Корисничке алатке

Алатке сајта


крушевац

Крушевац

Крушевац (КШ), град у Расинском округу Србије. Према најновијем попису из 2011. године, у граду је живело 57.627 становника. Према попису из 2002. године било је 57.371 становника, а према оном из 1991. године - 57.871 становник.

Крушевац је био средњовековна српска престоница. Крушевац данас има до 60.000 становника на територији града и око 130 хиљада становника на територији општине. Општина Крушевац обухвата 101 насеље. Крушевац је економски, административни, културни, здравствени, образовни, информативни и спортски центар Расинског округа.

Општина Крушевац захвата површину од 854 km². Налази се у Крушевачкој котлини која обухвата композитну долину Западне Мораве и простире се између Левча и Темнића на северу, Жупе, Копаоника и Јастрепца на југу и Краљевачке котлине и Ибарске долине на западу.

Географија

Крушевац се налази на 137 метара средње надморске висине, и то на координатама 43° 34′ 60„ северно и 21° 19′ 36“ источно.

Историја

Крушевац је као своју престоницу подигао кнез Лазар 1371. године. Први пут се помиње 1387. године, у повељи којом кнез Лазар у својој утврђеној престоници потврђује раније трговачке привилегије Дубровчанима. Град је постао привредно и културно средиште Србије, место из кога се руководило и које је давало иницијативу за организацију државе.

Предање каже да је Крушевац добио име по камену „крушцу”, облом речном камену којим је већим делом град и сазидан.

После Косовског боја, Крушевац постаје престоница вазалне Србије којим управља Милица, а касније њен и Лазарев син, деспот Стефан, који касније престоницу сели у Београд. Турци нападају Крушевац више пута а освајају га тек 1427, после смрти деспота Стефана. Од 1444. године, Крушевац је у рукама Ђурђа Бранковића, а Турци га коначно поробљавају 1454. године. У то време добија турско име Алаџа Хисар (Шарени град). У време Великог бечког рата 1689. град је био ослобођен од Турака. То се десило још два пута у XVIII веку: 1737—1739. године и за време Кочине крајине, 1789. године. Град је враћен Турцима 1791. године Свиштовским миром. Крушевац је коначно ослобођен од Турака 1833. године. После ослобођења град почиње нагло да се развија и напредује, и постаје један од већих регионалних центара тадашње Србије.

Прву апотеку у Крушевцу, а трећу у Србији, отворио је 1868. године Драгослав Кедровић (1839-1907).1) У Крушевцу је током 2013. реконструисано пет средњовековних чесама.2)

Током Другог светског рата, припадници немачких окупационих снага су на брду Багдала стрељали 1642 родољуба из Крушевца и околине. После рата цео тај простор је претворен у спомен парк под именом „Слободиште“.

Привреда

Крушевац је јак привредни центар са посебно развијеном метало-прерађивачком („14. октобар“) и хемијском индустријом (ХИ „Жупа“, „Хенкел-Мерима“, „Trayal“). Ту је и фабрика алкохолних и безалкохолних пића „Рубин“, као и фабрика мазива „ФАМ“. Осим великих друштвених предузећа, у граду има и преко 1200 приватних предузећа и преко 2500 самосталних радњи различитих делатности.

Градске славе и прославе

У народној свесловенској митологији Свети Вид означава врховно, свевидеће божанство. У српској народној традицији Видовдан се обележава као дан Косовског боја 1389. године. Стога га је српска црква од 1892. озваничила и уврстила у своје празнике, а после пророка Амоса и светог кнеза Лазара. Најзначајнији празник за град Крушевац свакако је Видовдан, дубоко укорењен у свести становништва на овим просторима као дан погибије кнеза Лазара у борби за очување своје државе и народа. Прославља се са свим атрибутима градске славе, као и Духови или Св. Тројица. На Видовдан се такође сваке године, у цркви Лазарици, даје помен косовским, али и свим другим изгинулим српским ратницима у ослободилачким ратовима. У прошлости се тога дана одржавао и вашар, највећи у Крушевцу. Вашари или сајмови, некада важан вид трговине, уведени су у Крушевцу кад и у целој Србији, законском уредбом 1839. године. Осим Видовданског, одржавали су се на Благовести, 7. априла, Св. Илију, 2. августа и на „Малу Госпојину“, 21. септембра, што се одржало до данашњих дана. Еснафске славе, некада важна карактеристика грађанског друштва, када су разни еснафи, друштва и удружења, углавном хуманитарног карактера, прослављали свог свеца-заштитника задржале су се још само код хуманитарног друштва „Добра нарав“, или „Баксузи, угурсузи и намћори“, специфичног за овај град, које се окупља сваке године деветог уторка од Божића, гајећи своја правила понашања. Најстарији еснафи у Крушевцу су лончарски из 1839, мумџијски из 1842, трговачко-бакалски из 1846, меанџијски из 1848.

Демографија

У насељу Крушевац живи 46395 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (38,2 код мушкараца и 40,1 код жена). У насељу има 19342 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Градови побратими

Град Крушевац остварује интезивну сарадњу и са следећим градовима:

  • Волгоград, Русија (1999)
  • Стара Загора, Бугарска (2000)
  • Рјазањ, Русија (2000)
  • Жалец, Словенија (2006)

Галерија

Познати Крушевљани

  • Стефан Лазаревић
  • Миодраг Петровић Чкаља
  • Радмила Савићевић
  • Властимир Ђуза Стојиљковић
  • Добрица Раденковић
  • Михајло Бата Паскаљевић
  • Радмила Живковић
  • Ташко Начић
  • Радош Бајић
  • Милија Вуковић
  • Војин Ћетковић
  • Наташа Шолак
  • Небојша Брадић
  • Момир Брадић
  • Добрица Ћосић
  • Станислав Бинички
  • Љиљана Хабјановић Ђуровић
  • Горан Раичевић
  • Вуле Јевтић
  • Горан Грбовић
  • Бобан Петровић
  • Мирослав Мишковић
  • Ана Атанасковић
  • Драгиша Бинић
  • Ана Сакић
  • Катарина Марковић
  • Бојан Миладиновић
  • Звонко Миленковић
  • Живојин Миловановић
  • Драган Милосављевић
  • Томица Милосављевић
  • Биљана Мишић
  • Радојка Живковић
  • Милош Ђурђевић
  • Бранислав Трифуновић
  • Огњен Петровић
  • Зоран Симовић
  • Чедомир Витковац
  • Предраг Јовановић
  • Наташа Марковић
  • Сузана Лукић
  • Оља Левић
  • Јован Јанићијевић Бурдуш
  • Душица Милојевић
  • Мики Стаменковић
  • Љубинка Бобић
  • Новак Новак
  • Милан Делчић Делча
  • Чолак Анта Симеоновић
  • Мирко Томић
  • Војвода Драгомир
  • Петар Лазаревић Цукић
  • Гојко Влајић
  • Марко Живић
  • Зоран Пуношевац

Медији у Крушевцу

Телевизијске станице

Национална телевизија (медијски јавни сервис):

  • Дописништво РТС-а.

Регионална телевизија:

  • РТК.

Градске телевизије:

  • ТВ Плус,
  • ТВ Јефимија

Радио-станице

Регионални радио:

  • РТК

Градске радио-станице:

  • Радио ФИМС,
  • Радио ОК студио,
  • Радио Плус,
  • Радио Невен,
  • Радио Ластавица,
  • Радио Чигра,
  • Радио Антена,
  • Радио Јефимија.

Новине

Градске новине:

  • Град,
  • Победа.

Спорт

  • ФК Напредак Крушевац
  • ФК Трајал Крушевац
  • ФК Јединство 1936
  • ЖФК Напредак Крушевац
  • КК Напредак Крушевац
  • ОРК Напредак Крушевац
  • ЖОРК Напредак Крушевац
  • Пливачки клуб Напредак Крушевац
  • Стадион Младост
  • ФК Борац Бивоље
  • ОК Кнез Лазар Крушевац

Сродни чланци

Спољне везе

крушевац.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/03 20:48