Добро дошли на Српску енциклопедију

Драгиша Брашован

Драгиша Брашован (Вршац, 25. мај 1887 — Београд, 7. април 1965), архитект, један од пионира српске модерне архитектуре.

Почеци

Основно и средње образовање Брашован стиче у родном месту, а затим, 1906. године уписује Архитек­тонски факултет Техни­­ч­ког универзитета у Будимпешти. Систем наставе на факултету био је организован кроз осам семестара, а након друге године студија полагао се строги (стручни) испит, што је иначе у то време била уобичајена процедура на свим техничким факултетима и академијама у Средњој Европи.

Каријера

Дипломски рад (који се састојао од дипломског пројекта и завршног испита) положио је 30. септембра 1912. године са оценом „одличан“. Наредних шест година провешће радећи у просла­вљеном Архитектонском атељеу „Тери и Погањ“ у Будимпешти. Након рата враћа се у отаџбину. Неколико година је био запослен на месту градског архитекте у Великом Бечкереку. Отуда је Брашованово дело било поприлично заступљено у овом граду (Соколски дом, вила на Бегеју, адаптација Позоришта), као и у околини (Црква у Орловату). Међутим, већ почетком двадесетих година прошлог века, Брашован ће своју афирмацију потпуно везати за Београд. У престоници је са својим кумом архитектом Миланом Секулићем основао фирму „Архи­тект“, где је он радио као главни пројектант. Фирма се бавила и извођачким радовима. Од 1925. године Секулић формира грађевинску фирму која се бави предузимачким и извођачким пословима, а Драгиша Брашован од тада ради самостално, под фирмом „Архитекта Драгиша Брашован“, искључиво пројектантске услуге.

Оно по чему је Брашован највише вреднован у историји српске архитектуре везује се за потоњи период, када своје сјајно академско образовање оставља по страни и прихвата основне постулате надолазеће, модерне архитектуре. Тада настају и ње­го­ва најзначајнија дела: Зграда ИВ Војводине у Новом Саду (Бановина), зграда команде ваздухопловства у Земуну, зграда Држав­не штампарије и хотела „Метропол“ у Београду. Поред тога пројектовао је низ стамбених зграда и породичних кућа.

Награде и признања

  • Међу многобројним почастима, једна је без преседана у српској архи­тек­тури: био је изабран за почасног члана RIBA - Краљевског института британских архитеката,
  • једна улица на Новом Београду носи име архитекте Драгише Брашована,

Дела

Зрењанин:

  • Зграда Српске банке, око 1920.
  • Соколски дом, 1927.

Орловат:

Орловат Галерија

Нови Сад:

  • Радничка комора, 1931.
  • Зграда Дунавске бановине (данас Извршно веће Војводине), 1939.
  • Главна пошта, 1961.

Нови Сад Галерија

Београд:

  • Зграда Музеја Николе Тесле, 1932.
  • Зграда Државне штампарије (данашњи БИГЗ) 1934-1941.
  • Зграда Команде Ваздухопловства у Земуну, 1939.
  • Хотел „Метропол“, 1953.
  • Кафана „Руски Цар“ у Београду,
  • неколико стамбених зграда изграђених тридесетих година ХХ века (Француска бр. 5, Булевар Ослобођења бр. 2, Булевар деспота Стефана бр. 8, итд.)

Београд Галерија

Јагодина:

Чортановци:

Сродни чланци

Литература

  • A. Kadijević, Dragiša Brašovan (1887-1965) - klasik jugoslovenske arhitekture dvadesetog veka, Moment, YU-Beograd, 1989, str. 90
  • A. Kadijević, Život i delo arhitekte Dragiše Brašovana, 1887-1965., Godišnjak grada Beograda, GMGB, XXXVII, YU-Beograd, 1990, str. 141-173
  • Z. Manević, koautor Jovan D. Jovanović, Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka, YU-Beograd, 1999, str. 83
  • Ненад Новак Стефановић, Палата Бановине, Додатак-Моја кућа, Политика 27.01.2012, Београд
  • Ненад Новак Стефановић, Моравски стил у Јагодини, Додатак-Моја кућа, Политика 27.04.2012, Београд
  • Ljiljana Blagojević, koautor Dejan Vlaškalić, Modernism in Serbia: The elusive margins of Belgrade architecture, 1919-1941, MIT Press, Cambridge, Massachusetts, London, 2003, str. 286, ISBN 0-262-02537-X

Спољне везе

2)
Ненад Новак Стефановић, Моравски стил у Јагодини, Додатак-Моја кућа, Политика 27.04.2012, Београд
Штампање