)
Живан Живановић 3, 1924, стр. 272
20)
Јов.Влада Александр. Обр.2 стр 229
23) , 24)
Јов.Влада Александр. Обр.2 стр 447
25)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 4-8
26)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 6
27)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 7,8
28) , 29)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 54
30)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 54, 55
31) , 32)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 57
33) , 34) , 35)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 58
36)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 60
38) , 39) , 40)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 344
43) , 44) , 45)
Сузана Рајић, 2007, стр. 275
46) , 48)
Васа Казимировић, 1997, стр. 281
47)
Васа Казимировић, 1997, стр. 280
ђорђе_генчић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/05 13:45