Добро дошли на Српску енциклопедију

Игњат Јоб

Игњат Јоб (Дубровник, 28. март 1895 — Загреб, 28. април 1936), југословенски сликар.

Биографија

Рођен је 1895. године у Дубровнику. У Дубровнику је похађао школу, коју је прекинуо 1910. године. Аустријске власти га хапсе због национализма 1914. године (старији брат му је погинуо као добровољац у српској војсци за време Првог светског рата) и смештају у затвор у Шибенику, а касније у душевну болницу. Боравак у менталној установи извршиће велики утицај на Игњата Јоба и његову уметност.

Године 1917. долази у Загреб где се уписује у Вишу школу за уметност и обрт. Неко време борави у Риму и на Каприју. Године 1923. оженио се Живком Цветковић, са којом је живео на Лопуду, а затим, од 1924. у Београду, где се дружио са тамошњим сликарима - модернистима, највише са Петром Добровићем.

Године 1925. оболео је од туберкулозе па је лето провео на Овчару, па се потом са породицом преселио у село Кулину испод Јастрепца недалеко од Крушевца. Тамо је, у малом формату, по сећању обрађивао приморске теме. У Кулини му је умрла и тек рођена ћерка. Године 1927. је у Шибенику, а од 1928. у Супетру на Брачу где полако његов стил почиње да личи на стил Ван Гога.

Прву самосталну изложбу у Сплиту, имао је 1929. године, која је привукла пуно пажње, али је изазвала и негативне реакције. Његова следећа самостална изложба у Галић салону у Сплиту показала је да се његов стил развио ка експресионизму. Између 1934. и 1935. живео је у Београду и Загребу, а затим и у Супетару.

Игњат Јоб један је од представника колористичког водећег стила у српској уметности тридесетих година 20. века. Међутим, Јоб се издваја од других по избору тема и мотива. Реч је о призорима који по маштовитости и необичним ситуацијама одударају од смиреног и озбиљног представљања детаља из свакодневног живота, какво се може видети на сликама његових савременика. Најплоднија уметникова стваралачка фаза везана је за Шибеник и Брач. На представама приморских мотива дошао је до пуног изражаја његов талент.

Умро је 1936. године у Загребу у својој 41. години живота.1)2)3)

Група „Облик“

Заједно са својим колегама Петром Палавичинијем и Бранком Поповићем, Јован Бијелић је 1926. године формирао групу „Облик“ коме приступају: Петар Добровић, Живорад Настасијевић, Тома Росандић, Вељко Станојевић, Сретен Стојановић, Сава Шумановић и Марино Тартаља као чланови оснивачи, а касније овој групи приступају: Игњат Јоб, Зора Петровић, Иван Радовић, Мате Размиловић, Ристо Стијовић, архитект Драгиша Брашован. Ова групу су сачињавали већ афирмисани ликовни уметници. Правила групе су донета на седници од 8. новембра 1930. године, а Министарство унутрашњих послова их је потврдило 20. јула 1932. године.

Јавне колекције

Слике Игњата Јоба се налазе изложене у следећим јавним колекцијама:

Галерија

Сродни чланци

Литература

  • Миодраг Б. Протић, Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе, Нолит, YU-Београд, 1970, 175 страна
  • Лазар Трифуновић, Српско сликарство 1900 - 1950. - Библиотека Синтезе, Нолит, YU-Београд, 1973, 533 стране
  • Igor Zidić, IGNJAT JOB-OD TRAUMATSKOG I MAGIČNOG REALIZMA KA VIZIONARNOM I ORGIJASTIČKOM RUKOPISU EGZISTENCIJE, Galerija Adris, Rovinj, 2007, 48 strana
  • Ignjat Job, koautor Stojan Ćelić, Ignjat Job-Slikari i vajari, Prosveta, Beograd, 1959.

Спољне везе

2)
Протић, Б. Миодраг (1970). Српско сликарство ХХ века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на sr). YU-Београд: Нолит, 175 страна
3)
Зидић, Игор (2007). Игњат јоб-од трауматског и магичног реализма ка визионарном и оргијастичком рукопису егзистенције (на ср). Ровињ: Галерија Адрис, 48 страна
Штампање