Крушевац (КШ), град у Расинском округу Србије. Према најновијем попису из 2011. године, у граду је живело 57.627 становника. Према попису из 2002. године било је 57.371 становника, а према оном из 1991. године - 57.871 становник.

Крушевац је био средњовековна српска престоница. Крушевац данас има до 60.000 становника на територији града и око 130 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа.

Општина Крушевац захвата површину од 854 km². Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Крушевац се налази на 137 метара средње надморске висине, и то на координатама 43° 34′ 60„ северно и 21° 19′ 36“ источно.

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије, место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену „крушцу”, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају га тек 1427, после смрти деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама Ђурђа Бранковића, а Турци га коначно поробљавају 1454. године. У то време добија турско име Алаџа Хисар (Шарени град). У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737—1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791. године Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих регионалних центара тадашње Србије.

Прву апотеку у Крушевцу, а трећу у Србији, отворио је 1868. године Драгослав Кедровић (1839-1907).¹⁾ У Крушевцу је током 2013. реконструисано пет средњовековних чесама.²⁾

Током Другог светског рата, припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине. После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом „Слободиште“.

Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хенкел-Мерима“, „Trayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених предузећа, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на „Малу Госпојину“, 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог свеца-заштитника задржале су се још само код хуманитарног друштва „Добра нарав“, или „Баксузи, угурсузи и намћори“, специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања. Најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848.

У насељу Крушевац живи 46395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,2 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 19342 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

• Пистоја, Италија (1966)
• Трогир, Хрватска (1972)
• Травник, Босна и Херцеговина (1972)
• Крф, Грчка (1985)
• Сентандреја, Мађарска (1990)
• Киријат Гат, Израел (1990)
• Рмнику Влчеа, Румунија (2003)
• Бијељина, Република Српска (2008)
• Косовска Митровица, Србија (2013)

Град Крушевац остварује интезивну сарадњу и са следећим градовима:

• Волгоград, Русија (1999)
• Стара Загора, Бугарска (2000)
• Рјазањ, Русија (2000)
• Жалец, Словенија (2006)

• Стефан Лазаревић
• Миодраг Петровић Чкаља
• Радмила Савићевић
• Властимир Ђуза Стојиљковић
• Добрица Раденковић
• Михајло Бата Паскаљевић
• Радмила Живковић
• Ташко Начић
• Радош Бајић
• Милија Вуковић
• Војин Ћетковић
• Наташа Шолак
• Небојша Брадић
• Момир Брадић
• Добрица Ћосић
• Станислав Бинички
• Љиљана Хабјановић Ђуровић
• Милан Миловановић (сликар)
• Горан Раичевић
• Вуле Јевтић
• Радосав Стојановић
• Горан Грбовић
• Бобан Петровић
• Мирослав Мишковић
• Ана Атанасковић
• Драгиша Бинић
• Ана Сакић
• Катарина Марковић
• Бојан Миладиновић
• Звонко Миленковић
• Живојин Миловановић
• Драган Милосављевић
• Томица Милосављевић
• Биљана Мишић
• Радојка Живковић
• Милош Ђурђевић
• Стојан Протић
• Герман Ђорић
• Бранислав Трифуновић
• Огњен Петровић
• Зоран Симовић
• Чедомир Витковац
• Предраг Јовановић
• Наташа Марковић
• Сузана Лукић
• Оља Левић
• Јован Јанићијевић Бурдуш
• Душица Милојевић
• Мики Стаменковић
• Љубинка Бобић
• Новак Новак
• Милан Делчић Делча
• Чолак Анта Симеоновић
• Мирко Томић
• Војвода Драгомир
• Петар Лазаревић Цукић
• Гојко Влајић
• Марко Живић
• Зоран Пуношевац

Национална телевизија (медијски јавни сервис):

• Дописништво РТС-а.

Регионална телевизија:

• РТК.

Градске телевизије:

• ТВ Плус,
• ТВ Јефимија

Регионални радио:

• РТК

Градске радио-станице:

• Радио ФИМС,
• Радио ОК студио,
• Радио Плус,
• Радио Невен,
• Радио Ластавица,
• Радио Чигра,
• Радио Антена,
• Радио Јефимија.

Градске новине:

• Град,
• Победа.

• ФК Напредак Крушевац
• ФК Трајал Крушевац
• ФК Јединство 1936
• ЖФК Напредак Крушевац
• КК Напредак Крушевац
• ОРК Напредак Крушевац
• ЖОРК Напредак Крушевац
• Пливачки клуб Напредак Крушевац
• Стадион Младост
• ФК Борац Бивоље
• ОК Кнез Лазар Крушевац

• Град Крушевац
• Епархија крушевачка

• Званична презентација града
• Телевизија Крушевац
• Слике Крушевца Дигитализовано културно наслеђе Крушевца
• Крушевац Онлајн
• Епархија Крушевачка
• Крушевачко позориште
• Независни портал Расинског округа
• Расински округ
• Крушевац инфо Вести и информације из Крушевца
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)

Krusevac